Gubitnici ili žrtve nepravde? Zašto se bivšim trenerima Partizana ne vraća u srpski fudbal

Fudbalski klub Partizan u potrazi za novim trenerom danas više nego ikad ima poteškoća da tu ideju realizuje, da izabere i da njega izaberu jer klub iz Humske, ovakav kakav je danas, sviđala se ova konstatacija nekom ili ne - više nije najprimamljivija opcija ni za renomirane domaće stručnjake. Čak ni za ne koji su svoje ime i prezime duboko utisnuli u zidine trošnog zdanja desno od Autokomande. Dakle, izbor onih koji su sada potrebni Partizanu je zbilja sužen. A klubu su sada više nego ikad potrebni oni što bi u rov za crno-bele - vojnici Partizana.

Neko ko će doneti spas i preporod. Borbu. Ko će posložiti figure na zelenom pravougaoniku i vući poteze majstorski. Zadati udarac. Ubrzati puls. Preokrenuti tok istorije.

Oni kojima je sasvim malo nedostajalo da to urade, Stanojević i Milošević, digli su ruke.

Neke bitke su dobili poslednjih godina, ali rat sa drugom stranom večito gube. Krivce za to traže na raznim adresama, od Andrićevog venca, preko Ljutice Bogdana do staropazovačkog bunjišta. Prekipelo im je!

Otišli su da se ne vrate.

Doskorašnji šef crno-belog igračkog orkestra je rekao svoje, Stanojević se odjavio iz srpskog fudbala i zatvorio vrata za sobom. Zalupio ih uz tresak. Rekao je šta je imao posle 90 minuta Kup finala, potražiće sreću negde dalje, što dalje ako je moguće van granica Srbije. Ponovo.

Ovog puta, deluje, da neće pogaziti reč kao što je onomad 2012. godine, pa se vratio da komanduje u drugom mandatu.

- Razočaran sam u neke stvari, 21. vek je, mislim da nema nijedna zemlja u okruženju da im se dešavaju ove stvari, da se ne zna da li je regularno nešto ili nije. Sigurno više u ovakvim stvarima više neću učestvovati, mene je srpski fudbal iznedrio, ja sam deo ove priče, ne mogu da pljujem, ni da pričam. Mnogo sam se potrošio, ali nemate satisfakciju kada se dešavaju stvari koje se dešavaju - rekao je Aleksandar Stanojević. I otišao.

I drugi put Stanojević odlazi iz voljenog kluba uz gorčinu i jed. Mrgodan. Sa kojom više borom na licu. Prvi put su ga "oterali" njegovi oličeni u tadašnjoj upravi, a ovaj, drugi put, oni koje on sam voli da objedini u imenu "zvezdina mašinerija".

Godinu i po dana ranije, Partizanu i srpskom fudbalu se desio Aleksandar Stanojević pre Aleksandra Stanojevića - Savo Milošević. Smetalo mu je sve što i Stanojeviću, bio je ogorčen stanjem stvari koje nisu išle Partizanu na ruku: žalio se na igre i saplitanja van terena, suđenje, da je doživeo nepravdu. Onda je sve puklo kod Sava, kulminiralo nesvakidašnjim izlivom besa tokom utakmice u Novom Sadu.

Milošević je do meča sa Vojvodinom bio bure baruta. Fitilj je dogoreo na "Karađorđu". Ostaće upamćeno da je flašicom vode gađao najboljeg srpskog sudiju Srđana Jovanovića.

Bio je to njegov poslednji potez koji je povukao kao trener Partizana.

- Nisam u afektu doneo odluku, nije ovo kap koja je prelila čašu, ovo već traje, dozvolio sam sebi da uradim to što sam uradio u Novom Sadu, a ružno je. To ne sme da radi trener i pedagog, pre svega trener Partizana. Ali, nije me Novi Sad opredelio, ovo traje i sve je jako mučno. Šta da kažem momcima kada uđem u svlačionicu i pogledam ih u oči. Sebi znam šta da kažem: Ići odavde i nikad više ne raditi ovde - rekao je Milošević odmah posle incidenta na "Karađorđu".

Otišao je i Savo.

Superligaška klima nije bila dobra po zdravlje još jednog bivšeg sportskog direktora Partizana, Mladena Krstajića. Čim je otišao Stanojević iz Partizana, negde u to vreme je i Krstajić završio priču sa Makabijem, te ga je čaršija po inerciji gotovo proglasila glavnim kandidatom za najvažniji posao u Humskoj.

Zvučno ime. Solidan trenerski opus i eto priče. Eto, možda, povratka bivšeg sportskog direktora na staro mesto. Niže, uz teren.

Međutim, priča je u startu bila bez osnova. Daleko od realnosti. Krstajiću se, kao ni Stanojeviću, ni Miloševiću, ne mili da opet uđe u mutne superligaške vode. Osetio je već nelagodu kao selektor Srbije. Neprijatno ga je iznenadio otkaz u TSC-u. Sve to bilo je dovoljno da podvuče crtu i raskrsti sa sobom, da se distancira od Srbije.

Čak i ako Partizan pozove.

- Otkako sam napustio Makabi, u medijima se ističem kao opcija za novog trenera Partizana. Partizan mi je mnogo dao u životu, afirmisao me kao igrača, i nije tajna da sam veliki partizanovac. Međutim, u ovom trenutku zaista ne razmišljam o povratku u srpski fudbal. Moje ambicije kao trenera okrenute su radu u inostranstvu - sasvim lako je Krstajić preko usta prevalio nešto što možda ranije nikad ne bi izustio, da ne želi u njegov Partizan.

Za Partizan, jasno, nije dobro što je ovako. Što trpi i na ovaj način. Odlaze mu najbolji da se ne vrate. Misle li o tome oni koji su dužni da misle i odlučuju. Ili im je svejedno.

Ne može biti dobro ni za srpski fudbal, za ligu. Dobri treneri odlaze. Bolji ne dolaze. Isti se vrte u krug.

Ko je spreman da se kladi da će naredni trener Partizana biti još jedan u nizu koji po odlasku "više nikad neće raditi u srpskom fudbalu".

(Telegraf.rs)