Zašto je Inzagi jeo plazmu, a Miha držao dijetu: Srpkinja je bila nutricionista Milana i otkriva tajne ishrane

Fudbalski klub Milan jedan je od najpoznatijih, ne samo u Italiji, već i u svetu. Kada uspete da budete deo tog kolektiva makar na neko vreme može se smatrati da ste uspešni  i priznati u svom poslu.

Upravo je to uspela da uradi Olivera Zajelac koja je od 2011. do 2015. godine bila nutricionista FK Milan i brinula je od ishrani prvog i drugog tima legendarne italijanske ekipe.

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf, Olivera otkriva kako je uspela da dobije posao u Milanu, i kako je sarađivala sa velikim fudbalskim zvezdama i koju ishranu su praktikovali.

• Kako se desilo da se nađete u Italiji?

- Ja sam u Beogradu započela studije na fakultetu za fizičku kulturu, ali sam sticajem okolnosti 1999. nakon bombardovanja Srbije otišla u Italiju. Nakon godinu dana sam se vratila i završila studije i postala diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta. Nakon toga vraćam se u Italiju. U Italiji završavam na Univerzitetu u Paviji, master studije ishrane i sportske ishrane, pošto je to tamo odvojeno u dva segmenta i zatražila sam da master rad radim na fudbalerima drugog tima Milana. Oni su mi dozvolili i tako je sve počelo.

• Kako je izgledalo da primenite svoje istraživanje na igračima koji bi trebalo da budu buduće zvezde kluba?

- Moram da objasnim da Milano ima dobru skauting školu gde okuplja talentovane mlade igrače iz cele zemlje, ali i Evrope, i gde ulažu u njihov razvoj. To su deca od 15, 16, pa sve do 18 godina. Ulažu u njih u nadi da će jednog dana ući u prvi tim ili će uspeti da ih prodaju.  Oni žive u rezidenciji u Milanu i svi aspekt koji su neophodni za njihov razvoj su im omogućeni.  Jedan od segmenata razvoja je i ishrana i edukacija mladih fudbalera o ishrani u sportu.

KAKO JE DONARUMA NAUČIO DA SE HRANI SPORTSKI?

- U Milanelu se takođe nalazi medicinska labaratorija "Milan Lab" i ja sam bila deo medicinskog tima koji mi je omogućio da uradim taj projekat. Želela sam da svoje znanje o sportskoj ishrani primenim na navišem sportskom nivou.  A najviši nivo je profesionalni fudbal. Ja sam radila na istraživanju kako da ishranom omogućimo da mladi igrači ispolje svoj maksimum fizičkih i mentalnih sposobnosti na terenu.  Radila sam pojedinačno sa svakim od njih na edukaciji za ishranu, ali sam sarađivala sa kuvarima. Pravila sam inspekcije po sobama gde sam nalazila razne vrste, takoreći, nedozvoljene hrane, koju su im slali roditelji. Ono što je interesantno je da je u toj grupi mladih ljudi bio i Điđi Donaruma sada poznati golman Pari Sen Žermena, a sa kojim sam radila dve godine na prelasku iz drugog u prvi tim Milana. Taj moj projekat je bio uspešan i dopao im se i onda su me pitali da li bih bila nutricionista prvog i drugog tima Milana. Takođe, bilo je tu i drugih kao Lokateli, Nijang...

• Kako je to izgledalo raditi sa tako elitnim fudbalerima?

- Moj posao je bio da pripremim svakodnevni režim ishrane koji je ima energetske izvore za fudbalere na dnevnoj bazi. Takođe, u pripremnom periodu bio je zadatak da se uradi program koji zahteva razlitčit režim ishrane od onog u toku sezone. Ja sam sa njima bila svakodnevno i sarađivali smo na dnevnom nivou.

• Kako su fudbaleri reagovali?

- Nije lako raditi sa fudbalerima. Ima onih koji su veoma disciplinovani i žele da rade na svim aspektima svojih performansi, a ima i onih koje je potrebno držati pod kontrolom. Mi njih možemo da držimo pod kontrolom kad su sa nama, ali kad su kod kuće nije lako, i pošto ja živim u Milanu sretala sam neke u restoranima gde su baš jeli nešto što možda nije dobro za njih.

-  Ali, ima onih pedantnih koji sve do poslednjeg zareza prate i to su atlete koji su uspele i napravile karijeru, Donaruma je iz Napulja, a  Napulj je poznat po ishrani koja je neregularna, puna sltakiša, masnoće, prženih stvari i dešavalo se da ode kući tokom odmora i da me zove da pita da li bi mogao da pojede nešto što izlazi iz okvira ishrane koju smo dogovorili. To je neo tradicionalno napolitansko jelo, koje mu je spremila majka, a prženo je ulju, puno masti. I onda, naravno izađem mu u susret i kažem, okej može, ali samo jednu porciju. Poenta  je naći balans i dogovor sa njima.

• Na čemu se bazirala ishrana igrača Milana i kako ste vi to planirali?

