Željko Brkić na novom zadatku u Slanoj Bari: Gradiću od temelja školu Proletera

Protekle sedmice Proleter je, posle Zdravka Kuzmanovića i Gojka Kačara, angažovao još jedno dobro poznato ime srpskog fudbala, nekadašnjeg internacionalnog i golmana reprezentacije Srbije - Željka Brkića, koji će voditi računa o razvoju omladinske škole novosadskog kluba. Znanje sticano u domaćim i inostranim klubovima bivši čuvar mreže trebalo bi da implementira u razvoj podmlatka od koga se u udućosti očekuju "proizvodi" za najjaču selekciju, samim tim i rezultati i zarada.

Govoreći o novom poglavlju u životu i fudbalu, Brkić kaže da ga je u Slanu Baru privukao projkat koji obećava i mogućnost da se razvija i napreduje kao sportski radnik.

- Nakon razgovora sa ljudima koji vode klub shvatio sam da nam se planovi podudaraju i prihvatio sam njihov poziv. U Proleteru sam proveo najlepše trenutke u karijeri jer je atmosfera i odnos unutar kluba bio nešto što sam samo tada doživeo. I danas ti ljude vode klub tako da smo vrlo brzo našli zajednički jezik - kaže Željko Brkić za oficijelni klupski sajt.

Primetili smo da čelni ljudi Proletera sve više pažnje pridaju mlađim selekcijama. Šta je vaša uloga i zadatak i kako planirate da podignete kvalitet rada sa mladim fudbalerima?

- U prethodnom periodu omladinska škola je bila zapostavljena i ideja rukovodstva kluba je da se funkcionisanje i kvalitet rada podignu na jedan viši nivo. Tu sam da svojim znanjem i iskustvom doprinesem napretku. Iako sam početnik na funkciji direktora omladinskih selekcija, nisam početnik u fudbalu. Imam veliku želju i solidno iskustvo, a privlači me i izazov da od temelja uz pomoć saradnika i kluba napravim omladinsku školu kakvu Proleter zaslužuje.

Rad sa mladima zahteva vreme i strpljenje. Hoćete li imati dovoljno vremena da realizujete sve svoje planove, jer je u današnje vreme sve podređeno rezultatima?

- U prvom razgovoru sa ljudima koji su me angažovali predočio sam im taj problem. Fudbal je proces, a naš krajnji cilj će biti da za određeno vreme izbacimo u prvi tim igrača koji će moći da

odgovori zahtevima modernog fudbala. Proces je dug i neće biti lako, ali moji saradnici i ja daćemo sve od sebe da ostvarimo taj zadatak.

Šta je Vaš osnovni cilj u Proleteru?

- Moj cilj se poklapa sa ciljem kluba. Da se omladinska škola podigne na viši nivo i da funkcioniše na zdravim temeljima. Mi sada gradimo temelje na kojima će u budućnosti funkcionisati mlađe selekcije fudbalskog kluba Proleter - jasan je Brkić.

Mogao sam više u karijeri

Brkićava igračka iskustva će, veruje, pomoći nekim novim klincima da fudbalski stasaju i sazreju, kako i eventualno izegli neke greške koje su se njemu dešavalo tokom karijere. Vraćajući se u prošlost, prisetio se šta je sve prošao od dave 1992. godine kada je počeo da se bavi fudbalom.

- Moji prvi fudbalski koraci vezani su za školu fudbala „Vojvodina“ koju je na SPENS vodio profesor doktor Mika Radosav, u to vreme bila je to najbolja škola fudbala u Jugoslaviji. Bilo je to u novembru 1992. godine. Na samom početku nisam mogao da se opredelim. Sva deca vole da postignu gol. jer je to najveća radost, pa to je bio slučaj i kod mene. Nakon kratkog perioda uvideo sam da mi dobro ide na poziciji golmana, a i drugari su me molili da branim. U odluci da postanem golman imao sam podršku pokojnog oca koji je i sam branio na amaterskom nivou.

Vrlo brzo su u fudbalskom klubu Vojvodina prepoznali talenat i sa dvanaest godina ste prešli u jednu od najboljih fudbalskih škola u našoj zemlji.

- Od 1992. do 1998. godine bio sam deo, mogu slobodno da kažem, najbolje školice fudbala u Jugoslaviji. Trenirali su me sjajni treneri poput Zorana Grujića, Slavka Molnara i Miroslava Smajića.

Imali smo talentovanu generaciju koja je imala odlične uslove za rad. Sa dvanaest godina sam zajedno sa petnaestak dečaka iz te generacije prešao u Vojvodinu gde se moj razvoj samo nastavio.

Kako danas gledate na iskustvo u domaćoj ligi, koje je pored Vojvodine obeleženo i sa dve pozajmice u Kabelu i upravo Proleteru?

- Nosim prelepo iskustvo iz svih klubova. U Kabelu i Proleteru sam branio na dvojnu registraciju. Trenirao sam u Vojvodini i samo dolazio na utakmice. Još tada se videlo da će Proleter biti u najjačem rangu takmičenja jer je organizacija i atmosfera u klubu bila na visokom nivou. U Vojvodini sam branio četiri godine, bio kapiten ekipe i uvek ću se rado sećati tih trenutaka.

Posle novosadskih klubova sledi selidba u Italiju. Tamo ste nastupali za Udineze, Sijenu, Kaljari, Karpi. Potom sledi epizoda u Grčkoj, odnosno u PAOK.

- U Italiji sam proveo pet lepih godina, osetio teški profesionalizam, a povrede koje me nisu zaobišle donekle su uticale na pozitivan utisak i verovatno nešto kraći boravak. Svima, a i meni je jasno da je moglo više. Povrede su me omele da branim na visokom nivou. U Grčkoj sam osam meseci bio van terena što je ostavilo veliki trag, ali se na kraju sve dobro završilo. Bez obzira na sve zadovoljan sam karijerom jer sam bio deo jedne od najjačih liga na svetu, bio učesnik Lige Evrope, branio za reprezentaciju...

Zabeležili ste dvanaest nastupa za mladu i jedanaest nastupa za seniorsku reprezentaciju Srbije. S obzirom na sve što ste do sada pomenuli, sigurno ste i tu mogli više?

- Bez dileme... Kao na klupskom planu i u reprezentaciji je moglo više. Splet nekih okolnosti je uticao na sve to, ali gledam napred i želim da izvučem pouke kako bih svoja iskustva preneo na mlađe

- istakao je Željko Brkić.

(Telegraf.rs)