Čovićevo saopštenje o Saviću: "Skoro je izbačen iz moje kancelarije, zvezdaš na privremenom radu u Partizanu"

Nema mira u srpskoj košarci nakon finala Kupa Radivoja Koraća, koje je uzburkalo "nemirne košarkaške duhove" večitih rivala. Nakon što je predsednik Crvene zvezde Nebojša Čović pozvao čelnike Partizana na sastanak, ali uz izuzeće Ostoje Mijailovića, javio se sportski direktor Zoran Savić, koji je uputio oštre reči Nebojši Čoviću, istakavši da sa njim ne razgovara od 1996. godine i da se nada da će tako ostati i dalje.

Nije dugo trebalo za odgovor Nebojše Čovića, koji je izneo niz teških reči na račun sportskog direktora Partizana. Nazvao ga je "košarkaškim menadžerom na privremenom radu u KK Partizan, rekao je da oni ne razgovaraju od 2007/08 godine, kada je, kako navodi Čović, Savić Zvezdi oteo mlade košarkaše, zbog čega je skoro isteran iz njegove kancelarije.

Takođe je istakao da je njemu, njegovoj supruzi, kao i gotovo celoj porodici ličnim angažmanom obezbedio državljanstvo SR Jugoslavije.

Čović u saopštenju ističe i da je očekivao ovakav napad, i aludirao je na to da je Savić nervozan zbog toga što Zvezda objavljuje finansijske izveštaje o klupskom poslovanju, takođe ga optužuje i da je vršio pritiske na sudije i da je pretio u Nišu, kao i da za to postoje dokazi i snimci.

Savića je prozvao i velikim zvezdašem, pa se začudio kako ne zna članove Upravnog odbora kluba, gde su poznata košarkaška imena poput Cvetkovića, Vučinića, Kapičića, Lučića, Miličića, Gurovića...

Saopšenje Nebojše Čovića prenosimo u celosti i bez izmene:

Moj otvoreni poziv predstavnicima Partizana da sednemo i zajednički nađemo izlaz iz situacije u kojoj utakmice dva kluba koja predstavljamo postaju „hod po žici“ i poslednje upozorenje za sve u srpskoj košarci, bio je dobronameran.

Međutim, odgovor Zorana Savića košarkaškog menadžera na privremenom radu u KK Partizan vidim kao nešto što se može podvesti i kao „maske su pale“ počev od prve rečenice u svom otvorenom pismu i njegovih navoda da ne govorimo od 1996. godine.

Tačno je da ne govorimo, ali od trenutka kada je direktno oteo od klubova koje sam vodio talentovane igrače raznim marifetlucima, a to je bilo mnogo kasnije, negde 2007-2008 godine kada je Savić kao menadžer skoro bio izbačen iz moje kancelarije zbog otimanja igrača. Podsetiću na samo dva imena i njihov dalji razvoj karijera nakon toga: Miloš Dimić i Vojislav Stojanović. Kao i na to da i dalje “menadžeriše“ ovog puta kao deklarisani Zvezdaš u KK Partizan u kome ne radi sigurno iz ljubavi.

Ta daleka vremena i godine koje pominje, pamtim malo više po drugim stvarima, poput ličnog angažmana da se Zoranu Saviću, njegovoj supruzi i gotovo celoj porodici obezbedi državljanstvo tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Kako bi inače nastupao za reprezentaciju naše zemlje u tim godinama?

Očekivao sam ovakav napad. Ne napadaju oni mene zato što loše radim, već naprotiv, zato što im je jasno da ne mogu da manipulišu i rade šta hoće, ma kakvim veličina sami sebe doživljavaju. Očekivao sam i ovakav istup pun laži po sistemu „napad je najbolja odbrana“ kako bi smirio svoju savest, ali i gurnuo Crvenu zvezdu u blato i stvorio ambijent u kome bi pojedinci imali „materijala“ da tužakaju Crvenu zvezdu u Barseloni kao izvor svih problema u košarci na ovim prostorima.

Savić vrlo dobro zna šta je radio po Nišu, kome je pretio, zašto je tražio izuzeće sudije Glišića po cenu ne izlaska na finalnu utakmicu, zašto je po tom „Stokholmsko Vršačkom sindromu“ tražio pod obavezno učešće u finalu jednog drugog sudije?

Razumem nervozu i posle finansijskih izveštaja koji je objavila KK Crvena zvezda, a tek posle ubedljive pobede i osvajanja Kupa Radivoja Koraća jer valja opravdati uložena sredstva. Ali to zaista nije moj problem! Moj problem je što ovde nigde nisam video priču o košarci, utakmici, već pokušaj diskreditacije kluba koji predstavljam i mene lično gomilom neistina i besmislica, pa i pokušaje kadroviranja po KK Crvena zvezda, što već polako postaje „neobična“ praksa ljudi iz drugog kluba ali i pokazatelj kako bi da vode srpsku klupsku košarku? Zoran Savić pod ruku sa „njegovim“ predsednikom su poslednje osobe koje će to raditi, u srpskoj klupskoj košarci su tek nekih 4 godine i 10 meseci – zajedno.

