Kako će izgledati fudbal za 10 godina: Sudbinu kroje "skrinejdžeri", njihov glas slušaće FIFA i UEFA (1)

Tradicionalni fudbalski navijači bi morali da se zabrinu i zapitaju - kuda ide fudbal?

Primetili ste možda, FIFA i UEFA kao noseće svetske i evropske fudbalske organizacije krenule su u borbu za očuvanje popularnosti fudbala kao sporta, biznisa, zabave i igre. Za očuvanje udela u gledanosti koju danas ima. Prosto kao pasulj - krenula je borba za opstanak. Biće teška i neizvesna jer ono što stoji kao izazov pred svetskim fudbalskim liderima je nešto sa čime se dosad nisu sreli - odlazak tradicionalnih fanova i navala "skrinejdžera".

Prema procenama demografa, "skrinejdžeri" - od engleskog screen (ekran) i tinejdžera - do 2032. godine činiće čak 45% svetske radne snage. Sve vam je jasno šta to znači. Kod koga će biti moć. Ta i tolika konzumentska sila je rođena sa tehnologijom oko sebe. Oni spavaju, jedu i dišu tehnologiju! To su budući građani globalnog sela sa ekstremno kratkim rasponom pažnje. Ko osvoji njihovu pažnju, taj je pobedio.

Fudbal koji danas gledamo njih sigurno neće zanimati.

Foto: Pixabay

Svetska i evropska federacija zato uveliko rade, primetili ste i to ako pomno pratite, na ubrzanju fudbala kao preduslovu da bude gledljiv i nadolazećim generacijama. Poznato je da se već pojavila ideja da utakmice u skorijoj budućnosti traju dva puta po pola sata, veći broj izmena je već implementiran zbog Kovida, ali bi, utisak je, to svakako bilo uneto kao još jedna novina kojom se održava preko potrebni ritam utakmice. Svedoci smo i revolucionarnog predloga da se Mundijal igra na svake dve godine. Za nas je ta ideja besmislica, ali nije slučajnost što se to baš sad dešava jer sa spektaklom koji može ponuditi samo Svetsko prvenstvo, nova publika se najlakše može animirati.

To je mamac za nove generacije!

Ali, ni sve to neće biti dovoljno da fudbal ostane na pijadestalu sporta, sve navedeno je samo deo velike strategije na kojoj FIFA i UEFA rade ne bi li fudbal učinili privlačnim generacijama koje nadolaze, a koje, imajte to uvek u vidu - su totalno drugačije od svih prethodnih. Drugi svet. Drugi univerzum. Oni će tražiti nešto sasvim novo od fudbala. Da im svaki sekund drži pažnju.

Foto: Tanjug / AP

Brojne analize pokazale su da će se najpopularniji sport u narednoj deceniji promeniti toliko da će ovo danas što gledamo biti igra sa dinamikom golfa na travi. I dalje će ga, jasno, igrati ljudi od krvi i mesa, ali upliv tehnologije i robotike biće, za današnje standarde, nezamisliv. Pomenusmo, tražiće se novi konzumenti. To je krucijalno. FIFA, otud, poslednjih godina ulaže ogroman novac u ženski fudbal. I to uopšte nije zarad ravnopravnosti sa kolegama, već na osnovu analitike koja je dala na uvid podatak da približno 314 miliona ljudi na svetu (većinom žene) zanima fudbal koji igra lepši pol. Eto prilike koja se ne sme propustiti.

Elem, pred vama je 12 prognoza za budućnost fudbala koje imaju najviše šanse da se obistine i totalno preoblikuju najpopularniji sport u narednoj deceniji, iz ugla portala "Sport Tomorrow".

Zbog obimnosti teme, podelili smo je u četiri teksta koja ćete imati priliku da pročitate u narednim danima na našem portalu.

1. Tehnologija će igrati ekstremno važnu ulogu u budućnosti 

Jasno, ovo je možda i najlakše bilo za predvideti. Tehnologija je uveliko stigla, VAR je postao sastavni deo gotovo svake lige koja drži do sebe, ali kada se kaže tehnologija u fudbalu, to je prilično širok pojam, prevazilazi sam teren. Deo je čitavog biznisa. I opet dolazimo do budućih glavnih konzumenata - skrinejdžera. Sve što oni rade i što će raditi, gotovo svaki korak, povezano je sa tehnologijom. Od momenta kad su rođeni okruženi su pametnim telefonima, tabletima, televizorima, laptopovima. Veruju više ovim napravama nego svojim roditeljima. Bez telefona kao da su bez odeće. Kao što je već rečeno, ova populacija postaje sve važnija u udelu čitave populacije, i ako fudbal želi ostati tu gde jeste mora slušati skrinejdžere, a to ponajpre znači primeniti tehnologiju.

