Anđeo koji je ubijen zbog šale

Volimo svi šalu, nije to sporno. Sporno je kada se našalite tamo gde nije mesto. Neko će se naljutiti, neko će da se uvredi, ali može nešto mnogo gore da vam se desi. Nešto, mnogo, mnogo gore. Jedan fudbaler, i to ne bilo kakav, već legenda Lacija, šalu svoju je platio životom.

Odlazimo u, sada već davnu, 1974. godinu, zlatnu za tim iz Rima. To je bila prva titula za "nebesko plave" u istoriji, a ta generacija će se pamtiti među navijačima za vek vekova.

Preporučujemo

Lacio je osvojio titulu ispred Juventusa, podalje su bili Napoli i Inter, a Đorđo Kinalja je sa 24 gola bio najzaslužniji za trofej koji se našao u vitrini Lacijala.

Ipak, imao je dobru zaleđinu, imao je vezni red koji ga je hranio loptama i postao upamćen kao jedna od najboljih sredina terena u istoriji italijanskog fudbala.

Badiani, D'Amiko, Frustalupi, Nani, Re Ćekoni... Sve su to bila imena svog doba. Svi su ostali prepoznati kao "veliki šmekeri" sa loptom, a jedan se posebno isticao po šmeku i šali i van terena.

Lućano Re Ćekoni.

Re Ćekoni je rođen u malom mestu Nervijano koji se broji kao deo Milana. Bio je poznat po svom trčanju i snazi, mogao je istim intezitetom da radi tokom čitavog meča.

Ukazivala mu se velika karijera, mnogi uspesi i zlatno ime u italijanskom fudbalu, ali... Ali, zla sudbina ga je odvela u smrt.

Pre užasnog događaja, mnogo pre rimske tragedije, "plavi anđeo", kako su ga kolege i čitava javnost nakon toga nazivali, počeo je da se bavi fudbalom u Pro Patriji, klubu koji sada tavori u nižim italijanskim ligama.

Rođen je dve godine posle Drugog svetskog rata na severu Italije, za jedno posleratno dete nije imao loše stasavanje i sve što mu je bilo potrebno za napredak.

Te 1969. godine ga je zapazila Fođa koja ga je dovela u svoje redove. Bio je agilan, već klasa za sebe, pa je privukao pažnju Lacija koji je pravio velike planove da konačno dosegne ono što svaki klub za "čizme" želi.

Mladi, 23-godišnji Re Ćekoni je popunio redove rimskog kluba, krenuo da gradi svoje ime na velikoj pozornici. Nakon dve sezone je dobio poziv i nacionalnog tima, i to za Svetsko prvenstvo.

Upravo tada kada mu je uručena pozivnica, došla je i ta željena titula. I danas o njoj pričaju među navijačima, oni stariji je se sećaju nešto svežije, a oni mlađi je porede sa onom drugom koja je stigla dosta kasnije.

Nije se živelo od te slave iz 1974. godine, tražilo se još, tražio se niz, ali uspeh više nikada nije došao u tom obimu.

Mladost je odlazila, ali je Re Ćekoni bio spreman da pokušava iznova i iznova, kao što je trčao od šesnaesterca do šesnaesterca. Ipak, ta mladost je otišla, ne zato što je starost odnela, već zbog incidenta koji će ostati upamćen u svetu fudbala.

Proslavila se Nova godina, stiglo se do 18. januara. Igrači Lacija su glasili za ultra desničare, gajili su simpatije prema takvoj politici. Nosili su skoro svi pištolje sa sobom. Znali su da pucaju iz zabave po gradu.

Postojale su dve svlačionice - za one koji ne nose oružje i one koji pištolje imaju kod sebe. I pored toga, tim je imao dobru koheziju, a ona je pre svega bila održavana upravo zbog Re Ćekonija.

Vrag je odneo šalu pomenutog datuma.

Re Ćekoni, saigrač Pjetro Gedin i još jedan prijatelj izašli su u provod, a u jednoj od centralnih ulica su došli na ideju da naprave šalu koja će dovesti kasnije do velike tragedije.

Na uglu je bila prodavnica Bruna Tabokinija, poznatog zlatara u Rimu. Plan je bio da njih trojica stave maske i odglume pljačku kako bi zaplašili zanatliju.

- Ruke uvis! Ovo je pljačka - razdrali su se Re Ćekoni i njegov prijatelj.

Najgora stvar je u tome što je ta ista zlatara bila opljačkana samo nekoliko sedmica pre ove šale, te je Tabokini bio naoružan kako mu se ne bi ponovila ista stvar.

Zlatar je izvadio sačmaricu i uperio je put njih dvojice. Prijatelj je shvatio da nema više šale i podigao ruke visoko, dok je Ćekoni nastavio da mlatara pištoljem.

U strahu, Tabokini je iz veoma male udaljenosti pucao u igrača Lacija.

Smrt je bila konstatovana samo pola sata nakon ovog događaja.

Ustanovljeno je da je Re Ćekoni poslednje izustio: "Šalim se, šalim se", ali bilo je već kasno...

"Plavi anđeo" je zbog neslane šale izgubio život pre ulaska u četvrtu deceniju (28) ostavivši iza sebe ženu i dvoje dece.

Večno će ostati u srcima navijača Lacija, a fudbalski svet će sve ovo pamtiti kao jednu od najbizarnijih momenata otkada se lopta okreće po zelenim površinama.

(Telegraf.rs)