Ispovest Bobana Bajkovića: Zbog Toleta nisam igrao za Srbiju, džaba pare ako u Zvezdi ne staneš na gol

Ako bi se kojim slučajem proizvela mašina koji bi mogla da izračuna jačinu ljubavi, teško bi uspela da izmeri onu koju Boban Bajković oseća prema Crvenoj zvezdi. Jer, samo ime nekadašnjeg čuvara mreže crveno-belih je personifikacija te ljubavi prema najtrofejnijem srpskom klubu.

Voleo je Zvezdu dok je igrao za njum, čini se da je sada u penziji voli još više. A kako i ne bi kada mu je sve dala i od njega "napravila čoveka", miljenika navijača i jednog od najspecifičnijih fudbalera u novijoj istoriji crveno-belih, pa i samog srpskog fudbala.

U nju je došao davne 2004. godine kao 19-godišnji klinac i ostao je na Marakani, uz raznorazne pozajmice, čak 10 godina. Uzeo je dva Kupa i onu čuvenu titulu 2014. godine kada je prekinuta višegodišnja dominacija Partizana.

Potom je otišao u Lirs i Nefči, da bi odnedavno postao trener golmana u Olimpiji, kao stalni član stručnog štaba legende Crvene zvezde Roberta Prosinečkog.

- Sada kad sagledam situaciju, on je meni sve u životu napravio kada je u pitanju sportska karijera. Prvo kao golmanu u Zvezdi, ko zna šta bi bilo, možda nikada ne bih dobio šansu. Možda nikada ne bih imao toliko nastupa za Zvezdu, ne bih bio, kao što kažu, neka mlađa legenda. Proveo sam preko 10 godina u klubu koji najviše volim i dan danas. Gde god da sam, navijam za Zvezdu. Ona mi je sve u životu - počeo je Bajković intervju sa novinarima Telegrafa, Mocartsporta i Hotspporta koji sa Čukaričkim borave na pripremama u Sloveniji:

- Bilo bi glupo da Robi nije došao, možda nikada ne bih ni branio. To se nikada ne zna, to ti je život. Dao mi je šansu kao golmanu da se pokažem, posle da odem za Belgiju i Azerbejdžan. Sve je to njegova zasluga. Na kraju, kad sam zavšrio karijeru, opet mi je dao šansu u stručnom štabu da budem trener golmana. Odnos nije više poslovan, iskreno da vam kažem, nego porodičan. Kao da sam mu sin, a on meni otac ili stariji brat. Gledam ga kao da mi je iz kuće, moja krv, moje sve. Eto, do te mere je došlo. Kada je došao u Zvezdu, bilo je profesionalno, on trener, a ja golman. Sada se sve to istopilo. Ovo je prava prijateljska ljubav. Robi je moj fudbalski otac u svakom smislu. Svakom fudbaleru Bog pošalje nekog svog trenera, a ja sam sa Robijem postao više od toga. Kao da mi je pravi otac, ne razdvajam ga od mog pravog oca.

"Nisam bio cvećka! Pio sam pivo u dva ujutru, jeo pljeksavicu u tri! Nisam zaradio pare, ali sam bogat kad idem Knez Mihailovom"

Nastavio je Bajković da govori o svom voljenom klubu.

- Branio sam 100 i nešto utakmica za Zvezdu. I danas u Beogradu ne mogu na ulicu da izađem, a da deca ne trče ka meni, vole me još uvek. Ruku na srce, ja nisam zaradio neke pare kroz karijeru, ali mnogo sam bogat kada idem Knez Mihailovom, a od dece ne mogu da prođem ulicom. Srčanost, to sam ja. Ne može to da se slaže. Žalim ja što nisam napravio neku veću karijeru posle Zvezde. Iskreno, nisam bio cvećka. Što bi mi rekli, bio sam luda glava. Ništa zbog fudbala nisam propustio, ničega se odrekao nisam. Tako da sada savetujem golmane sa kojima radim, mora drugačije. Moraš se odreći nekih stvari, a ja to nisam uradio - priznaje Bajković i dodaje:

- Za Zvezdu sam trenirao svaki trening srcem, branio svaku utakmicu srcem, da li sam primio gol od Jagodine sa centra ili u Bordou napravio penal, bio igrač utakmice 100 puta, to je sada nebitno. Čovek bi trebalo da da sebe 100 odsto fudbalu, ja to nisam uradio. Kada mi se jela pljeskavica u tri ujutru, ja sam jeo. Ako mi se pilo pivo u dva ujutru, pio sam. Nisam rekao da sam profesionalac sportista, već sam radio to. Zato sada imam mnog toga da kažem mladim golmanima. Prenesem im moje iskustvo, greške. Uspevamo za sada u tome.