Za novu generaciju fudbal je spora i dosadna igra. Dajte im "beskrajno duge" pauze zbog VAR pregleda, provere gola i ostale situacije koje odvraćaju pažnju koje sada imamo na delu na utakmicama, i budite sigurni da ćete imati nizak "šer". Ali, dajte im brzinu, uzbuđenje, još i još tehnologije, drugih uglova praćenja utakmica, i možda se stvari preokrenu.

Foto: Nikola Tomić

Na primer, u korak sa vremenom idu i proizvođači lopti koje iz godine u godinu postaju sve sofisticiranije, pa bismo tako u doglednoj budućnosti, zapravo je samo pitanje vremena, mogli videti loptu koja u sebi sadrži i čipove, i senzore, i kamere! Takva lopta daće potpuno novu dimenziju percepcije igre za gledaoca ukoliko bi se, recimo, meč pratio iz ugla kamere sa same lopte! E, to je već ono što bi nateralo i najzahtevniji sloj "digitalnih navijača" da fudbal prate sa punom pažnjom.

Ali ima još toga što nas čeka. U budućnosti će, predikcija je, i igrači biti opremljeni mikro senzorima upletenim u njihove majice ili kopačke, pa zamislite igrače koji nose mikro kamere ili imaju nanočipove ugrađene u njihova tela. Senzorska tehnologija se već koristi, ali uglavnom u svrhe (koučing) analize. U budućnosti će ove tehnologije biti dostupne i za fanove. Ti budući navijači koji su orijentisani isključivo na tehnologiju želeće da imaju mogućnost gledanja utakmice iz drugačije perspektive, na primer iz perspektive svog omiljenog igrača. Taj navijač će želeti da zna šta igrač oseća, čuje, govori, koliko brzo šutira loptu itd. I to će mu biti dostupno.

2. Globalizacija i još veći upliv kapitala dovešće do osnivanja novih međunarodnih superliga

Zvuči poznato? Superliga koju su želeli da osnuju 12 klubova na čelu sa Barselonom i Realom, zasad, nije prošla, ali je sada jasno da je ova grupa koja je imala plan (i još ga ima) da se otcepi od UEFA razmišljala nekoliko godina unapred. Takva liga, uz učešće još nekoliko velikih klubova širom sveta sa ogromnom bazom navijača svuda po svetu, tvrde analitičari i dobri poznavaoci globalnih prilika, je neminovnost.

Svet se ubrzano globalizuje. Navijači, klubovi i mediji više nisu lokalno orijentisani već internacionalno. Svi trendovi se okreću u tom pravcu. Na primer, savremeni (mlađi) navijač nema ništa protiv da radi ili živi u inostranstvu. Sa trenutnom tehnologijom može da radi svoj posao odakle god želi i taj trend neće nestati. Pandemija kovida je pokazala da u mnogim slučajevima posao može da se radi posao sa bilo kog mesta u svetu sve dok imate laptop sa sobom.

Istovremeno, taj budući navijač sebe više ne identifikuje sa lokalnim timom (tamo gde je rođen). Njega sad više zanima šta radi Barselona ili Mančester junajted, a savremeni mediji i tehnologija vode računa o tome da taj novokomponovani navijač, konzument, može da gleda svoj tim gde god da se nalazi.

Dakle, lokacija više nije bitna.

Foto: Mehdi Taamallah / AFP / Profimedia

Osim navijača, i klubovi se takođe sve više orijentišu globalno. Navijači u inostranstvu i države/regioni gde je fudbal i dalje na nižem nivou su idealna prilika za generisanje dodatnih prihoda. Tipičan primer navedenog su SAD gde je ekspanzija klupskog fudbala u punom jeku, a tržište ogromno, neiskorišćeno, istina liga još uvek nije u rangu sa najjačim evropskim, no stremi ka najvećim visinama. Popularnost "sokera" u SAD se diže svake godine u letnjim mesecima, tokom klupske pauze u evropskom fudbalu, kada najjači klubovi sa Starog kontinenta igraju prestižne turnire širom severnoameričkog kontinenta.

Osvajanje tržišta zarad prihoda je temeljna postavka stvari ne samo u fudbalskom biznisu. Potreba za ubiranjem novca je sve veća i izraženija kako bi se išlo u korak sa najsavremenijim ulaganjima u sport. Međunarodni fudbal postaje sve komercijalniji i danas je veliki biznis. Kako sport postaje globalniji, ulaganja u igrače i tehnologiju će nastaviti da rastu kako bi ostali ispred konkurencije, i to će, nažalost, dovesti, odavno je i dovelo, do neminovnog: rezultiraće da bogati postanu bogatiji, a siromašni sve siromašniji.

Manji klubovi, jasno je, neće moći da prate korak. Sve to rezultiraće time da će na kraju oni najveći klubovi udružiti snage i formirati već pomenute superlige koje mogu ispuniti apetite navijača, sponzora i medija. Sa druge strane, manji klubovi će se takođe udružiti u nekim manjim ligama (na primer regionalna, balkanska u našem slučaju) i tako sebi obezbediti život u narednim godinama.

SUTRA: Žene spašavaju fudbal

(Telegraf.rs)