Saša Ilić se otvorio kao nikad: O radu u CSKA, Partizanu, životu u Sofiji, Bugarima i srpskoj muzici

Na samo pet minuta vožnje od baze Partizana u turskom Beleku, nalazi se još jedno "tvrdo jezgro" kluba iz Humske, koje predvodi možda i "najvoljeniji sin" navijača crno-belih Saša Ilić, legendarni kapiten, koji sa velikim uspehom trenutno predvodi CSKA iz Sofije. Pomenuti klub je pod palicom mladog trenera hit bugarskog šampionata, jesenji je prvak i uspeo je da istisne neprikosnoveni Ludogorec posle decenijske dominacije.

To je bio samo jedan od razloga za posetu, jer sa Sašom, o čemu god da razgovarate, bilo fudbal, privatni život ili nešto treće - nikada nije dosadno. Dočekao nas je posle jutarnjeg treninga, vedar, raspoložen kao i uvek, sa dobro poznatim doskočicama, dečje nevinim pitanjima o "njegovom Partizanu", svakom igraču ponaosob, prijateljima koji trenutno takođe predvode klub sa trenerske klupe, sa kojima je, kako sam kaže, često u kontaktu.

Logično, CSKA Sofija je prva tema, jer Ilić trenutno "troši" prvi inostrani angažman i, iako je isprva delovalo da je izbor kluba možda bio ishitren, ispostavilo se zapravo da je pun pogodak. Saša je u Sofiji voljen i hvaljen baš kao i u klubu u kome je primer DNK pripadnosti svakom od igrača koji kroči u prvi tim Partizana, a reklo bi se da je i njemu sasvim dobro u "bratskom klubu".

Naravno, nije prošlo ni bez crno-belih, priče o adaptaciji na tamošnji fudbal i ligu, kvalitetu tima koji vodi, ivšim bugarskim internacionalcima koji su branili boje Partizana, a koji mu sada pomažu u Sofiji kada god je potrebno... A, počelo je u Sašinom stilu:

- Nađite negde mesto napolju, u bašti hotela, stižem samo da ubacim nešto u "kljun" posle treninga. Da pričamo kao ljudi na suncu i da brate zapalim pljugu, ali nemoj to da snimaš, da ne gledaju deca loše navike - nasmejao je Sale goste, pošto smo se srdačno pozdravili, kao najrođeniji, jer i njemu i "gostima" svakako prija da vidi poznata lica i čuje svoj jezik, iako kaže da sada "parla" i bugarski.

- Sve razumem, nema više šanse da me "zavrnu"... dodaje u svom stilu.

Ludogorec jak kao Partizan i Zvezda

• Pa, hajde da krenemo od novog "radnog mesta". CSKA kao prvoplasirani dočekuje proleće, ispred Ludogoreca, 11 godina unazad šampiona Bugarske?

- Sigurno da smo napravili neke stvari – dobre za klub, to se ogleda u činjenici da smo prvi posle toliko godina na kraju polusezone. To ne mora ništa da znači, svesni smo činjenice da imamo ozbiljnog konkurenta, već dugo najboljeg u Bugarskoj – Ludogorec. Prvo mesto nam daje podstrek da nastavimo još jače da radimo, možda još bolje da bismo bili konkurentni do kraja prvenstva. Ono što je činjenica i što potenciram kod igrača – ne možemo u ovom trenutku da razmišljamo o tituli, moramo da idemo od utakmice do utakmice, pa kako se stvari budu izdešavale. Ostalo je još puno da se igra – 12 utakmica, posle toga plej-of, najbitnije – da budemo konkurentni što duže možemo, ako nam se ukaže određena prilika i budemo imali veliku dozu sreće – onda je svašta moguće.

• Jednako iznenađujuća je bila odluka da prihvatite poziv iz Bugarske, verovatno su navijači Partizana očekivali da ćete u Humsku. Jeste li se pokajali u nekom trenutku?

