Postfestum 167. derbija: Partizanu falio samo gol da zaokruži taktičku perfekciju protiv Zvezde

Eh, samo je taj gol nedostajao. pa da dobra slika dobije i "ton"... Otelo se sigurno velikom broju navijača Partizana posle 167. večitog derbija  sa Crvenom zvezdom, u kome su izabranici Aleksandra Stanojevića odigrali taktički gotovo perfektan meč, ali nisu pogodili suštinu fudbalske igre - gol, iako su imali jednu kolosalnu i još tri sasvim dobre situacije da završnicu Superlige uvedu u novi triler. Ovako, s obzirom na okolnosti i pomalo čudna dešavanja koja vladaju u našem fudbalu ovog proleća, trebaće im "čelični živci" i ogromna količina sreće, veća nego 2017. godine kada je poslednji put došlo do velikog preokreta, kako bi šampionski pehar skrenuli ka Humskoj.

Gledajući jučerašnji susret na stadionu "Rajko Mitić", čini se da bi taj jedan gol bio adekvatna nagrada za dobru igru i veliki trud celog tima crno-belih, koji je, čak i po priznanju nekolicine igrača iz tabora Zvezde posle meča, bio bolji takmac bar 70 minuta, no, nije uspeo u nameri da pobedi i vrati se na čelo tabele.

Pristup i taktički zadaci

Šta je to Stanojević promenio u odnosu na februarski derbi, na istom stadionu, koji je Partizan glatko izgubio i na sve to bio nadigran u svim segmentima igre? Iznad svega - pristup. Trener tima iz Humske je pre utakmice tražio od svojih igrača da na pravi način uđu u meč, agresivno, disciplinovano, snažno, da poštuju taktičke zadatke i budu odgovorni na terenu u svakom trenutku.

Posao mu je bio olakšan utoliko što Partizan ovoga puta nije imao obaveze u Evropi, odnosno, imao je celu sedmicu za odmor, za razliku od februarskog odmeravanja snaga, kada je večitom rivalu došao na noge posle dva teška meča sa Spartom iz Praga, preciznije revanša sa Česima koji se igrao samo tri dana pred derbi.

Pomenuta činjenica je sigurno olakšala i fizičku i psihološku pripremu fudbalera što je bio osnovni preduslov za izvršavanje taktičkih zadataka na samoj utakmici, koje su crno-beli sproveli gotovo bez greške.

Možda se neko nije slagao sa izborom startne postave, odnosno davanju prednosti Milošu Jojiću u odnosu na Bibrasa Natha, ali upravo je to opredeljenje bio jedan od ključeva potpunog neutralisanja Crvene zvezde tokom većeg dela utakmice.

Po principu "odbrana počinje od napada", Stanojević je vezisti, ovoga puta prekomandovanog na polušpica kao podršku Rikardu Gomešu, poverio zadatak izlaska u presing na poslednju liniju crveno-belih, konkretno Aleksandra Dragovića i neutralisanje unosnog pasa (pre svega desne noge) reprezentativca Austrije, na kome se temelji organizacija igre večitog rivala.

Kada je taj preduslov ispunjen i štoperi Zvezde, umesto direktnim loptama unapred, primorani da igraju "u širinu", na bekove, usledila je druga faza, u kojoj je kao najslabija karika označen i maksimalno opterećen Kristijano Pičini, Italijan koji je posle 45 minuta meča zamanjen, jer je delovao kao nižerazredni fudbaler među profesionalcima.

Zaustavljen najopasniji trozubac

Sa druge strane, Kvinsi Menig je slične probleme zadavao dokazano kvalitetnom Milanu Rodiću, limitirajući ga i presingom i prodorima na sopstvenu polovinu, bez "izleta" u napad, što je u velikoj meri odseklo i Zvezdino možda i najjače oružje - trozubac: Rodić - Katai - Ivanić.

Kada su kreativci tima Dejana Stankovića "ugušeni", ostatku veznog reda Partizana nije bilo teško da zatvore Zvezdinu igru u centralnom delu terena. Jer i Marko Jetvović i Saša Zdjelar imaju "more" sličnih utakmica i zapravo priželjkuju borbu "prsa u prsa", u kojoj su ovoga puta nasuprot sebe imali samo Gejlora Kangu kao igrača kome se igrao fudbal, dok su Seko Sanogo i Slavoljub Srnić bili lak "plen" i u direktnim duelima i u skok igri, koji su potpunosti pripali crno-belima.

Pošto su prve dve linije besprekorno ispunile ono što je stručni štab zahtevao, poslednja linija, kojom je ovoga puta sjajno komadovao golman Nemanja Stevanović, samo se nadovezala dominantnom partijom.