Odsutan iz srpske košarke već više decenija, valjda je pomislio da niko ne pamti kako je odvodio decu odavde, kako je radio u Barseloni i kako je otišao iz tog kluba. Kao povratnik, čudi me da je pomislio da može da preti i deli lekcije ljudima valjda pozivajući se na svoju igračku prošlost? Svaka čast, samo niko ovde neće „ljubiti zemlju po kojoj hoda“ i sklanjati se u stranu jer je tu jel, „veliki Zoran Savić“ pa će moći da radi šta hoće? Vreme igranja njegove košarke je davno prošlo, za to svaka čast, sve nakon toga nije vredno pomena.

Žao mi je, kao neko ko je napravio FMP (i imao veliku čast da radi) upravo sa pokojnim profesorom Acom Nikolićem i Rašom Radovanovićem, radio kao predsednik KSJ sa veličinama kao što su Nebojša Popović, Bora Stanković, Ranko Žeravica, Duda Ivković, Raša Šaper… jedan Zoran Savić zaista mi neće „soliti“ pamet!

Počev od toga da me stavlja u istu ravan sa predsednikom Partizana. Mene ne plaća kao njega pa da moram da recitujem hvalospeve i žmurim na oba oka o kome se radi… i šta je radio u prethodnom periodu, kako bi naše odnose pogoršao do te mere da svaka utakmica predstavlja igru na život i smrt. Neka se on divi tom „uspešnom“ biznismenu u četiri zida, mi koji smo malo duže ovde ipak znamo pravu istinu! Žao mi je, o košarci ne možemo pričati.

Ne mora ni da mi objašnjava ko su članovi UO KK Crvena zvezda, kao ni članovi Skupštine našeg kluba, višestrukog prvaka ABA lige, učesnika Evrolige i kluba koji posluje u skladu sa propisima te organizacije. Valjda je čuo za neka od tih imena, Cvetkovića, Vučinića, Kapičića, Vučevića, Gurovića, Miličića, Lučića… kao veliki Zvezdaš trebalo bi da zna sve te ljude iz bogate istorije kluba koji predstavljam, a koji napada?

Ne mora da mi objašnjava ni sastav UO KK Partizan. Tamo ima vrlo kvalitetnih i sposobnih ljudi koje poštujem u svakom smislu. Ali u tom klubu jednog ne poštujem, odavno sam vrlo jasno rekao da mu nije mesto u košarci, niti ima znanja niti širine da pomogne ovom sportu, već samo sebi što je u prethodnom periodu i pokazao. Ako grešim, onda neka objasni kako je moguće da klub čiji je predsednik, duguje ovoj državi na ime poreza, doprinosa i kamata sumu nešto manju od 580 miliona dinara, kako je moguće da ima „dupla sponzorstva“ na dresovima (što je nezabeleženo u sportskom marketingu te vrste), milionske poklone iz okruženja?

Konačno, zaista nemam nameru da se pravdam ili objašnjavam bilo šta Zoranu Saviću, čoveku čija mesečna plata prevazilazi zbirno plate svih zaposlenih u menadžmentu kluba čiji sam predsednik. Menadžeru koji je odvodio decu odavde bez trunke stida na štetu srpskih klubova, i „uspešnom“ sportskom direktoru Barselone i Fortituda koji nije trajao dugo…

Umesto što ih postavlja, mislim da bi mnogo korisnije bilo da odgovori na brojna pitanja i da počnemo da rešavamo ključne probleme: Poput onih da kao sportski direktor jednog kluba ne zna ko je predsednik sudijske komisije, a dve rečenice kasnije zna i pominje Ličinu i bolovanje? Kako zna da je Uroš Nikolić pošten i „sklonjen“ a KK Crvena zvezda nije imala nikakve informacije o tome? U poštenje gospodina Nikolića nikada nismo sumnjali, niti zaista imamo bilo kakav problem sa njim, ali hajde neka nam Savić kaže ko su onda nepoštene sudije i koje su to sudije najbolje i „pametne“ kako sam reče u Nišu?

Koga je to „pritiskao“ i kome je pretio u Nišu, sa kime je ušao u sukob tokom finala i ugrozio mu doslovce fizičku bezbednost, kome je pretio da Partizan neće ni izaći na finale, zašto je to toliko bilo važno, na koga se pozivao i čije ime pominjao u nameri da ostvari svoje ciljeve? Konačno, ko je pretio evroligaškim sudijama da više neće biti na listi sudija tog takmičenja, kao i fibinom sudiji da je lopov? Na njegovu žalost, za sve ovo postoje svedoci, a čini mi se i snimci!

KK Crvena zvezda je pružio ruku kao klub koji želi da se stanje u srpskoj košarci na prvom mestu smiri. I to posle pobede koja nema ni jednu mrlju… Međutim, dok sam predsednik KK Crvena zvezda nećemo nikome dozvoliti da se služi nesportskim metodama i zamenama teza kako bi došao do rezultata, niti ponižavati klub koji predstavljam. Jer, ništa ovde ne pripada postojanjem Partizanu, ali ni Crvenoj zvezdi već mora da se zaradi na terenu – i to regularno! Drugačije očigledno neće moći.

Ovim želim da završim svaku raspravu i nemušt pokušaj nekakvog veštački izazvanog sukoba koja bi poslužila da se idealno prikriju svi problemi koji postoje, a ne tiču se KK Crvena zvezda. Problem je samo što ih nećete rešavati ili sakrivati preko Crvene zvezde umanjujući našu zasluženu pobedu.

(Telegraf.rs)