Kada Piksi da znak za igru

Igrača koji žele da se podrede ekipi, da stave zajednički cilj iznad ličnog, da isprave grešku saigrača u trenutku koji može da odluči meč. To su trenuci kada se igrači razumeju pogledom, razgovaraju bez izgovorene reči, mogu da igraju vezanih očiju. Mnogo je vremena potrebno da se stvori tim čija je snaga veća od prostog zbira njegovih pojedinaca. Mnogo znoja na treningu, mnogo odricanja, bezbroj pocepanih kopački. Ali kroz takva iskustva tim raste i postaje pobednički.

Najbolje rezultate kroz istoriju su postizali timovi koje su krasili talenat, zajedništvo, hrabrost, ali postoji još nešto što im je zajedničko – velika trenerska imena koja su ih predvodila. Istinski šampioni sa ljudskim i liderskim karakteristikama takvim da je svako koga odaberu da brani boje svoje zemlje uvek pružao najviše od sebe. Takvu fudbalsku reprezentaciju Srbije imamo privilegiju da gledamo poslednjih godina. Tim u kome svako zna svoju ulogu, kapitena kome svi veruju, strelce kojih se plaše, odbranu od koje protivnici zaziru. A pored terena čoveka koji pleni. Stavom, harizmom, energijom, znanjem, hrabrošću. Čoveka koji ih je sve odabrao, okupio, ohrabrio, motivisao i poveo na put, kojem je nakon posete Lisabonu, sledeća stanica Katar.

A na tom putu naša reprezentacija ima partnera na koga može da se osloni u svakom trenutku znajući da je podrška Telekoma Srbija mnogo više od sponzorstva. To je zajednička vera da se posvećenost i dobar rad isplate, da ništa nije nedostižno i da su ljudi koji čine tim njegova najveća snaga. A kada ste spremni za velika dela, onda samo čekate pravi trenutak, pravi znak.

Piksi, čekamo tvoj znak. Znak za igru.

(Telegraf.rs/PR)