Stanojević je pred derbi dobio dobru vest o povratku Aleksandra Miljkovića, koji je potpuno "zaključao" najboljeg igrača u ligi - Aleksandra Kataija, a odlučio se i za drugačiji izbor štopera od očekivanog. Umesto Siniše Saničanina, prednost je dao Nemanji Miletiću i - pogodio u metu, pošto se povratnik među crno-bele nametnuo kao dominantna figura.

Dobio je tako Stanojević, uz Igora Vujačića, brzinu u poslednjoj liniji, skok, jer su sva četvorica startera u odbrani odlični na prekidima (kada na vreme napadaju loptu, za razliku od prošlog derbija), a sa kolikim samopouzdanjem su igrali defanzivci Partizana svedoči i činjenica da se nije ni osetilo kada je, silom prilika, zamenjen Slobodan Urošević, a na mesto levog beka poslat desnokrilni vezista - Aleksandar Lutovac, koji ne samo da je odradio posao, nego nije izgubio nijedan duel jedan na jedan.

Epilog - Stanković je već u poluvremenu izvršio korekciju i ostavio neprimetnog Ohija u svlačionici, dok je sa Milanom Pavkovim, koga su saigrači, preskačući vezni red, tražili dugim loptama, dobio nekakav nastavak igre, ali je kompletan ofazivni potecijal Crvene zvezde odbrana Partizana svela na udarac Kange sa distance i neartikulisan pokušaj upravo Pavkova (završio na severnoj tribini) za 90 minuta.

Obavezna dopunska selekcija u napadu

Dakle, ideja, izbor igrača, zadaci, ispunjavanje istih, odgovor startera na zahteve stručnog štaba, igra tokom 75 minuta - čista desetka. Segment igre u kome je Partizan donekle zakazao tiče se ofanzivnog dela, a razloga je nekoliko.

Derbi je utakmica u kojoj nemate mnogo prilika da postignete gol i ukoliko ne realizujete ono što vam se otvori - teško se može izvojevati pobeda. Partizan je imao kolosalnu priliku na početku meča i to preko Nikole Terzića, koji nije uspeo da zatrese praznu mrežu i možda u potpunosti odredi dalji tok i utakmice i celog prvenstva.

Reći će neko da je Menigovo dodavanje bilo teže promašiti nego pogoditi, ali treba uzeti u obzir mladost igrača, neiskustvo, činjenicu da je prošle godine igrao u IMT, da je ekstremo levonog, a lopta je došla na slabiju - desnu nogu, da položaj tela prilikom udarca nije bio dobar, jer je pre toga Terzić pravio "manevar" prilikom koga se oslobodio čuvara i omogućio sebi da ostane usmaljen.

Mladi vezista će svakako trpeti kritike javnosti i navijača i zbog navedene i zbog situacije kada je slabo proigrao Meniga u kontri četiri na tri, koji minut kasnije, kada se definitivno "ispisao" sa derbija, iako je vrlo dobro počeo u duelima sa iskusnim Kristijanom Pičinijem. Ipak, sliku treba sagledati malo šire od pomenutog promašanja jednog od najmlađih na terenu.

Na derbiju se, u ofanzivnom delu igre, nisu proslavili ni mnogo iskusniji od Terzića poput Rikarda Gomeša, Miloša Jojića, kasnije Lazara Markovića i Bibrasa Natha, a nije da nisu imali i mogućnosti i prostora. Partizan je nekoliko puta imao odlične tranzicije, dobre kontre, ali je izbor rešenja u poslednjoj trećini bio loš, baš kao što je i Stanojevićev izbor igrača na klupi, blago rečeno - tanak.

Dakle, crno-beli, u predstojećem prelaznom roku, kane li da se takmiče na više nivoa, moraju pod obavezno da pojačaju konkurenciju na krilima (i levo i desno), moraju da nađu iskusniju i možda drugačije profilisanu alternativu Rikardu u napadu i, kao prioritet prioriteta - da angažuju organizatora igre koji će imati "mozak" i anticipaciju Bibrasa Natha, ali "mlađe" godine, veću brzinu i snagu od Izraelca. Određene korekcije su potrebne i u poslednjoj liniji, no, to je već tema za drugu i dublju analizu.

Dok ne dođe do tog čina, koji je svakako obeveza za leto, moraće, ako se još nadaju tituli, i sa ovim kadrom da izguraju sezonu do kraja bez poraza, uz nadu da će se i večiti rival negde saplesti. Mada je, u trenutnim okolnostima, veće verovatnoća da veliki meteor pogodi i raznese planetu Zemlju u paramparčad...

(Zoran Ivković)