Potvrda iz Superlige: Rezultatski uspeh od naredne sezone neće biti garant plasmana u najviši rang

Srpski klupski fudbal tu je gde jeste trenutno (11. mesto na UEFA listi) zbog uspeha Zvezde i Partzana, više Zvezde nego Partizana, no i da je obrnuto ne menja se suština - srpski fudbal ne sme počivati ni živeti na račun samo dva kluba. Stagnacija je gadna stvar, u životu propadaš ako stagniraš, ako tapkaš u mestu, ne pratiš i ne uključuješ se u tok razvojnih procesa oko sebe, ne radiš na sebi. Tada postaješ prosek ili toneš ispod proseka. Upravo je to sve dosad bila glavna odlika Superlige - stagnacija.

Samo su rezultati dva naša najveća kluba davali puls klupskom fudbalu na evro sceni, samo zbog njih se imao utisak da srpski fudbal nije telo bez života, da se koprca. Ali ništa više o toga. Koliko god evro uzleti Zvezde i Partizana bili značajni, ukupno gledano, malo je to što dajemo kao zemlja u odnosu na neverovatni talenat koji imamo kao nacija.

Preporučujemo

Gde onda grešimo?

Sve vreme deluje da organizacijski radimo "s koca i konopca", stihijski, bez plana, proramiranog rada, stručnosti i usmerenja. Ali da se neke stvari, ipak, polako pomeraju sa mrtve tačke, da se menjaju u srpskom klupskom fudbalu, u samoj organizaciji i viđenju kako se mora raditi, govore i poslednji konkretni potezi koji stižu iz kancelarija Zajednice Superlige i Prve lige - dva profesionalna ranga takmičenja.

Foto: MN Press

Jedan od načina da se uredi takmičenje, dodatno profesionalizuje i približi evropskim standardima, a to je ono čemu se mora težiti, je nametanje uslova klubovima koje moraju ispuniti kako bi bili deo elitnog fudbala mimo rezultata koji postignu na terenu. Od naredne sezone nijedan klub koji ne ispuni propisane standarde za takmičenje u Superligi, pa makar bio prvi u rangu ispod - neće dobiti licencu za takmičenje.

- Od sledeće sezone sistem licenciranja će biti na snazi i za takmičenje u Mozzart bet Prvoj ligi Srbije, te će se i formalno znati da klubu nije dovoljan samo sportski rezultat za takmičenje u profesionalnom rangu - kaže generalni sekretar Zajednice klubova Superlige i Prve lige Darko Ramovš, čiji ste opširniji intervju već mogli da čitate na Telegrafu.

Uslovi za takmičenje, za igru pre svega, su elementarna stvar, osnov svega. Iz Superlige otud najavljuju razvoj i u tom pogledu, modernizovanje terena na svim stadionima, jer se bez adekvatne pologe za igru jednostavno ne može pričati o napretku same igre. Svedoci smo da su po komšiluku (Hrvatska) tereni sa hibridnom travom postali standard, kod nas tu vrstu podloge ima samo TSC (i jedan pomoćni teren u Staroj Pazovi), pa je jasno čemu će težiti Superliga u narednim godinama.

- Kao veliki izazov za nastupajuće godine vidimo kvalitet travnatih podloga na našim stadionima, koji obično bude tema kada krenu lošiji vremenski uslovi. Očekujem da ćemo svi zajedno naći model da naši klubovi u profesionalnom fudbalu dostignu i u tom segmentu Evropske standarde. To ne znači stalno postavljanje novih travnatih pologa, nego i dugoročno ulaganje u mehanizaciju i kvalitetno održavanje, a sve sa ciljem da obezbedimo jednak standard na svim stadionima - kaže Ramovš.

Ali ništa ne može ići napred bez ljudi. Bez stručnih kadrova, od terena, pa do vrha klubova. Bez toga, sav trud je uzaludan. Konačno razumeju to u vođstvu lige.

- Pored stadionske infrastrukture, veoma bitne stvari su ulaganja u trening centre i akademije fudbala, pa se očekuje da naši klubovi pronađu modele i još više osavremene i unaprede svoje trening centre. Na kraju najbitnija ulaganja u dolazećem vremenu moraju biti u ljude i sportske radnike, pa očekujem da na više načina zajedno sa FSS, podstaknemo edukaciju i usavršavanje rukovodilaca u fudbalu, kako za direktore klubova, tako i za sve ostale odgovorne segmente u profesionalnom klubu.

Foto: Mateja Beljan

Ramovš takođe podseća da je Superliga u bliskoj saradnji sa FSS i klubovima uspela da otvori nove izvore finansija za klubove i razvoj naših liga, pa će se sa tom praksom nastaviti i kroz otvaranja novih projekata, malih i vecih, kojima će se podizati vidljivost i stabilnost klubova.

Superliga kao organizacija pokušaće da iskoristi momenat, uspehe Zvezde, Partizana, uspeh reprezentacije, da se još bolje pozicionira i da nastavi da se razvija.

- Smatram da su rezultati reprezentacije Srbije, C.Zvezde, Partizana u Uefa takmicenju, kao i politika zajedničkog nastupa na tržištu sa FSS, ali i naše članstvo u "European league" asocijaciji, dali jak vetar u leđa profesionalnom fudbalu. Iskustva u radu na različitim tržištima, kao i kolektivni nastupi na tržistu su u velikoj meri podigli dosadašnje standarde - dodaje generalni sekretar Superlige.

Krenulo je nabolje i sad nema stajanja, ne sme ga biti. Fudbal je opijum za mase, ali fudbal je i biznis i tako mu se mora pristupiti, da svi imaju korist, a ne samo pojedinci. Zato Superliga ima ogromnu odgovornost i zadatak da klupsko takmičenje postavi na zdrave noge, da počupa korenje, utaba zemlju i posadi seme promena. Nije mnogo za početak.

- Zajednica je uvek bila i ostala kuća svih naših profesionalnih klubova. Poslednje četiri godine to podrazumeva 32 kluba, naša dva najelitnija takmičenja. Biti servis i pomoć klubovima i njihovim operativcima na dnevnom nivou u svim aktivnostima, je ustaljena rutina. Organizacija i rukovođenje takmičenjem je živa stvar i zahteva stalno unapređivanje, a u proteklim godinama je uveden elektronski sistem "Comet", pa je naša organizacija u velikoj meri pomogla klubovima da se adaptiraju na novi sistem. Trudili smo se da obezbedimo što bolju poziciju svih naših klubova, kao i da osmislimo modele i projekte kojima bi jasno definisali razliku između amaterske lige i profesionalnog takmičenja, kao i načina kojim bi smanjili jaz između naše dve profesionalne lige - poručuje Ramovš.

(Telegraf.rs)