Partizan promašio "mali milion" šansi, pa nekako preživeo Vošu: Crno-beli će igrati u finalu Kupa Srbije!

Partizan je prvi finalista Kupa Srbije, pošto je na svom stadionu savladao Vojvodinu rezultatom 2:1. Golove za crno-bele su postigli Rikardo Gomeš i Kvinsi Menig, dok je mrežu u korist Novosađana zatresao Dejan Zukić, u meču u kome je tim Aleksandra Stanojevića pored dva pomenuta pogotka promašio još osam zicera u prvom poluvremenu, dok je u nastavku, posle brzog smanjenja vođstva gostiju, strepeo do završnice.

Igrači, stručni štab i navijači Partizana će verovatno “vrteti” snimak prvog poluvremena meča sa Vojvodinom, jer ono što je Humska videla 11. maja 2022, ne pamti se u poslednjih bar desetak godina.

Teško je i opisati šta se sve dogodilo u prvom delu utakmice i teško reći da li je to posledica umeća golmana Vojvodine Emila Rockova ili potpune dekoncentracije igrača crno-belih u završnici, koji su, pored dva postignuta gola, promašili sedam ili osam zicera. Verovatno i jedno i drugo, pomalo...

Elem, Partizan je sve uradio po fudbalskim “knjiga”, otvorio utakmicu ranim golom, nametnuo se i preuzeo konce igre u svoje ruke, uz poneki solidan nalet Novosađana u početnoj fazi meča, koji se mahm završavao sigurnim odbranama Stevanovića, bez veće opasnosti.

Taj rani gol, u četvrtom minutu je bio zapravo trenutak inspiracije Lazara Markovića, koji je probojem po levom boku podsetio na dane slave, Nanizao je dva ili tri čuvara, potom pogledao i sjajno proigrao Rikarda Gomeša i to tako da je napadač imao vremena da primiri loptu i potom je “zakuca” u mrežu – 1:0.

Kada su “bukagije” spale, bilo je mnogo lakše po Stanojevićev tim, iako je, rekosmo već, vojvodina pripretila preko Zukića i Simića, ali dalje od Stevanovića, sigurnog kao i uvek, nije se moglo. A, onda je počela “Zona sumraka” za Partizanov tim.

Igra na nivou, akcije kao na traci, prilike u svakom drugom napadu i potpuna napadačka “impotencija”.

Počelo je kolosalnom prilikom Markovića, koga je pasom “izbacio Kvinsi Menig, pošto je prvo iskombinovao sa Rikardom i izbacio celu odbranu Vojvodine, ali je nekadašnje krilo Liverpula očajno šutiralo, iako ni Rockovu ne treba oduzeti trud.

Sledi udarac i samog Meniga sa distance, koji golman gostiju takođe brani, da bi u 18. minutu Natho spojio Rikarda sa golom, ali je udarac napadača bio jednako mlak i čitljiv baš kao i Markovićev, što je golman novosadskog tima takođe “skinuo”.

Asistent Natho je ubrzo dobio priliku da pokaže napadačima kako to radi majstor, pošto mu je Rockov kolosalnom greškom dao loptu u noge, no, Izraelac, iako smiren, vara golmana, mešutim, ne pogađa gol, baš kao ni Marković u “repriznom” pokušaju iz istovetne pozicije kao na početku meča, sa istovetnim učinkom – očajnim udarcem u golmana.

Kad nije išlo posle akcija, crno-beli su pokušali udarcima sa distance i – nisu uspeli. Zdjelar, Jojić, ponovo Zdjelar, ali mreža Rockova kao da je bila začarana. U 35. minutu Partizan nije iskoristio ni neverovatan kiks odbrane Vojvodine, koja je ostala na polovini crno-belih posle prekida i omogućila Nathu, Markoviću, Menigu i Rikardu kontru pet na jedan. Epilog – greška Natha u predaji i ofsajd Markovića, posle koga se ceo stadion hvatao za glavu.

Bio je to već smiraj prvog dela i kada je Menig umakao odbrani i šutirao iskosa u Rockova, verovatno su svi pomislili da je to – to što se prvo dela tiče.

Svi, sem “letećeg Holanđanina” Kvinsija Meniga, koji nije odustajao, “grizao” je celo poluvreme i “Viša sila” ga je na kraju nagradila. Bio je to 43. minut i sve se odigralo po principu “kada ne može na lak, može na teži način”, pošto je Menig uzeo loptu na 25 metara od gola Vojvodine i ispalio strelu sa efeom koju je Emil Rockov samo ulepšao paradom – 2:0 za kraj mukama Stanojevićevog tima.

Početak drugog dela nije bio tako intenzivan, ali je sa malim zakašnjenjem doneo Partizanu kaznu za sve promašaje i protraćene akcije iz prvih 45 minuta. Tek što su ekipe “opipale puls” jedna drugoj, Vojvodina je iskoristila ležernost i grešku Markovića i Jojića na sredini terena, usledila je munjevita kontra gostiju posle koje je Simić pravovremeno proigrao Dejana Zukića, usamljenog pred Stevanovićem i kapitulacija je bila neminovna – 2:1.

Taj gol je u dobroj meri stabilizovao Vojvodinu i takođe dobrano poremetio Partizan, koji u nastavku meča nije bio ni ubedljiv, niti “povezan” kao u prvom delu utakmice. Štaviše, crno-beli su bez Marka Jevtovića u manevru, koji je silom prilika zamenjen sredinom prvog poluvremena zbog povrede vrata, izgubili čvrstinu, dopuštajući Novosađanima da jednako imaju loptu u posedu, iako je uistinu i gostima nedostajalo rešenja u poslednjoj trećini.

Nedostajalo ih je i crno-belima, koji su napadali stihijski, često odstupajući od svog stila-pas igre, tražeći Rikarda dugim loptama, okruženog celom odbranom novosadskog tima.

Jedan pokušaj Miletića posle kornera bio suviše “mršav”, poredeći sve ono što se dešavalo u prvih 45 minuta, a izmene za kojima je posegao Stanojević nisu donele previše pomaka, već su samo održavale situaciju takvaom kakva je, dok su promene Vojvodine takođe ostale nedorečene.

Od 70. minuta borba se vodila mahom između dva kaznena prostora, uz mnogo duela, ali bez konkretne prilike pred jednim ili drugim golom, uz nešto veći posed Vojvodine .koja se baš kao i u prvenstvenom meču od pre nekoliko dana, kasno sabrala.

Tek u samom smiraju duela, Partizan je vratio preumućstvo na terenu, imao i dobru priliku posle akcije Rikarda i Nikole Terzića, ali je Rockov i ovoga puta izašao kao pobednik spasavši čast svog tima.

(Telegraf.rs)