Zvezda je fatamorgana srpskog fudbala

Srpski klubovi, osim Crvene zvezde, nisu opravdali pedigre koji su nosili sa sobom kao učesnici 11. najbolje lige u Evropi. Sva tri su ili eliminisana ili su pred eliminacijom već u sezoni kupanja!

Zvezda, ovakva kakva je danas, toliko odskače od domaće konkurencije da je prestala da liči na tipičan srpski klub, već na ozbiljan evropski iz gornjeg dela tabele neke od pet najjačih liga Evrope.

Galopirajući beg Zvezde od ostatka lige je dobar samo po Zvezdu. Sve ostalo u takmičenju koje nam se servira kao elitno je ostalo baš onako kakvo je godinama. Krajnje loše, negledljivo, bez evropske perspektive.

Liga koja nema gledaoce, liga čiji klubovi tretiraju trenere kao potrošni materijal i menjaju ih kao čarape, gde su funkcioneri veće "zvezde" od igrača, liga koja ima infrastrukturu iz prošlog veka, čija reprezentacija nema mogućnost da igra nigde drugde osim u Beogradu, pa i tad pred mizernim brojem navijača - nije liga koja zaslužuje 11. mesto na UEFA rang listi. To nije pravo stanje stvari iako, gledajući Zvezdin uspon, volimo da mislimo da smo kolektivno uznapredovali.

Zvezda je fatamorgana srpskog fudbala. Voda koja se učini u pustinji.

Za taj - kako vole da ga veličaju funkcioneri FSS i Superlige i da se njime kite - istorijski plasman Srbije na listi najuspešnijih liga, zaslužan je samo jedan klub. Tu svaka priča o doprinosu ostalih mora da prestane. Njega nema ili je toliko mizeran da je zanemarljiv.Da budemo ovde jasni, nisu ovi redovi veličanje Zvezde već gorka spoznaja da se kao takmičenje suštinski ne razvijamo. Sjajna je stvar ako Evropa kroz Zvezdine velike predstave ima utisak da je ovde i takmičenje na istom nivou, ali mi najbolje znamo kako ovde stoje stvari. Baš tako - stoje i ne mrdaju sa mrtve tačke.

Istina je da smo doživeli da nam se fudbalski Liliputanci Maltežani, koje i dalje oslovljavamo konobarima, smeju jer su nam tereni oranice, i pritom se bolje snađu i eliminišu srpski klub na oranici. Isti taj klub koji je primio 202 primedbe od UEFA na račun stanja u kom se nalazi stadion.

Još jedna bolna istina o 11. ligi Evrope je da treći najbolji klub u zemlji niko ne želi da gleda. Da taj klub nema stadion za evropske utakmice. Da treći najbolji klub u državi kao od šale primi tri komada za poluvreme. Nemoćan da se suprotstavi i da parira klubu koji ne dolazi ni iz liga petice.

Istina je i ta da naš viceprvak ne zna "kud udara" u povoju sezone, da ima trenera kojeg ne želi niko u klubu osim predsednika, da se nalazi pred eliminacijom u niži evropski razred već na prvom stepeniku. To je slika i prilika naše stvarnosti.

Pitanje koje se otud nameće: Da li je ispravno srpski fudbal vrednovati kroz Zvezdin uzlet i zaključiti kako nam zaista sjajno ide, ili se ipak mora sagledati kroz učinak ostalih, a tada je utisak o domaćim klubovima i njihovom učinku u Evropi prilično mučan.

Ako pođemo od zdravorazumske činjenice da srpski fudbal nije samo Zvezda, onda dolazimo do zaključka da nam baš i ne ide najbolje u merenju sa ostatkom Evrope.

Tu smo negde, pri dnu.

(Telegraf.rs)