Intervju - Janko Jevremović: "Sada živim svoj san, igram sa igračima Partizana koje sam ranije gledao na TV-u"

Ukoliko sve bude teklo po planu, a za sada ne preskaču koraci razvoja, Partizan bi u najskorijoj budućnosti mogao da dobije još jednog talentovanog prvotimca iz sopstvene omladinske škole, obučenog i pripremljenog za prvi tim. Janko Jevremović je ove zime prvi put priključen seniorskom sastavu i to ne slučajno, u minulih nekoliko meseci je dominirao u mlađim selekcijama, po pravilu bio igrač koji odlučuje večite derbije sa Crvenom zvezdom i jake mečeve sa Čukaričkim, Vojvodinom, klubovima koji takođe neguju omladinski fudbal i izbacuju "more" talenata svake godine.

Kao nagradu, čelni ljudi akademije su predložili Jevremovića stručnom štabu prvog tima te se našao na spisku putnika u Tursku i u prethodnih pet utakmica je dobio sasvim dobru minutažu od trenera Gordana Petrića, uspeo da postigne i prvenac na meču sa Mladošću iz Lučana.

Preporučujemo

Momak iz Trstenika kaže za Telegraf da trenutno živi svoj san, da je svako odricanje, odvajanje od porodice, putovanje na treninge dobilo smisao kada je saznao da će imati priliku da se pokaže pred trenerom Petrićem u seniorskom timu.

- Za poziv trenera Petrića su najzaslužniji ljudi iz omladinske škole direktor Vanja Radinović i njegov pomoćnik Goran Arnaut, koji su nas predložili prvom timu, ali verovatno i igre za omladinsku selekciju tokom minulih nekoliko meseci. Sećam se da nas je tremer Petrić, mene i mog saigrača i kapitena u omladincima Mateju Stjepanovića, pozvao na sastanak i rekao nam da ćemo putovati sa prvim timom na pripreme, zvao nas je potom i naš trener u selekciji Nenad Stojaković, predočio nam kada je okupljanje, šta nas otpilike čeka i tako smo počeli da živimo svoj san. Shvatio sam to kao nagradu, ali i ogroman motiv da pokažem da nisam slučajno u najboljem timu, da klub na mene može uvek da računa - kaže Janko Jevremović.

Jankov put do Partizana je "otvorio" Goran Arnaut, zamenik direktora omladinske škole crno-belih, koji je pre tri i po godine zapazio talentovanog momka...

- Počeo je zapravo od "dobrog glasa" trenera Radeta Ivljanina, koji je pozvao Gorana Arnauta da me pogleda na jednom od mečeva Trstenika protiv Trajala i pojavio se zaista sa direktorom škole Vanjom Radinovićem. Već naredne sedmice sam dobio poziv crno-belih da dođem i odradim sedmodnevni probni period, da pokušam da se dokažem da imam kvalitet za Partizan. Bio je to novembar 2018. godine, ali da napomeem da tada nisam igrao krilo, već iza napadača. Za tih nedelju dana sam ostavio dobar utisak radeći sa decom koja su već u klubu i potpisao sam stipendijski ugovor u februaru 2019. godine.

Pored crno-belih u istom periodu se interesovalo još nekoliko klubova, čiji poziv nije prihvatio, ali je zbog Partizana rešio da putuje...

- Pratili su me i zvali Napredak iz Kruševca, Radnički iz Niša, ali smo pre bili za opciju da ostanem u Trsteniku, jer sam bio još dete sa nepunih 14 godina. Kada je stigao Partizan, bio sam osmi razred i tada smo većali sa odlukom da li ću da pređem u Beograd da živim, upišem školu ili da putujem. Dogovorili smo se sa trenerom da završim školovanje, pa sam provodio tri dana u Trsteniku, a onda sam od sredine sedmice dolazio u Beograd, trenirao sa ekipom dva, tri dana i onda igrao meč za vikend i tako sam izgurao nekoliko meseci. Putovao sam samostalno, bio smešten u internatu kluba u Batajnici, nije moglo drugačije. Bilo je naporno, no, ne žalim se, vredelo je svakog odricanja.

Foto: Miroslav Todorović / FK Partizan

Ponos i sreća u porodici

Kako reaguje porodica što je naslednik stigao do prvog tima Partizana?

