Fuseni Dijabate: Srbija ima sjajne igrače, ćelavi iz reprezentacije bije kao policajac!

Novinari nisu baš vični francuskom, Fuseni Dijabate se "poštapa" engleskim (kao i svaki Francuz uostalom, to je više stvar ponosa) i pao je dogovor - koristićemo sve raspoloživo sa obe strane, plus "gugl prevodioca". Nije baš obećavalo, jer je isti metod svojevremeno sa Takumom Asanom doživeo humoristički fijasko, ali se ovoga puta ispostavilo se da je takav način razgovora doneo jednu od najzanimljivih priča i u velikoj meri razotkrio kako zapravo ramišlja krilo Partizana.

Kada ga gledate sa strane, Dijabate je nevino detinjast, nekada i neozbiljan čak i kada su svi "mrtvi" ozbiljni na treningu, neposredan i bez izuzetka - uvek nasmejan. Kada, pak, sagledate njegove fudbalske veštine, uz dužno poštovanje svima, deluje da je zalutao u srpski fudbal, jer igrača sa takvim startnim ubrzanjem, lakoćom pokreta, uz sve to fenomenalnom tehnikom i vizijom na terenu, trenutno ne možete naći ni u jednom drugom klubu na našim prostorima.

Preporučujemo

Što bi naš narod rekao - druga dimenzija u odnosu na sve ono što možete videti u Superligi.

Na početku, rekosmo već, pomalo stidljivo je odgovarao na svako pitanje, gledajući više u pod ispred sebe nego u sagovornike, ali se kasnije opustio. Za početak smo ga upitali kako se oseća u smiraju prvih priprema sa Partizanom...

- Osećamo se svi veoma dobro, iako mnogo radimo. Malo sam umoran, ali pripreme teku u pravom smeru. Dobar je hotel, dobri su tereni, odlična je atmosfera. Sve je super i srećan sam zbog toga - kaže Fuseni Dijabate.

Da li je imao teže pripreme od ovih?

- Nikad. Samo je u Engleskoj slično, ali je ovde teže nego bilo gde. Nadam se da ćemo nakon ovoga "ubiti" sve, moramo to da uradimo.

Upitan da li se adaptirao na Beograd i Srbiju generalno, odgovara potvrdno.

- Da, naravno. Kao što je poznato, moja mama je ovde sa mnom, kao i moj brat, koji ide u školu u Beogradu. Sada pada sneg u Srbiji, ne kao u Francuskoj, ali moj brat ga obožava i veoma mu je lepo u Srbiji. Osećamo se u Beogradu kao kod kuće.

Foto: MN Press

Privikao se, kaže, i na fudbal, ali mu baš ne prijaju tereni i to što rivali Partizana igraju zatvoreno.

- Srpski fudbal je dosta težak, jer se igra dosta snažno. Takođe, ponekad i tereni na kojima igramo nisu dobri kao naš, pa je i to još jedna otežavajuća okolnost. U Francuskoj i

Engleskoj dosta više pažnje se daje taktici, u Turskoj je slično kao u Srbiji, ali mislim da je ovde najteže igrati.

Da li je to posledica slabe statistike u domaćem takmičenju?

- Domaće prvenstvo je teže od Evrope. U Evropi imamo prostora za igru, timovi igraju otvorenije. U Srbiji me dobro poznaju, svi igraju snažno u defanzivi, sve je fizički zahtevno, zbog toga je teže dati gol. Ali, mislim da će biti bolje, polako sam se adaptirao.

Prirodno, Dijabate je najčešće provodi vreme u razgovoru sa Hamiduom Traoreom, jer potiču iz iste zemlje - sa Malija, pride su igrali u istom klubu u Turskoj.

- Mislim da je bolje po mene što je Traore tu, pošto možemo da razgovaramo na francuskom jeziku. Kad sam na Teleoptiku nemam s kim da razgovaram, osim sa njim, jer slabo znam engleski, a ni srpski igrači ga mnogo ne pričaju. Za moju adaptaciju je dobro što je i on tu sa mnom svakoga dana.

U Srbiji je mnogo dobrih igrača

Zanimalo nas je da li je neko u Partizanu možda brži od njega i dobili smo izennađujuć odgovor, mada se niko nije složio.

- Lutovac je brži od mene. U Srbiji ima dosta dobrih fudbalera, pogotovo u najboljim klubovima. Videli ste Slobodana Uroševića i kakav je gol postigao protiv TSC, a tu su i Vujačić, Marković, Natho, Rikardo... Ima dosta dobrih igrača u Srbiji, nisam to znao ranije, ali sam se sada uverio. Takođe, u reprezentaciji ima kvalitetnih fudbalera poput Milinković-Savića, a volim i Aleksandra Mitrovića. Tu je i onaj štoper bez kose, koji liči na policajca, Strahinja Pavlović! Ma, on je sjajan, bije kao policajac! Kada sam ga video na SP, rekao sam "vau" kakav igrač - nasmejao je Dijabate sve prisutne.