- Vidite, ono što sam shvatio kad sam počeo da se bavim trenerskim poslom i što su me savetovali iskusniji – za trenera je najbitnije da radi. Posle dobijenog otkaza u Čukaričkom veoma brzo dobio sam poziv ljudi iz CSKA i poučen pričom da treba raditi što pre – seo sam i dogovorio se. Sa ove tačke gledišta – uopšte ne žalim, čak mi je i drago što sam došao. Stigao sam u dobar klub, najtrofejniji u Bugarskoj, koji ima veliku armiju navijača i potencira da bude najbolji. Kroz celu karijeru igrao sam u ekipi koja je takva – u borbi za trofeje. To mi je bila jedna od glavnih stvari zašto sam prihvatio ponudu CSKA. O drugim stvarima – šta bi bilo, kad bi bilo... Trenutno sam trener CSKA iz Sofije, imam ugovor još godinu i po dana, sve misli su mi usmerene ka toj određenoj borbi za trofeje – prvenstvo i kup.

• Možete li da uporedite kvalitet srpskog i bugarskog fudbala: radili ste u obe lige?

- Realno, Ludogorec je jačine Crvene zvezde i Partizana, ostale ekipe su tu negde, nema neke velike razlike, to je neko moje subjektivno mišljenje. U ovom trenutku, infrastruktura i tereni su malo bolji u Bugarskoj. Pričam samo o terenima, ne možda o infrastrukturi, mada i u Bugarskoj postoji četiri, pet stadiona koji se prave i od naredne sezone biće u upotrebi. To će sigurno uticati i na poboljšanje njihove lige.

• Kakav je budžet kluba, mogu li planovi da se ispune, angažuju igrači ili je "presipanje iz supljeg u prazno"?

- Tu, ponovo, prednjači Ludogorec i tu niko ne može da im parira. Posle toga su CSKA Sofija, Levski, CSKA 1948... klubovi iz Plovdiva – Lokomotiva i Botev. Postoji šest, sedam ekipa koje se konstantno bore za vrh tabele.

• Da li ste zadovoljni kako ste prihvaćeni u Bugarskoj?

- CSKA ima problem, nadam se da će se rešiti, postoji određeni bojkot navijača u prethodnom periodu. Ja se u te stvari ne mešam, tako da mi sad nemamo podršku najvatrenijih navijača. Postoje neki nagoveštaji da će se oni vratiti, sigurno da mogu puno da nam pomognu. Ono što znam ranije, gledao sam na Jutjubu neke utakmice – navijači su strastveni, u fantastičnim odnosima sa navijačima Partizana, mnogo vole klub i prave atmosferu koja može puno da pomogne navijačima. Nadam se da će to što sam ja načuo i da se desi, njihova podrška može da nam donese da pružamo još 10, 20 odsto više i da se borimo za titulu.

• Klecaju li Ludogorecu kolena, što su oni drugi, a CSKA prvi?

- Ne znam da li im klecaju kolena, sigurno je da, iako smo mi prvi s bodom prednosti – nije to neka velika razlika. Ludogorec mnogo ulaže u poslednjih 15 godina, konstantno je šampion, igra velika evropska takmičenja, puno kvalitetnih igrača ima, ali mi smo s druge strane, kroz 18 utakmica u prvenstvu pokazali da možemo da se nosimo sa svima, pa i sa tim Ludogorecom i da, jednostavno, mi ćemo i dalje koliko je u našoj mogućnosti da vršimo pritisak na njih. Sad osećaju određenu dozu pritiska, prethodnih godina se nije dešavalo da je neko ispred na kraju jesenje sezone.

• Ima li euforije u Sofiji?

- Bugari su sličan mentalitet kao i mi: CSKA je najtrofejniji klub uz Levski, ima najviše navijača. Jedanaest godina bez titule – veliki period za njih, žele da se vrate godinama kad je CSKA konstantno bio prvak. Na dobrom smo, korektnom putu, sigurno da je ostalo puno do finalizacije, ali od utakmice do utakmice. Ako pravimo dobre rezultate i pobeđujemo stvaraćemo dodatni pritisak Ludogorecu, pa ćemo videti dokle ćemo da doguramo.

• Jeste li se pojačali u prelaznom roku i da li je Ludogorec angažovao nekog?