- Deda i tata su takođe igrali fudbal u Trsteniku, tako da je u kući trenutno velika sreća i ponos što je jedan Jevremović stigao do prvog tima Partizana, što nije mala stvar. Svakodnevno smo u kontaktu, pružaju mi podršku i osećam tu njihovu sreću, daje mi dodatni motiv da se dokažem tu gde sam dospeo, da ne budem epizodista već da iskoristim svoju šansu. Naravno, zahvalan sam porodici na podršci, ali i svim trenerima sa kojima sam do sada radio, u Trsteniku-Nenadu Kostiću, Vladi Krstiću, Marku Milovanoviću i Bratislavu Bati Jovanoviću, a u Partizanu Zoranu Tešoviću i Nikoli Jovanoću, potom Vladimiru Ješiću i Stevanu Batezu sa kojima smo osvojili kadetsku ligu, na kraju u omladincima i Nenadu Brnoviću i Nenadu Stojakoviću.

Kada je kročio u prvi tim, prznaje Janko da je bilo malo i treme...

- Nemam šta da krijem, osećao sam tremu u prve dve sedmice u Beogradu, jer sam počeo da radim sa igračima koje sam gledao na TV i samo sretao u sportskom centru. Međutim, otkako smo došli u Tursku i otkako su počele utakmice dosta se komfornije osećam, sve sam opušteniji, ali još uvek vodim računa o svakom koraku, reči koju izgovorim.

Adaptaciji su doprineli i stariji igrači, a Jevremović ističe pristup kapitena Slobodana Uroševića, koji mu je olakšao debi na jednom od mečeva.

- Lako smo se uklopili, lepo su nas prihvatili stariji igrači u prvom timu. Mada, ima nas nekoliko iz škole, pa nam je to dodatno olakšano. Kapiten Slobodan Urošević mi je prišao pred pri meč u Turskoj i rekao mi da se opustim, da ništa ne brinem i ako nekada pogrešim, da su stariji igrači tu da mi pomognu na terenu, da sve isprave što treba i da će mi biti podrška. Kada je to izgovorio, bio sam izuzetno ushićen i zahvalan istovremeno, mnogo mi je značilo to što je rekao, čini mi se da sam time bio dodatno motivisan, jer zaista nisam očekivao. I, zaista, nije bilo nikakvih problema, mi mlaži smo mogli u igri da se oslonimo na starije momke, sve je prošlo jako dobro.

Foto: Miroslav Todorović / FK Partizan

Cilj mi je da ostanem u prvom timu

Podrška Gordana Petrića i pažnja ka mladim igračima se oseća na svakom koraku.

- Prija nam taj vetar u leđa, zaista imamo podršku i stručnog štaba i saigrača. Svi se lepo ophode prema nama, svesni su da nam nije lako, da su nekima od nas prve pripreme, da možda ima malo treme, pritiska, no, svi se zaista trude da olakšaju te prve dane i da nam bude lakše.

Što se uzora tiče, Janko prati porodičnu tradiciju u kojoj svi, pored Partizana, navijaju za Bajern iz Minhena, pa bi voleo da se ugleda na nekadašnjeg asa Bavaraca i svetskog fudbala - Arijena Robena.

- Video sam negde da me porede sa Dibalom, ali smatram da sam drugačiji tim igrača, više sam pokušavao da se ugledam na Robena, jer su u porodici svi navijači Bajerna - otac, stric, brat... Uvek se u kući gledao bavarski velikan i onda sam i ja sebe poistovećivao sa Robenom.

Kao i svaki mlad igrač školovan u akademiji crno-belih i Janko ima želju da postane prvotimac.

- Moj primarni cilj u ovom momentu je da ostanem pri prvom timu i da se izborim za što veću minutažu. Nije lako, svestan sam da mnogo igrača konkuriše na toj poziciji, svestan i da je jedan od njih Fuseni Dijabate ekstremno dobar fudbaler, ali sam spreman da se borim. Ne osećam ni pritisak, jer mogu da odgovorim i na levoj strani terena, važno je samo da dam sve od sebe. Naravno, ne zaboravljam svoju selekciju, želja mi je da pomognem da se osvoji omladinska liga Srbije, što nije bio slučaj bar deset godina, tim pre što prvo mesto vodi u kvalifikacije za Ligu šampiona - zaključuje Janko Jevremović.

(Telegraf.rs)