Partizan silovit protiv Vojvodine: Novosađani bez prilike, crno-beli "pokerom" demonstrirali silu

Trebalo je da bude derbi, praznik fudbala i uživanje za navijače dva kluba, ali se meč između Partizana i Vojvodine pretvorio u igru mačke i miša, u kojoj je, u podeli uloga, Novosađanima pripala ona podređena rola. Crno-beli su počistili “lale” sa ubedljivih 4:1, golovima Bibarsa Natha (dva, jedan iz jedanaesterca), Aleksandra Filipovića i Sameda Baždara, dok je utešni pogodak sa tim Milana Rastavca delo Uroša Nikolića iz slobodnog udarca.

Pored slabog izdanja, gostima je “omču oko vrata” predstavljala i činjenica da su od 27. minuta ostali sa deset igrača na terenu usled dva žuta kartona i isključenja Ivana Jeličića.

Što bi rekao čuveni novosadski kantautor, sigurno najbolji na prostorima Balkana, počivši Đorđe Balašević: “Džaba vam novci moji sinovci...” Jer, zaista džaba Vojvodini i silni novci ovoga leta i dobra volja da se umeša u sam vrh srpskog fudbala kad u derbiju sa Partizanom nije pokazala ama baš ništa, nije pokazala da je vredna pažnje koja joj se pridavala, jer su posle samo 45 minuta meča gosti mogli da se spakuju i vrate u Novi Sad.

U tom periodu novosađani su igrački u potpunosti razbijeni od strane crno-belih u svakom segmentu igre, limitirani na nekoliko jalovih centaršuteva, primorani da se brane sve vreme i na sve to su primili ukupno četiri gola (dva su poništena), a mogli su i više da su igrači Gordana Petrića bili samo malo koncentrisaniji u završnici. Partizan je bio silno motivisan, željan da pokaže da je eliminacija iz Kupa u Sremskoj Mitrovic bila samo “statistička greška”, slab dan u spletu okolnosti i anomalija koja se naprosto dogodi.

Na tim krilima, sa kompeltiranim sastavom u odnosu na duel sa Radničkim i istinskim liderom na terenu – Bibarsom Nathom, crno-beli gotovo da nisu imali slabu tačku u prvih 45 minuta. Igrali su intenzivno, sa konstantnim posedom, pritiskom na rivala na njegovoj polovini, koristeći i najmanju grešku u organizaciji igre Vojvodine, koja je možda i imala plan da se nametne, kao u nekim ranijim mečevima, ali je napostor bila “udavljena” i savladana već do 20. minuta, dok se posle toga sve svelo na puko spasavanje obraza.

Počelo je udarcima glavom Rikarda, na centaršuteve Natha i Filipovića, nastavilo se pokušajem Meniga posle sjajne tranzicije Dijabatea, prvo defanzivne, potom i ofanzivne, koju je oplemenio Natho pasom za Meniga čiji udarac je nekako zaustavio golman Carević. Isti igrač, inače pomalo sebičan tokom celog meča u želji da pogodi mrežu, zapretio je i minut kasnije sa istim epilogom, no, bio je to samo uvod u katastrofu Vojvodine koja je usledila.

Partizanov presing se prvi put isplatio u 16. minutu kada je Rikardo primorao Mmadu Traorea da vrati kratku loptu ka Careviću, ona se potom odbila ka sredini kaznenog prostora gde je spreman čekao Bibars Natho – 1:0.

Ništa Novosašani nisu naučili iz te kreške, samo pet minuta kasnije Belić i Natho su naterali Topića presingom na pas unazad, u opasnoj zoni, Rikardo je krenuo na tu loptu, osetivši da je slaba, ali ga je srušio Igor Jeličić, što je sudija Mitić okarakterisao kao jedanaesterac, a igrač Vojvodine je kažnjen žutim kartonom. Naravno, Natho je preuzeo odgovornost i pogodio za – 2:0.

Ispostavilo se da je taj žuti karton Jeličića bio samo upaljač za veću nevolju, jer je defanzivac “lala” u 27. minutu neoprezno srušio Filipovića i zaradio i drugu javnu opomenu, odnosno isključenje, ostavivši svoj tim u raljama Humske.

Iz tog razloga se do poluvremena praktično igralo na jedan gol i bilo je samo pitanje koliko će i kako Vojvodina izdržati nalete Partizana sa igračem manje kada to nije uspevala ni kada je odnos snaga bio jednak. Apropo navedenog i nekoliko pokušaja crno-belih, koje su golman Carević i odbrana gostiju nekako neutralisali, pre svih udarce Markovića, Rikarda koji je postigao gol, ali je poništen zbog ofsajda, te Uroševića koji se okušao sa distance.

Nagrada za trud crno-belih je ipak stigla u 42. minutu, kada je posle kratke akcije Natha i Uroševića iz prekida gol postigao Svetozar Marković, ali je i taj pogodan poništen, ovoga puta na intervenciju iz VAR sobe...

U nastavku Petrić je bio primoran na dve izmene. Povređenog Fejsu je zamenio Traore, dok je Belić preventivno napustio teren, pošto je u prvom delu zaradio žuti karton i trener crno-belih je želeo da izbegne problem, pa je priliku dobio mladi Samed Baždar.

Pomenute promene nisu donele velike promene u igri, Partizan je i dalje dominirao, imao već na početku drugog dela dve dobre situacije preko Rikarda i Meniga (oba šuta pored gola), dok je Vojvodina bila za nijansu hrabrija, pokušavajući da spasava šta se spasti može. Ipak, četa Milana Rastavca je još ranije prosula utakmicu u Humskoj i nije bilo ni snage ni vremena za popravni.

Umesto toga, gosti su primili i treći gol, ovoga puta iz prekida u 60. minutu. Posle akcije Dijabatea, crno-beli su izborili korner, koji je izeo Natho, a najviši u skoku, na prvoj stativi je bio Aleksandar Filipović, kome je to bio prvi gol od dolaska u Partizan – 3:0.

Oba trenera su izvršila još nekoliko izmena i to je donekle izbalansiralo odnos snaga na terenu, s tim da je Partizan i dalje bio opasniji u ofanzivnom delu, dok se gost oslanjao brzinu napadača.

U poslednjih deset minuta pala su još dva gola sa obre strane. Prvo je Uroš Nikolić matirao golmana Aleksandra Popovića iz prekida, da bi u smiraju Samed Baždar iskoristio još jednu katastrofalnu grešku odbrane Vojvodine i postavio konačan rezultat.

(Z.Ivković)