Koliko je Bajković bio voljen u Zvezdi govori i scena kada je podno severne tribine proslavio rođendan, u danima kada se Zvezda borila da prekine dominaciju Partizana.

- To je neprocenjivo. Kao što rekoh, nisam zaradio kamione i milione, ali zarađujem pristojno za srpske uslove. To što su mi priredili navijači ne može da se kupi. Bilo je 25 hiljada ljudi. Ne pričam to iz hira, da bih vas lagao, ako si psiholog dobro vidiš koliko sam iskren. Nema to cenu, ne kupuje se. Bilo je igrača koji su milijarde zaradili pa se nisu pokazali na Marakani. Ništa ne bih menjao za moju Zvezdu. Ni da sam u Barselonu otišao, a da mi niko ne skandira... Nikada! Mogao sam da primim gol sa centra, meni je bilo sve oprošteno. Beskrajno sam zahvalan navijačima na tome. Retko koji golman je mogao da uradi to. Mogao sam da pogrešim šta hoćeš, nikada zvižduk nisam dobio.

- Četiri godine sam bio standardan, nisam utakmicu propustio. Bilo je loših utakmica, direktno sam uticao na poraz, nikada mi nisu zviždali. Naravno, bilo je sjajnih stvari, ne bih branio da nisam bio dobar. Imali smo posebnu konekciju. Ja sam srčan, prepoznali su to. Ništa ne žalim, sve bih ponovio, iako sam pravio mnogo grešaka i u privatnom životu. Sve je to uticalo na fudbal. Bilo je grešaka i kod mene, ali i kod trenera. Svi treneri su nešto obećavali. Uvek sam bio talentovan, ne samo kod Robija. Kada ti se jednom udari pečat za nešto, uvek ostaje. Kod svakog trenera je važilo da je Bajko luda glava. Ekstra je talenat, ali driblaće, zalomiće, primiće gol. Baš mi je drago što mi je Robi pružio šansu. Takva veličina, takva legenda! Da sam birao od svih trenera na svetu, opet bih izabrao njega.

"J**eš pare, j**eš sve, ako u Zvezdi ne staneš na gol"

Jeste Bajković dobio šansu kod Prosinečkog, ali je svu tu svoju "patnju" nekako naplatio kod Slaviše Stojanovića u sezoni 2013/14.

- Isto teško vreme kod Slaviše, a onda ipak dođemo do titule. Napravili smo odličan paket, bez obzira na užasnu finansijsku situaciju. Ono na polusezoni je bilo katastrofa, ne daj Bože nikome. Navijači su i skidali moje saigrače, mene nisu, ali sam bio i kapiten te generacije. Težak period, ali probudili smo se, zaboravili na pare i sve probleme. Dogovorili smo se da odigramo tih 15 utakmica i sve do kraja smo dobili. Samo smo od Partizana izgubili, ali kada je bilo sve gotovo. Promašili smo dva penala tada, Lukač je odbranio. Nisu mogli matematički da nas stignu, ali odigrali smo sjajno.

- Bili smo tu Milijaš, Mijailović, Ninković i ja, dosta nas starijih. Samo je možda postojao problem sa strancima. Njima je bilo teško. Oni dolaze ovde, ja ih sve razumem, ali teško im je objasniti. Kad smo igrali kod Slaviše imali smo dosta srpskih igrača. Bili su to Nejc Pečnik i Dejan Kelhar iz Slovenije, naši Balkanci, oni su mogli da razumeju. Dauda manje-više u početku, posle nije bio problem uopšte. Uklopio se, video kako se radi, izginuo je. On je bio strašan igrač. Mislim da je bio najbolji u ligi zajedno sa Mrđom. Žao mi je što nismo mogli da igramo Ligu šampiona zbog te situacije. Mislim da bi ušli u grupu, da bi sve krenulo od te naše generacije. Sigurno bi ušli ili u Ligu šampiona, ili u Ligu Evrope. To je najbolja ekipa sa kojom sam ja igrao. Kaznili su nas, ekipa se raspala, svi smo se razišli. U kontaktu sam sa Slavišom i dalje, kako ne. Strašno dobar čovek i trener. Došao je kao i Robi, u teško vreme. Ali napravili smo odličnu ekipu, igrali odlično i zasluženo slavili titulu. Žao mi je zbog te kazne, UEFA nam nije dala zbog tih nekih neizvršenih obaveza, to već nije pitanje za mene. Ali, ekipa je bila bomba - rekao je Bajković i dodao:

