Skupa holandska škola fudbala: Partizan mora da se ubrza i poveća kvalitet tima

Jedan poraz ne može da umanji sve dobro što je Partizan učinio u Evropi tokom sezone, floskusla je kojom će se poštapati igrači, stručni štab, čelnici kluba, pa i navijači, tešeći se posle “petarde” koja je odjeknula u Humskoj u četvratk uveče. To je nepobitna činjenica, iako, složiće se svi navedeni u potrazi za utehom, Fejenordovo školovanje na holandski način nije moralo da bude tako skupo i surovo, ali može da bude i te kako korisno ukoliko se iz njega izvuku pouke i primene u pravljenju neke naredne selekcije igrača crno-belih.

Da se vratimo skoro tri godine unazad i parafraziramo izjavu Sava Miloševića sa početka leta 2019. godine, kada je posle turobne sezone, u kojoj je nasledio ekipu od Zorana Mirkovića, osvojio Kup Srbije i dobio priliku da sam selektira tim iznova:

Preporučujemo

- Fudbal je danas snaga i brzina. Na brzinu ne možete da odgovorite sporošću. Ne možete da pošaljete na vuka jagnje ili ovcu. Da bismo se približili evropskom fudbalu, prva ideja je bila da povećamo brzinu, a pre toga je potrebno da se fizički pripremite. Da bismo dodatno pojačali efekat brzine, moramo da budemo dobro “namešteni”, da smanjimo distancu. Za nevedeno su vam potrebni brzi, eksplozivni igrači...

Rekao je Milošević suštinu u tri rečenice i posle toga posegao za igračima poput Takume Asana, Umara Sadika, rehabilitujući uz to Sejdubu Sumu i Zorana Tošića, koji su kod njegovog prethodnika bili otpisani da bi potom bili nosioci igre do grupne faze Lige Evrope.

Taj i takav Partizan je igrački pregazio Malatiju, Molde, u grupi Lige Evrope - dva puta Astanu, dva puta je bio bolji od AZ Alkmara, iako je u oba meča remizirao (što mu je oduzelo proleće), u Humskoj je propisno namučio i slavni Mančester junajted.

Da se ne lažemo, i taj “Savov Partizan”, uvek posebno inspirisan za velike mečeve i potpuno odsutan za “male” utakmice, bio bi sa ovim Fejenordom na Tantalovim mukama, jer tim iz Roterdama izgleda i igra kao da je iz druge dimenzije. Ali, čini se, da bi igrački i brzinski ipak bio konkurentiniji.

Foto: Nikola Tomić

Ne može niko da ospori izabranicima Aleksandra Stanojevića da nisu hteli, želeli, da se nisu borili i pokušavali da načine još jedan podvig, daleko do toga. Jednostavno, nisu imali ni snage, ni moći niti dovoljno znanja da se suprotstave Holanđanima koji su fizički, tehnički i taktički na daleko višem nivou od Partizana u ovom trenutku i učinili su da meč osmine finala jednog evropskog takmičenja izgleda kao igra mačke i miša.

Kada na superiornost rivala dodate i greške - individualne, taktičke, greške u postavljanju i čitanju situacija, u pojedinim linijama crno-belih (golman, centralni deo odbrane, deo veznog reda), koje se ponavljaju iz utakmice u utakmicu i postaju hroničan problem, a o čemu semo već pisali i posle minulog večitog derbija, može se reći da je Partizan i dobro prošao u susretu sa Fejenordom.

Mora to mnogo brže

Tu se vraćamo na početak priče, selekciju i sklapanje tima za narednu sezonu, čime bi u bliskoj budućnosti trebalo da se pozabave i trener Stanojević i čelnici kluba, odnosno ljudi koji se pitaju u sportskom sektoru.

Foto: Nikola Tomić

Partizanu su - jasno je kao dan još od kvalifikacija, a protiv Fejenorda je ogoljeno do kraja - potrebni daleko pouzdaniji i igrački pismeniji defanzivci, jer problemi su počeli da isplivavaju na površinu i u domaćem takmičenju, gde je tim dominantan, a kamoli u Evropi gde se svaka škola skupo plaća. Potrebni su, čast izuzecima kojih je premalo, i daleko brži igrači u manevru, jer aktuelni, bilo je jasno u susretu sa Holanđanima, jednostavno ne odgovaraju zahtevima modernog fudbala, niti mogu da ih isprate.

Sa tom spoznajom, gorkim, ali poučnim iskustvom protiv Fejenorda i predumišljajem o nekoj narednoj selekciji bi u Humskoj trebalo da prave planove za leto, a do tada da se posvete onome što je još pre početka sezone postavljeno kao primarni cilj – osvajanju šampionske titule. To je i realnost i san koji gotovo može da se dodirne...

(Telegraf.rs)