A, onda je, upitan za brzinu napravio urnebesno poređenje sa saigračem iz tima...

- Ljudi mi govore da sam veoma brz, ali ne znaju da sam bio veoma spor kad sam bio mlađi. Bio sam sporiji čak i od Natha - nasmejao je ponovo sve Dijabate i dobio opasku od PR Biljane Obradović da će morati da ode da kaže saigraču šta je izjavio "da ne padne u nesvest kad bude pročitao".

Foto: MN Press

Kaže da je u Lesteru takođe upoznao jednog, svima poznatog, ko je izuzetno brz.

- Džejmi Vardi je bio brži od mene, prebrz je zaista. Sada i nije toliko, ali kada sam bio tamo bio je dosta brz.

Što se Partizana tiče, Dijabate ima jasne ciljeve.

- U domaćem prvenstvu ćemo se boriti do kraja, jer ako osvojimo titulu igraćemo u Ligi šampiona, što je dobro za Partizan i sve nas. Što se tiče Evrope, želim da prođemo Šerif i odemo što je dalje moguće u Ligi konferencije. Ukoliko budemo uspešni u oba takmičenja, biće to dobro za sve u klubu. Borićemo se, fokusirani smo i moramo da pobedimo Crvenu zvezdu.

Kada smo već kod Zvezde, zanimalo nas je kako je Dijabate video večiti derbi iz svoje perspektive.

- Bio sam iznenađen kad sam odigrao prvi derbi. On je važan svima u gradu, svi su tu, atmosfera je odlična. Bilo je dosta pritiska, ali utakmica sa Zvezdom je kao neko veliko finale i želimo da igramo što više takvih utakmica.

Kada vidite koliko odskače u odnosu na druge igrače u našem fudbalu, prosto se zapitate kako nije uspeo u Lesteru ili Trabzonu, ali je ključ izgleda u načinu života.

- Nisam bio dovoljno dobar za Lester u tom trenutku, nije bilo dobro iskustvo ni za moju porodicu. Sada se u Srbiji osećam sjajno, jer mi sve dobro ide. Familija mi se ovde lepo oseća, meni je lepo, tim je odličan. Osećam se u Srbiji kao kod kuće, kao da sam u svojoj zemlji.

Foto: MN Press

Njegovi saigrači Bibars Natho i Rikardo Gomeš su toliko zavoleli Srbiju da žele da ostanu da žive u Beogradu i po okončanju karijera.

- Sada mi je jasno zbog čega su ovde toliko dugo, Srbija je veoma lepa zemlja. Ljudi su gostoljubivi i dobri. U slobodno vreme idem u tržni centar "Galeriju" i tamo mi prilazi dosta dece da se slikaju sa mnom. Takođe, moj brat ovde pohađa školu i veoma mu je lepo. Voleo bih ostanem ovde, potpisao sam na tri godine, a ako mi ponude produžetak saradnje ostaću još, to je sigurno.

Možda kao sportski direktor kao Bibars Natho?

- Zašto da ne!

Uči srpski i voli našu kuhinju

Fuseni već zna nekoliko reči i na srpskom i prilično pravilno iz izgovara.

- Dobar dan, kako si, hvala, može, to je to, leđa, pazi...

Što se naše hrane tiče, kaže da ne bira, jer voli sve kuhinje.

- Volim sve da jedem, bez obzira koja je kuhinja u pitanju, francuska, afrička, srpska. Nisam zahtevan po tom pitanju.

Omiljeni saigrači su mu pomenuti Traore, ali Kvinsi Menig sa kojim se najbolje razume na terenu.

- Hamidu i Kvinsi svakako, a sa Filipovićem se najbolje razumem, jer igramo po istoj strani i ne moramo mnogo da pričamo.

Menig je interesantan i van terena, ne samo Dijabateu, već i ostalima, jer se takođe radi o momku koji je izuzetno vedrog duha, uvek raspoložen za šalu.

- Kvinsi je veoma zabavan momak, ali mnogo voli da spava - okrpio je i njega Dijabate onako dečački iskreno.

Foto: FK Partizan

U Rikardu Gomešu, pak, vidi velikog profesionalca.

- Ne radimo mnogo zajedno, ali je najbolji napadač, snažan je i veliki profesionalac. U teretani radi veoma ozbiljno, uvek je fokusiran i jako je dobar momak.

Naravno, novinarima je zapalo za oko da se ponekad zabavlja na treninzima.

- Po mom mišljenju, ako uživamo na treningu to će se bolje odraziti na naše igre. Moramo da pobedimo, ali i da uživamo. Volim da asistiram, najbitnije je da pobeđujemo, jer tada sam

srećan čak iako ne postignem gol.

I za kraj, gde god da sretnete Fusenija Dijabatea, svedoci kažu čak i u centru grada, po ciči zimi, biće u - papučama.

- Nikada ne nosim patike, moram da opustim svoje prste ako želim da trčim još brže - poenirao je Fuseni Dijabate za kraj.

(Telegraf.rs)