-Od Krasnodara je sve krenulo. Zvezda je počela da se stabilizuje. Kada je Zvezdan Terzić došao, počelo je da se stabilizuje, a onda se od prvog ulaska u Evropu napravio veliki iskorak. Rezultatima si pravio novac. Bogu hvala što se Zvezda digla ovako. Vidi sada, kupuju igrače i za obeštećenja. Naši igrači su plaćeni, sve je redovno, nerealne, abnormalne cifre za plate, stvarno uspeh. Ne mogu da grešim dušu, to je uspeh celog sistema, svih koji su tamo. Terzić, Mrkela, sponzori, tolike plate... Svaka čast! Samo neka nastave, tako i treba. Zaslužili smo to kroz rezultate, od ulaska u evropska takmičenja.

Osvrnuo se Bajković i na prethodnu sezonu koja je bila nikad zanimljivija poslednjih nekoliko godina kada je u pitanju trka za titulu, a zatim je istakao da je svestan kako je sada navijačima Partizana.

- Zvezda je dominantna, napravljena je mnogo dobra ekipa. Stvarno im želim svu sreću kroz Evropu, domaće prvenstvo i nije bitno više, nije upitno. Tu si 90 odsto prvi. Uzeti preko 100 bodova i dati više od 100 golova, znači da je to stvarno dominacija. Nema tu pomaže sudija, pomaže ovaj ili onaj, niko ne pomaže. Jednostavno kvalitet! Partizan je imao šansu u tri derbija, pet bodova prednosti, niko im nije kriv sada. Možemo da pričamo šta hoćemo, ali sada ovako stručno iz ugla nekog trenera, Zvezda je mnogo kvalitetnija - rekao je Bajković i dodao:

- Bili smo mi u toj situaciji u kojoj se Partizan sada nalazi. Sve razumem. To se nama dešavalo upravo u Robijevo vreme. Bilo je to teško, ma katastrofalno vreme, to zna kompletna javnost. Navijači znaju da je bilo teško finansijsko stanje i opet sa Robijem osvojimo Kup, a Partizan nikada jači. To je kao sadašnja situacija, samo obrnuto. Da se razumemo, u Zvezdi nikada nije loše igrati i braniti, to je svetinja! Rekao sam sto puta, i bez para uvek za Zvezdu. Pričao sam i kod Ivana Ivanovića u emisiji, za džabe ako treba kada je Zvezda u pitanju. Za mene pare nikada upitne nisu bile, samo da branim u Zvezdi. J**eš pare, j**eš sve, ako u Zvezdi ne staneš na gol.

Naravno, dotakao se nekadašnji čuvar mreže crveno-belih i Milana Borjana koji je već nekoliko godina neprikosnoven na golu Zvezde.

- Borjan je prešišao Superligu. Samo da se koncentriše za evropske utakmice. To je njegov nivo, gde treba da se dokazuje. U prvenstvu je Zvezda kvalitetnija od svih, može braniti bilo ko. Plus, imaju sjajne golmane. Popović je za mene jedan savršen golman, Gordić je bio kod mene u omladincima top, onda Vasiljević. U prvenstvu nije bitno ko brani, Borjan je za velika dela kao što je i pokazao. On je pravi golman, stabilan. Želim mu mnogo zdravlja, jer ako bude zdrav braniće još dugo u Zvezdi. Telo mu je takvo, može da podnese te napore. Ja nisam mogao zbog problema sa kičmom, on može, jer je zdravstveno odličan. Mi smo drugari i čujemo se, pravi je golman za Zvezdu. Želim mu sve najlepše, a Zvezda odavno nije imala ovakvog golmana. Ja sam voleo mnogo Zvezdu i branio svim srcem, dao sam sve za klub iz ljubavi, ali Borjan je pokazao da od Stevana Stojanovića Dike nismo imali boljeg. Kad ja kao golman to kažem, sve je jasno.

Ističe Bajković da bi jednog dana voloe da se vrati na Marakanu.

