Mlaka voda iz Haife moraće da ključa u Beogradu

Mlako more Haife ni da rashladi. Momenat kada izađete iz vode nije onaj da vas blagi povetarac krajnje osvežava, sunce samo nastavi da vas žestoko prži. Mlaka je i igra Zvezde bila na severu Izraela, osećalo se to da je na papiru favorit, ali se na terenu žvrljalo dobro. Nema panike, nema oklevanja, Beograd je taj gde bi trebalo da se aduti probude u špilu.

Podrška domaćinu je bila sjajna. Navijači Makabija su budili ekipu, a ekipa je budila njih. Kohezija celog stadiona postoji, samo što su i ljubitelji fudbala na izraelskom primorju bili u nedaumici da li ima povratka od 1:2. Posle se sve probudilo u toploj noći, dobra tranzicija je maltretirala pojas pre štopera Zvezde i tako obezbedila 3:2 pred dolazak dvoboja u Srbiju.

Preporučujemo

Generalno gledano, jedino se ama baš ništa ne može zameriti Osmanu Bukariju. Do momenta povrede i izmene je probijaju, agilno napadao svoju desnu stranu i radio ono što mu je u opisu posla. Ostale kolege iz vezne linije se nisu koncipirale od samog starta, dotok krvi je dolazio u talasima nedovoljnim da se pokupi pozitivan rezultat.

Kada smo već kod veze, neka se tema veze i prva obradi.

Trougao Kange, Kangve i Bukarija je bio mesto gde bi trebalo da pada protivnik, ali se dinamika odvijala u pravcu sporadične dobre ofanzive i sporadične anarhijske defanzive. Svi kratki pasovi koji su imali za izdanak opasne napade i golove Haife plod su u većini bile konfuzije u pomenutom trojcu.

Foto: Facebook/FK Crvena zvezda

Kanga je postigao pogodak, što je i cilj fudbala, pa mu se kredit i može dati, ali Kangva je taj koji je u veznoj liniji bio najslabija karika.

Nešto ofanzivnije gledano, Katai nije imao zapaženu ulogu, a soliranje Ivanića se nije baš isplatilo. Mirko je u nekoliko navrata pokušavao u naletu da prođe po nekoliko protivničkih igrača i neslavno završavao pohod. Neće se njegova rola iz Izraela ogledati baš u ksenonskom svetlu.

Dolazimo i do špic priče gde je Pešić, takođe strelac, gubio većinu duela. Prilike na terenu i sa loptom u vazduhu su više ukazivale na potrebnost Pavkova, jer je Šilja bio nemoćan u duelu sa štoperima Makabija. Nije se istakao, u većini slučajeva bio pokriven, a to je stavljalo veći pritisak na defanzivno slabije karike veznjaka.

Dragović je bio odbrambena verzija Ivanića. Tih i ne baš zapažen, daleko od svog vrhunca, a u nekoliko navrata je Eraković morao da ga pokrije. Izgleda da je pritisak išao od gore ka dole, linija pre štopera po sredini nije bila prisutna baš kada se rezultat u negativnom smislu po Zvezdu menjao.

I pored toga što je mnogim crveno-belima bila tesna koža, dolazilo se do golova. Iskustvo je to koje je podržalo ovaj više nego aktivni rezultat pred revanš. Ne pomišlja se o izgubljenim stvarima, pomišlja se samo o budućim zadacima.

Da li je moglo bolje? Da. Dosta bolje. Niko nije sigurno srećan zbog poraza.

Da li borbena gotovost mora da bude na većem nivou? I tu je pozitivan odgovor.

Znaju dobro svi da će se desetine hiljada navijača sabrati na Marakani kako bi se ostvario glavni zadatak. Sigurno je i da su igrači, posle analiza, dobili u 90 minuta pravu sliku protivnika.

Štih više za Makabi na talonu, ali jače karte su ipak u rukama Zvezde.

Niko nije za ekstremnu pokudu, ali niko (osim Bukarija), nije za neku pohvalu.

Liga šampiona čeka, protivudar se posle ovoga čeka.

Ako je sve mlako izgledalo u Haifi, u Beogradu će morati da gori.

(Telegraf.rs)