- Recimo da uzmemo mikrociklus koji je trenažni period uz dve utakmice nedeljno. Oni imaju dva obroka u Milanelu, doručak i ručak, dok večera ne može da bude uvek kontrolisana. To sve ide programirano u odnosu kolika je energetska potreba za taj dan. Naravno, nije ispravno reći da to ide balansirano za celu ekipu, ali za igrače koji imaju drugačije potrebe, koji su kritičniji, pravi se personalizovana ishrana. Za ostale igrače se pravi jedna sredina njihovih energetskih potreba na treningu, a dodajme da oni imaju dva treninga dnevno. Na osnovu toga se pravi  kombinacija i balansiranje unosa makro i mikronutrijenata. Znači, koliko će ugljenih hidrata, masti i proteina da unesu u kom trenutku i u kojoj meri, a sve zavisi od toga kolike su njihove potrebe. Naravno. poštuju se i njihove želje i izbori.

• Da li je bilo nekoga da kaže, ja to ne volim da jedem?

- Da, bilo je, ali ima alternativa. oni imaju dva do tri izbora uvek i kada je doručak i ručak u pitanju. Malo su razmaženi, jer imaju vrhunsku kuhinju, na izuzetnom nivou, jednu od najboljih u Evropi. Njihovi obroci su estetski i nutriciono dizajnirani, a sa druge strane i oko je zadovoljeno i hrana je ukusna i nemaju razloga da se žale.

ZAŠTO JE PIPO INZAGI JEO PLAZMU I PRŠUTU?

• Da li je bilo i suplementacije?

- Da, naravno, neophodna je suplementacija ne samo za profesionalne, već i za rekerativne sportiste, Kod profesionalnih sportista neophodno je baviti se osnovnom ishranom, kao bazom, a na to se dodaje ono što ne može da se unese hranom, a što obuhvata trening i ono što trening energetski zahteva.  Zanimljivo je da neki fudbaleri imaju svoje rituale. Recimo, Pipo Inzagi je imao ritual da jede keks Plazmo, koji je sličan našoj plazmi  tako da je on vreovao da mu to daje energiju i tu nije moglo ništa da se promeni. Ali, on je bio fanatik što se tiče ishrane i poštovao je ostale zahteve koje sam davala. Ali, redovno je na putovanja nosio Plazmo i pršutu i to je jeo. Ali, to je već deo psihologije i mentalnog stava igrača da mu to donosi sigurnost i nismo tu želeli da puno menjamo.

- Inače, suplementacija je određivana na osnovu nedostataka. Svake dve nedelje se radi krvna slika i osnovna biohemija. Na osnovu nedostataka dodajemo suplementaciju, ali uglavnom su to gvožđe, antioksidanti, minerali i vitamini, pre svega C i B kao osnova, takođe Glukozamin sulfat.  I naravno omega 3 riblje ulje.

• Da li je bilo primera da igrači zovu da pitaju za savet?

- Raditi za Milan, kao jedan od najvećih klubova znači raditi 24 sata i nema subote i nedelje. Imali su moj broj i to je bila konstantna komunikacija s anjima svaki dan ujutur ili uveče, kada god im treba zvali su da se savetuju.

ZAŠTO JE SINIŠU MIHAJLOVIĆA STAVILA NA DIJETU?

• Kakvo je pravilo kad su putovanja bila u pitanju?

- Ja nisam putovala sa njima na utakmice, ali sam bila prisutna na pripremama i odlazila sam ranije u hotel da dogovorim ceo meni i boravila ceo period priprema i asistirala sam i njima i u kuhinji da sve bude pod kontrolom.  Biti deo Milan Laba znači da si stalno u kontaktu sa atletskim trenerom, glavnim trenerom sa fizioterapeutima, ako je neki igrač povređen, jer se tada radi drugačiji program ishrane kako bi se igrač oporavio, ili da se neki upalni proces ranije završi, da se igrač ne ugoji previše i slično.

• A kad odu na utakmicu?

- Ono što je jelovnik je dogovoreno samnom, a kad se putuje onda atletski trener vodi računa o tome šta će da pojedu. Moja saradnja je uglavnom bila sa atletskim trenerom, jer zavisi od izbora treninga koji on programira ja mogu da znam šta od nutrijenata mora da se unese.

• Zanimljiva priča je vezana i za kraj vaše epohe u Milanu, kada dolazi Siniša Mihajlović.

- Ja sam bila u Milanu kada je bio trener Alegri, pa je došao Inzagi, a onda Kristijan Broki. Pred kraj mog boravka došao je Mihajlović. Bili smo nekoliko meseci zajedno u klubu, taman da razmenimo savete i iskustva, odnosno ja sam više njega savetovala jer sam bila tu 4 godine.  On je pravi srpski mentalitet. Posle sam mu pomagala da se vrati u formu, da iskoriguje ishranu, a ishrana mu je bila prava srpska: domaća rakija, sir, kajmak, sarmice, ćevapi. U Milanu inače ima restoran koji sve to služi.  Ja sam mu napravila režim ishrane, držala ga pod kontrolom i uspeo je da vrati kilažu i da se vrati u formu. I shvatio je da je ishrana važna i sigurna sam da je izabrao pravi put.

• Da li biste pristali da budete savetnik za ishranu naših najboljih klubova Zvezde ili Partizana?

- Da, zašto da ne. Mene niko ne zna u Srbiji, jer živim u Italiji 22 godine tako da nisu upoznati sa mojim radom.  Ali, eto sad ćeme upoznati preko emisije, tako da,  zašto da ne, ja sam uvek otvorena za saradnju sa elitnim ekipama.

Uskoro ćete na Telegrafu moći da pogledate celu emisiju Teorija zdravlja u kojoj je Olivera Zajelac bila gost.

(Telegraf.rs)