- Fudbal je čudnovata stvar! Kada god šetamo ulicom, neki navijač to poželi. 'Ajde Robi, dođi u Zvezdu, vratite se. Zvezda je vaša, to stalno kažu. Ali Deki je pokazao da je superioran trener, ne treba ništa menjati sada. Ali nikada ne reci nikada. Da Deki osvoji još titula, pa možda onda mi.

"Zbog Toleta nisam branio za Srbiju, FSS je bila Partizanova organizacija"

Najveća žal kada je u pitanju Bajković jeste to što nikada nije branio za reprezentaciju. Za Crnu Goru nije hteo zbog Srbije, a za Srbiju mu, prema njegovim rečima, nisu dali.

- Bila je to specifična situacija. Kada sam branio najbolju sezonu, primio samo tri, četiri gola, nedostajalo mi je 90 minuta da oborim rekord Zvonka Milojevića. Našoj ekipi je malo falilo za klupski rekord. Ja sam pošten, kažem i kada sam bio loš i dobar. Kod Stojanovića sam bio u idelanom timu lige. Ne volim da spominjem imena, ali moram da kažem. Tomislav Tole Karadžić je bio predsednik FSS-a, bila je Partizanova organizacija. Niko od Zvezdnih igrača nije mogao da bude u reprezentaciji. Od kada sam počeo aktivno da branim za Zvezdu, do 2014. niko nije bio pozivan. Jesu neki koji su otišli preko, kao bivši igrači Crvene zvezde, ali aktuelni ne. Da ne pričam sada sve, ko je bio selektor, a bilo ih je više. Uglavnom sve Partizanovi ljudi. Nemoguće

je bilo!

- Mnogo mi je žao što nisam branio za reprezentaciju Srbije, iako sam zasluživao u to vreme! Ali nije mogao niko iz Zvezde, ne samo ja. Za Crnu Goru su bile priče, ali specifična je situacija. Ja sam čistokrvni Crnogorac sa Cetinja, moja familija je sa Cetinja. Ja volim Cetinje, ali od malih nogu sam u Zvezdi. A zna se, Zvezda-Srbija, Srbija-Zvezda! Odmah sam hteo za Srbiju da branim. Jesam Crnogorac, ali ne razlikujem Srbiju i Crnu Goru. Mi smo jedan narod, jedna familija, sve braća i sestre. Mene niko ne može politički da odvoji. Bilo je priča za Crnu Goru, ali to je već do mene. Pogrešan tajming, i eto, nisam zaigrao za Srbiju. Želja mi se nije ostvarila. Zvezda i Fudbalski savez nisu imali dobar odnos.

- Sada pratim i navijam svim srcem za Srbiju i Crnu Goru. Baš smo Robi i ja sada bili sa Piksijem i Dikom. Video sam igrače, svi su mi prišli i pozdarvili smo se. Sjajno prvo poluvreme protiv Slovenije. Umesto da bude 4:0, na kraju se završilo sa 2:2. Ali, Srbija obećava! Vidim visoki plasman u Kataru. Koliko visoko ne znam, ali grupu prolaze sigurno.

Dao je Bajković i zanimljiv komentar kada su u pitanju sadašnji reprezentativni golmani Srbije Predrag Rajković, Vanja Milinković - Savić i Marko Dmitrović.

- Nedavno su bili kod mene, pili smo kafu. Sva trojica su odlični. Isti su! Kada zakasnim 10 minuta na utakmicu, ne znam ko je na golu. Svi su ćelavi i bradati. Imaju poseban kvalitet, nema razlike neke. Sa Rajkom se čujem i vidim kada dođe iz Francuske. On je odličan golman i zaslužuje još veći klub. Bilo bi mi žao da ostane u Remsu, jer on zaslužuje bolje. Za reprezentaciju

ne znam, ali Piksi mora što pre da odluči ko će biti prvi izbor.

"Olimpija je kao Zvezda, Čukin golman je budućnost srpskog fudbala, da je više Galeta kod nas u Srbiji"

Bajković je sada na novom početku. Stigao je u Olimpiju da zajedno sa Prosinečkim pokuša da vrati tim iz Ljubljane na prvo mesto posle pet godina pauze.

