Novi kiks Partizana: TSC izdržao 100 minuta u Humskoj, očajni crno-beli pucali ćorcima na gol tinejdžera

Velike reči su zamenile kritike, euforiju će, koliko već večeras, u taboru Partizana zameniti brige, jer su crno-beli posle remija u Nišu ostali kratkih rukava i protiv TSC na svom stadionu, odigravši nerešeno bez golova - 0:0. Više od rezultata, trenera Iliju Stolicu, stručni štab i sve u Humskoj treba da brine očajna, nedorečena igra crno-belih koji su posle dva kola, znajući prilike u srpskom fudbalu, već namakli sebi omču oko vrata i pitanje je samo kakva ih "smrt" čeka...

Istumban tim, prilično promenjen u odnosu na minuli meč sa Radničkim u Nišu, promenjena formacija, pomalo nerazumljiva i igračima, ali i navijačima na beogradskih plus 40 i fudbal, koji je, blago rečeno, teško gledati i "svariti", čak i sa spoznajom da je Partizan u procesu tranzicije, da mu je potrebno vreme da "složi kockice" i vrati se, kako rekoše, korenima.

Ako nešto ubrzo "ne klikne" u taboru crno-belih, načekaće se svi oni koji željno iščekuju taj brzi, napadački fudbal, jer tim Ilije Stolice trenutno ne odaje sliku grupe koja zna šta hoće, niti je sposobna da, ako ideja i postoji, da zamisli stručnog štaba sprovede u delo.

Svi oni koji su u subotu uveče došli da se "prže" i podrže voljeni tim, da plate papreno skupu ulaznicu od 800 dinara (istok i zapad), nisu imali puno toga lepog da vide. Štaviše, bilo je to u prvih 45 minuta mučenje, koje nije donelo ni željeni rezultat, niti "napunilo oči" posmatračima, kao, recimo, nepoznata grupa ljudi u prvom redu na istočnoj tribini koja nije pripadala navijačima, iako u obeležjima, već nekakvom improvizovanom obezbeđenju koje je na pomenutoj strani stadiona brinilo o "lepom izražavanju" i sporadično pretilo onima koji su zaista pristalice crno-belih.

Elem, Partizan je igrao na mahove, imao problema sa organizacijom, ulaskom u igru, previše odaljenim Andradeom i Nathom od gola, sa tranzicijom koja je kasnila, bila spora, nedorečena i najčešće Rikarda ostavljala sa tri ili četiri protivnička igrača na leđima.

Čak i kada bi se crno-beli odlučili za izlazak u pritisak, to nije bilo dovoljno ubedljivo i uverljivo, pa je TSC, koji takođe nije blistao, lako iznosio loptu iz opasne zone i uspevao da se oslobodi stega, ako se Partizanov mlak presing tako mogao uopšte i nazvati.

Tek u smiraju prvog dela domaćin je bio nešto konkretniji, imao i nekoliko pokušaja, od kojih su voleji Vujačića i Uroševića bili nešto što se moglo nazvati "najopasnijim šansama", dok je sa druge strane tim Žarka Lazetića bio veoma blizu golu kada je štoper Josip Ćalušić odlično šutirao glavom posle kornera i zamalo promašio okvir gola.

Ipak, statistika je posle prvog dela igre bila neumoljiva, nijedan ni drugi tim nisu uputili udarac u okvir gola i to možda najbolje oslikava kvalitet prikazanog fudbala, uz, rekosmo već, maksimalno razumevanje za veoma teške vremenske prilike.

Nastavak je doneo nešto ofanzivniji, ali jednako jalov Partizan i defanivniji TSC, čiji igrači su bili svesni da su na pola puta od podviga i da je potrebno da izdrže 45 minuta sa nedorečenim crno-belima do značajnog boda te su tome i podredili taktiku.

Imao je Partizan više loptu u posedu, kružio oko kaznenog prostora gostiju, ali nije bilo ni naznake završnog pasa, niti konkretnog udarca na gol, pa je gotovo očajnički pokušaj Rikarda iz okreta, sa 16 metara, jedino vredno pomena u tom periodu igre.

Shvatio je i Ilija Stolica da vreme curi, da nešto mora da se preduzme i posegao je za debitantom Fusenijem Dijabateom kao i Kvinsijem Menigom (umesto Natha i Terzića) i to je donelo nekakav pomak, više agresivnosti i pritiska na igrače TSC, no, ne i konkretne situacije, sem one u kojoj se slučajno našao Lutovac, odigravši iz nehata dupli pas sa jednim od igrača gostiju, ali je udarac sa desetak metara bio slab, previsok. Uz to i nekoliko prodora i centaršuteva brzonogih Dijabatea i Meniga nisu ugrozili odbranu tima iz Bačke Topole.

Rešio je tada Stolica da promeni i desnog beka, odnosno zadnjeg veznog, pa su na teren poslati Živković, kako bi doneo centaršut, odnosno Petković, koji je ovoga puta igrao u centralnom delu zbog završnog pasa i eventzalno udarca, pošto od Andradea, od koga se to očekivalo, nije "isooručeno" ama baš ništa od navedenog.

Međutim, tim je već dobrano izgubio snagu udarajući u "zid" TSC, čiju ekipu je Lazetić takođe povremeno osvežavao izmenama i omogućavao da održi ritam dovoljan da odbrani bod. što mu je i pošlo za rukom. Na kraju ih je i sreća pogledala, jer Samed Baždar u samoj završnici nije krunisao dobar prodor i asistenciju Meniga, ali i sreću treba zaslužiti...

Mogla je ipak i ta sreća da pogleda Partizan na samom kraju, došlo je do prilike, gužva u kaznenom prostoru TSC-a je mogla Meniga da pretvori u velikog heroja, ali je holandski fudbaler šutirao pored desne stative gola Veljka Ilića i tako i zvanično ostavio Partizan sa samo jednim bodom umesto tri.

(Telegraf.rs)