- Doveli smo Hajnca iz Norveške, može da nam donese određeni kvalitet koji nam je nedostajao. Nisam pristalica da dovodim igrače koji neće da mi donesu određeni kvalitet, u suprotnom – šta će mi, imam ekipu s kojom sam izgurao polusezonu. Sedam meseci smo zajedno, tako. Imam četvoricu napadača, koristim ih u zavisnosti od utakmicei i svaki od njih, ima određene kvalitete, bitno je da rade dobro i očekujem od njih puno. Sigurno da ti igrači iz prvog dela, ja kao trener, imam pravo da sad očekujem još više. Ostalo nam je dve i po sedmice do početka prvenstva.

• Herojski ste se borili u Evropi, ali niste imali ni sreće?

- Možda smo zato imali sreću u nekim prethodnim utakmicama. Prošli smo Makedoniju Đorče Petrov, posle izgubili prvu utakmicu od Sent Patrika iz Irske, ali smo pobedili u revanšu 2:0. Odigrali smo dobro protiv Bazela, slavili 1:0, u revanšu – u prvom poluvremenu trpeli ogroman pritisak i otišli na poluvreme sa 0:0, onda kad je trebalo da privedemo meč kraju i izgledali mnogo bolje Bazel je zahvaljujući ekstra kvalitetu jednog igrača poveo 1:0 i, zatim, dogodila se greška nedopustiva za rang takmičenja. Nismo razočarali, dali smo maksimum... Voleo sam da igram i evropsko takmičenje, bez obzira što bi nam to stvaralo određene probleme u prvenstvu. To što smo ispali, omogućilo nam je da imamo više dana odmora od Ludogoreca između utakmica i lakše smo igrali u prvenstvu za razliku od njih.

Srpska muzika u Bugarskoj

• Kakva je Sofija za život i trpi li porodica što ste odsutni od kuće?

- Imam sreću, Sofija je, generalno, blizu Beograda, četiri i po sata kolima, tako da kad god imam slobodnih dana – dolazimo za Beograd. Kad kažem – mi, podrazumevam stručni štab i ja. S druge strane, familija kad ima vremena, deca ne idu u školu ili su na raspustu – dolaze kod mene. Nismo daleko, možemo često da se viđamo. Što se tiče Sofije – to je grad koji uopšte nije nezanimljiv, grad gde imaš puno dobrih restorana, lokala, kafića – kao što imaš u Beogradu, jedino ti nedostaje društvo. Nisam nezadovoljan načinom života u Sofiji.

• Tu je i bivši saigrač iz Partizana - Valerij Božinov, ali ne samo on?

- Božinov, Bandalovski i Ivan Ivanov su osobe koje su igrale sa mnom u Partizanu, koje su u Sofiji i s kojima se viđam, provodim vreme. O svoj trojici imam visoko mišljenje – o fudbalerima i, u ovom trenutku, momcima koji mi pomažu, pogotovo na počecima u Sofiji. Sve najbolje o njima.

• Hoće li Boža možda da bude trener, da li ga planirate za stručni štab, iako je Levski njegov klub?

- Boža je kad sam ja došao bio pomoćnik Slavku Matiću u Semtemvriju. Kad je Slavko otišao, učinio je to i Boža, upisao je u Italiji školu za direktore, pri kraju je da to završi. U nekom razgovoru sa njim – sigurno da su mu ambicije usko vezane za fudbal. U ovom trenutku možda još traži sebe – da li da bude trener ili direktor, u svakom slučaju – želi da ostane u fudbalu i radi na tome.

• Legendarni trener Vojvodine i Zvezde - Ljupko Petrović se takođe vratio u Bugarsku?

- Ljupko je takođe i legenda bugarskog fudbala – CSKA Sofije i Liteksa Loveča, dok je bio i trener Levskog. Jedno od najvećih imena u bugarskom fudbalu, poštovan – u ovom trenutku direktor Liteksa. Svi sa kojima sam pričao o njemu čine to u superlativu – da je čovek koji je doneo velike trofeje, pobeđivao velike ekipe i da imaš od njega mnogo toga da naučiš. Nadam se da će Ljupko da dođe u Sofiju i da ćemo da se vidimo.

Saša je takođe nadavno upoznao bivšeg asa svetskog fudbala Hrista Stoičkova, jednog od vlasnika CSKA iz Sofije.