- Ništa ovde nije strano! Svi na Balkanu znamo šta je Olimpija. Pošteno, Olimpija je kao Zvezda u Srbiji. Veliki klub, sa velikom tradicijom u bivšoj Jugoslaviji. Robi je tu skoro pa završio igračku karijeru. Mnogo se razlikuje od nas, od našeg mentaliteta. Naša liga je kvalitetnija, Zvezda ne može da se upoređuje sa tim ekipama. Ceo jedan paket je sjajan. U ligi se ne zna ko će biti prvi, svako svakoga može da pobedi. Nema prvaka dve godine u nizu, svaki put neko drugi. Svi mogu da budu prvaci, mnogo je zanimljivo. Novi vlasnici kluba su zbog toga izabrali Robija. On ima pobednički mentatlitet i trener je za velika dela. Njemu ništa nije strano, zna sve o Olimpiji i njenoj tradiciji. Radimo na tome, uz još neka pojačanja, mislim da ćemo da se borimo za titulu - rekao je Bajković i dodao:

- Nemci su otkupili klub od Milana Mandarića, svi znate ko je on. Postoje nove ambicije, ciljevi. Znači želja je da ponovo budemo u vrhu. Nadamo se prvom mestu, ako ne to, onda bar vrh tabele, tu negde. Takođe, želimo da prođemo barem dva kola u evropskim kvalfikacijama. Olimpija zasluže sve to! Najveći klub u Sloveniji, najbolji stadion. Srbi su ovde ostavili trag, ali sada je problem dovesti ih. Srbi se ovde vode kao stranci, jer ne pripadaju Evropskoj Uniji. Sada smemo samo dva, tri stranca u timu da imamo. Kod nas u Srbiji može mnogo više. Zbog toga moramo da smanjimo broj.

Dotakao se Bajković i svojih sadašnjih učenika u Olimpiji, a jedan od njih, Matevž Vidovšek, stigao je i da odbrani penal na meču sa Čukaričkim.

- Mladi su vaspitani. Mislim da ćemo napraviti nove Handanoviće i Oblake. Mladi golman koji je nastupio protiv Čukaričkog, nikada ranije nije branio. Sada će dobiti šansu, ostavio je dobar utisak. Talentovan je, ima samo 22 godine, sve moguće predispozicije da bude odličan. Vaspitan je momak, dobar, rekao sam da mora da bude reprezentativac još malo.

Na pitanje da li možda dribla kao on, Bajković je rekao:

- Nije taj tip golmana, zato ga i ne teram. Na primer ovaj što je branio prošle sezone, bio je sposoban za to, terao sam ga uvek. Ovaj je drugi tip golmana. Robi je meni terao da radim to, voleo me je zbog toga, igrao sam dobro nogom. Voleo me je jer sam imao mu*a. Smeo sam i da zalomim na derbiju.

Analizirao je Bajković i Novaka Mićovića, prvog golmana Čuke.

- Ma sjajno dete, sjajan talenat! Video sam ga na meču odmah. Čukarički radi ozbiljno sa svim igračima, ne samo golmanima. Ali evo, mnogo mi se svideo i Petrović koji je otišao u MLS ligu. Ovaj mali je budućnost srpskog fudbala, 100 odsto. Primio je gol sa centra, ali to je sudijska greška. Morao je tamo da stoji, nije on kriv. Izuzetno je talentovan! Trebalo je da vidim samo jedan potez, jedno hvatanje lopte. Mali je talentovan! Čukarički je fenomenalan. Video sam i Dragana Galeta Obradovića, ljudi iz Srbije mogu da uče od njih kako se radi posao. Rade perfektno i sa mlađim selekcijama. Potrebno nam je još ljudi poput Galeta, bilo bi bolje da je više takvih u Srbiji.

Za kraj, pitali smo ga da prokomentariše situaciju sa meča protiv Čukaričkog, kada je "vikao" na fudbalera Brđana Đorđa Ivanovića tražeći da prizna da nije bio penal.

- Đole leži i smeje se, zna i on da nije bio penal. To sam ja, ishitreni potezi. Ja bih ustao i rekao da nije bio. Pustio bih da nam daju gol. Ali to su pripreme, amaterski sudija, grešio je na obe strane. Nije žalio ni Čukarički, ni Olimpiju. Njima je svirao dva nepostojeća penala, ali naš gol je takođe neregularan. Naš igrač mu razvukao dres kao praćku, ovaj ne svira faul. Ma Čukarički je pokazao zašto je treći. Ozbiljne igrače imaju! Video sam mnogo prijatelja. Ponavljam, voleo bih da u Srbiji ima mnogo Galeta - rekao je Bajković za kraj razgovora.

(Telegraf.rs)