Bibars Natho skratio Partizanove muke u Kragujevcu i doneo tri boda crno-belima pred "Večiti derbi"

Muke Tantalove je prošao Partizan u Kragujevcu, išao od sjaja do očaja i ponovo ukrug, da bi na kraju slavio minimalnim rezultatom - 1:0. Jedini strelac protiv Radničkog 1923 je bio Bibars Natho u 88. minutu utakmice, čime je svom timu obezbedio mir do derbija koji se igra u sredu u Humskoj.

U poređenju sa neprijatnim i gotovo negledljivim iskustvom na Malti reklo bi se da je Partizan u Kragujevcu pokazao mali napredak u igri, čini se da je delovao za nijansu kompaktnije, stabilnije u

formaciji (4-2-3-1) koja je igračima dobro poznata, ali je ponovo pokazao i oscilacije i niz slabosti koje samo mogu da zabrinu trenera Gordana Petrića pred predstojeći večiti derbi.

Prvih 45 minuta sa Radničkim 1923 se mogu podeliti u tri faze - spori početak, sasvim solidnu "razradu" i očajnu završnicu u kojoj su samo sreća i manjak koncentracije u završnici spasli crno-bele velike nevolje

iz koje bi se po izuzetno teškom vremenu verovatno teško izvukli.

Rekosmo već da je početak bio nešto sporiji nego što se očekivalo i možda to treba pripisati adaptaciji i na rivala, ali i na novog igrača u veznom redu - Hamidua Traorea, koji se posle samo jednog treninga

našao u startnoj postavi.

Kada je "opipavanje pulsa" prošlo, Partizan je malo pojačao ritam i pelovao je Petrićev tim sasvim korektno u toj fazi meča, počeo, uz posed, sporadično i da preti i Kragujevčanima se osmehnula sreća da

već u 17. minutu ne kapituliraju, pošto Fuseni Dijabate nije krunisao golom sjajan pas Bibarsa Natha, već će u situaciji jedan na jedan sa golmanom šutirao visoko preko gola.

Isti igrač je "poslužen" i od Traorea, s tim da u drugoj situaciji prilika nije bila tako izgledna, ali je svakako uticala da se Radnički 1923 povuče pred svoj gol i počne da se brani pod pritiskom gostiju, koji

su delovali ubedljivije.

Samo malo više koncentracije prilikom oduzetih lopti na polovini rivala verovatno i donelo mnogo toga dobrog Partizanu, ali su crno-beli kostantno brzali, tražili Rikarda iz prvog dodira, no, momak sa Zelenortskih ostrva jednostavno nije bio dovoljno fokusiran. Nekoliko puta nije uspeo da primi loptu, niti je kretao ka njoj, čekao je i on sam da se nešto dogodi, potpuno isključen iz igre, ne pomažući na taj način svom timu.

Na isteku pola časa igre Partizan, kao po koncu iz prethodnih mečeva, počinje da pada, a rival da se podiže svestan da crno-beli u ovom momentu nemaju daha za ozbiljan takmičarski ritam. Do poluvremena

domaćin je diktirao ritam, pritiskao, stvarao šanse, a Partizan se grčevito branio, imao problem da poveže više od tri pasa, čak i da iznese loptu sa svoje polovine.

Crno-beli su i u toj fazi pokazali niz slabosti, događalo se da prilikom bočnih lopti, bilo posle prekida ili akcija Kragujevčana, niko od defanzivaca ne skoči što je doprinelo velikom broju pokušaja igrača Radničkog 1923 - Jovanovića (udarac sa pet metara preko prečke), Vidosavljevića, Ivanovića, Stoiljkovića... I sve to u 15-tak minuta, po taktovima Nemanje Tomića koji se i sa vidljivim viškom kilograma poigravao sa veznim redom crno-belih, a posle kojih su gosti jedva dočekali pauzu, jer su uveliko bili na konopcima.

Promenio je Petrić u poluvremenu bonus igrača, umesto mladog Mihajla Petkovića na teren poslao Nemanju Jovića, ali to ama baš ništa nije donelo crno-belima. Štaviše, da je sudija Srđan Jovanović imao

malo jači kriterijum pomeuti igrač bi već u posle 15 minuta bio isključen, jer je zaradio žuti karton posle slanog prijema lopte, da i u 61. minutu nekontrolisano "pokupio" Vidosavljevića, ali mu je oprošteno.

U međuvremenu Partizan je prividno bio bolji tim u sporom meču, ali se to svelo na jalovu inicijativu i jedan pokušaj Natha iz prekida u toj fazi igre, dok je sve ostalo bilo nedorečeno, uz puno grešaka u osnovim elementima igre - prijemu, pasu, pozicioniranju na terenu.

Pokušao je Petrić sa Menigom umesto Dijabatea, kome izmena nije prijala (bacio dres na zemlju) i dobio je malo na ritmu, pritisku, dobio je i solidan pokušaj Saničanina, ali umalo i gol iz kontranapada u 80.

minutu. Stojiljković je umakao na levom boku, centrirao po zemlji, međutim, Popović i Saničanin su u poslednji čas sprečili gol.

Posao je trener Partizana na teren i mladog Sameda Baždara, svestan da Rikardo "nije došao" a utakmicu i malo je nedostajalo da upravo pomenuti fudbaler pogodi metu, pošto je posle samo minut ili dva sjajno

šutirao sa 20 metara, Golman domaćina je krajjim aporom skrenuo loptu u korner.

Uzvratio je Radnički preko Maksimovića i tada se Partizan panično branio, da bi potom Kvinsi Menig počeo da unosi pravu pometnju u redove domaćina, da preti i vuče svoj tim ka uspehu. Prvi pokušaj

Holanđanina je osujećen, drugi je iznedrio korner, ispostavilo se, sudbonosan. Bio je to 88. minut, na udarac iz ugla je najbolje skočio Saničanin, golman Radničkog je nekako odbranio, ali je lukavi Natho uzvratio na poverenje da ostane na terenu duže od famoznih 60 minuta i na drugoj stativi samo ubacio loptu u gol - 0:1!

Srđan Jovanović je meč produžio tri minuta, ali umorni, i od šoka demoralisani, domaći fudbaleri nisu uspeli da ozbiljnije zaprete Aleksandru Popoviću.

(Telegraf.rs)