- Jesam, Hrista sam video dva puta, koliko sam upućen – ima deonice u klubu, malo vremena provodi u Sofiji, stacioniran je u Majamiju, bavi se tamo komentatorskim poslom. Prijatan čovek, jedna od najvećih legendi CSKA, mnogo voli taj klub, poželeo nam je sreću i bilo je u tih pola sata mnogo lepo pričati. Da smo ostali duže, pričali bismo i o karijeri, ali morao je da ode. Ostavio je izuzetan utisak i na igrače.

• Da li se sluša srpska muzika i u Bugarskoj?

- To nisam znao, ali - da. Svi bugarski igrači, ne znam da li slušaju bugarsku muziku, već našu i naše pevače. Sećam se prvog gostovanja – u autobusu se pusti naša muzika. Kod njih je to normalno. Ne slušaju zabavnu, već samo narodnu – sedamdesete, osamdesete, ovo sada. Njima je srpska muzika top.

Nemoj samo protiv Partizana

• U kojoj meri uspevate da pratite Partizan?

- Kad god je moguće. Pratim Partizan, srpsku ligu, znam šta se sve dešava. Ima stvari koje su pozitivne – ovo što je Partizan uradio u Evropi, neke određene stvari možda nisu na nivou – ta razlika u odnosu na Crvenu zvezdu i neka mala mrlja koja se desila – ispadanje od Radničkog iz Sremske Mitrovice u Kupu Srbije. Dobro, šta je – tu je, desilo se, ne treba ni mnogo žaliti za tim, već se okrenuti nekim stvarima u budućnosti.

• Kako Vam se čini rad rad Gordana Petrića do sada, člni se da je pokrenuo Partizan sa letošnje "mrtve tačke"?

- Sa Gordanom sam, baš kao i s nekim drugim ljudima koji su u prošlosti vodili Partizan, u veoma dobrim odnosima, poznajemo se, čujemo se takođe. Zadovoljan sam kako to Gordan vodi, drugačiji je tip trenera od većine, izuzetno smiren, može čovek s njim da razgovara. Želim mu svu sreću.

• Kako gledate na scenario da se na leto, ili na jesen, Partizan i CSKA nađu u kvalifikacijama za Ligu šampiona ili možda u žrebu?

- Neka se nađemo u žrebu, to bih ja najviše voleo... Iskreno, ne bih voleo da dolazim u situaciju da ponovo igram protiv Partizana... Ne mora! Kad ne mora, bolje je za sve.

• Pitanje svih pitanja: kad navijači Partizana mogu da očekuju Sašu Ilića na klupi crno-belih, pretpostavljamo da je to i vaš krajnji cilj, bar u prvoj fazi karijere?

- Ceo život sam vezan za Partizan, zato ljudi i postavljaju takva pitanja. Što se tiče ovog, nisam osoba koja kad u podsvesti slaže kockice – sigurno da postoji i Partizan, ali u ovom trenutku sam trener CSKA, imam ugovor još godinu i po dana. Šta će se izdešavati i kako – stvarno ne znam, znam da je trenerski posao da danas pričamo hvalospeve o meni jer smo prvi, a može da se desi da me za par meseci oteraju. Ne razmišljam nešto dugoročno, samo kratkoročno – o ovoj fazi priprema i prvoj utakmici protiv Beroea.

• Svesni ste da vas to mesto očekuje kad – tad, samo je pitanje pravog tajminga?

- Dobro, ne volim tu priču, skroman sam, to kad – tad je malo čudno. Sigurno da neke određene stvari ako radim dobro u ovom poslu će mi otvarati mogućnost da tu budem trener. Moraš stalno da se nadograđuješ, svaki dan učiš, mnogo je bitno za iskustvo – nije isto raditi u Savezu, Čukaričkom i CSKA. To će mnogo da ti znači da budeš jednog dana trener nekog kluba koji voliš. Partizan je klub koji konstantno traži rezultate, sličan kao CSKA. Ukoliko nemaš rezultate možeš da budeš i najveći igrač svih vremena tog kluba – letiš. Ja sam toga svestan i sve razumem - sleže ramenima Saša Ilić, završivši "oficijelni deo" posle koga su šou i priča bili verovatno daleko zanimljiviji, ali "papir" ne trpi baš sve...

(Telegraf.rs)