Prvo "poluvreme" dvomeča šesnaestine finala Lige konferencija između Sparte i Partizana okončano je minimalnom pobedom crno-belih od 1:0, koja je favorizuje tim Aleksandra Stanojevića za prolazak u narednu fazu takimičenja. Jedini gol za tim iz Humske je postigao Kvinsi Menig u samoj završnici utakmice, koja nije bila lepa za oko, već naporna, borbena, takmičarska - prava evropska!
Početak sasvim dobar, ubedljiv, razrada, blago rečeno - kritična i završnica kud i kamo bolja od najslabijeg perioda u poluvremenu, ali nekako nedorečena, smušena... Tako bi otprilike mogli da se opišu prvih 45 minuta meča između Sparte i Partizana, koje nije obilovalo dobrim, lepim za oko fudbalom, no, jeste trkom, duelima, borbom na svakom delu terena, mnoštvom grešaka u pasu sa obe strane i ponekom prilikom tek da igra dobije smisao.
Rekosmo već da je Partizan bolje ušao u utakmicu, delovao motivisano, povezano i smisleno u tim prvim napadima na meču, više je bilo na lopti i kontrolisao dešavanja na polovini češkog tima, međutim, ispostavilo se da je taj nalet suviše kratko trajao da bi uplašio igrače domaćina ili doneo rezultatski benefit gostima, a nije da nije bilo prilika.
Da se sve odvijalo po idealnom scenariju i da je akcija Bibrasa Natha i Lazara Markovića, čiji udarac je odbranio golman Holec, okončana na pravi način Sparta bi bila pod neverovatnim pritiskom, jer se pod pritiskom već povijala. Međutim, kako ni pomeuti, niti pokušaj Kvinsija Meniga, nekoliko minuta kasnije, nisu prevarili domaćeg čuvara mreže, Česi su se sabrali i polako počeli da sprovode u delo sopstveni plan.
Ako je podrazumevao neutralizaciju manevra Partizana, protokom lopte iz poslednje linije ka Zdjelaru, Jojiću ili Nathu, pa i završni pas ka Rikardu, u minutima koji su usledili mladi izabranici Pavela Vrbe su sjajno oddradili domaći zadatak.
Sve su stizali, sve zatvarali, stali na liniju pasa Partizanu i primorali odbranu i devanzivne vezne da šalju duge lopte na Gomeša, kome su sve vreme na leđima "visila" jedan ili dvojica čuvara. Kada uz to ne postoji ni prava podrška, jer se u međuvremenu negde "pogubio" Menig i počeo da greši u serijama, dok Natho fizički nije ni mogao da isprati Čehe, onda ništa drugo sem patnje nije moglo ni da zadesi crno-bele.
Narednih 15-tak minuta su bili kritični, jer su fizički jači Česi igrali na granici faula, po pravilu bili jači u duelima i konkretniji u završnici, sa očigledim nedostatkom tehničkog talenta koji im je "vezivao noge" u odsudnim momentima, onda kada je trebalo da materijalizuju konkretniju igru.
Dva puta je u tom periodu Hancko napravio pometnju u redovima crno-belih, prvo zapretio posle centaršuta Pašeka, potom i posle prodora pripremio priliku Karabecu, posle čijeg udarca je Urošević skinuo loptu gotovo sa gol-linije.
Sva je sreća po Stanojevićev tim da su se posle toga i domaćini malo umorili, ali i crno-beli malo stabilizovali i to posle žustrih reakcija i sugestija sa klupe, pa je Sparta "smirena" u pravi čas i vraćena u "mod" u kome može da se kontroliše.
Završnica prvog dela je obilovala borbom, istini za volju - više na polovini Sparte, jer su se i igrači Partizana prilično adaptirali na duele sa korpulentnim rivalima, ali ozbiljnijih prilika za gol nije bilo ni sa jedne strane.
Svestan da mu za ovakvu Spartu trebaju više ratnici nego umetnici (sa dušom u nosu), Stanojević je odmah tokom pauze napravio korekciju i umesto Natha na teren poslao Marka Jevtovića, ne bi li dobio na snazi i korpulenciji, odnosno kako bi zatvorio "rupe" koje su se stvarale kada Izraelac ne bi uspevao da isprati rivale.
Drugu izmenu crno-beli su izvršili silom prilika, jer je Miljković obnovio povredu stopala, pa je na teren morao Marko Živković, a do 60. minuta Stanojević je promenio još dva igrača, osvežavajući ofanzivni deo tima Markom Milovanovićem (umesto Rikarda) i Nemanjom Jovićem (umesto Markovića).
I ništa se u igri dva tima ni posle obostranih izmena nije promenilo, jer se i dalje igralo nepovezano, sa mnogo, čini se, još jačih, žustrijih duela, čestih prekršaja, sa još više grešaka u pasu i bez smislene akcije sa obe strane koja bi dovela bar do poluprilike.
Sve se svelo na ozbiljnu "tuču" između dva kaznena prostora, u kojoj su i jedni i drugi opet bili strpljivi i čekali grešku rivala kako bi eventualno stigli do prednosti. Ispostavilo se da je podmlađeni tim Partizana ipak bio za nijansu mudriji, ali ipak u režiji iskusnih igrača koje je Stanojević zadržao na terenu.
Igrao se 78. minut kada je Saša Zdjelar posle oduzete lopte na svojoj polovini kraičkom oka video Kvinsija Meniga na 60 metara ispred sebe, a potom uputio idealan pas koji je Holanđanina, uveliko u trku, praktično spojio sa golom. Menig je umakao čuvarima, potom i sa mnogo osećaja lobovao Holeca - 0:1!
Gol je doneo Partizanu dozu samopouzdanja, pa se činilo da su crno-beli u nastavku delovali sigurnije, lakše su kontrolisali meč i izlazili na kraj sa pokušajima Sparte, koji su delovali jalovo.
Imao je Stanojevićev tim u 83. minutu kolosalnu priliku da potpuno nokautira Čehe i to posle sjajnog pasa Milovanocića prema Jojiću, ali je vezista bio kratak za pola koraka i samo je vrhom kopačke uspeo da uputi udarac i pogodi pravo u Holeca.
Do kraja, imala je i Sparta priliku i to u nadoknadi, kada je posle kornera lopta prohujala pored stative i, na sreću crno-belih, završila u gol-autu.
Video: Fudbaleri Partizana odradili lagani trening na početku zimskih priprema
(Telegraf.rs)
Video: Magija Jokića i Vestbruka nedovoljna za pobedu Denvera
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ja
Zvezdaš sam i mogu čestitati Partizanu na odličnom rezultatu. Ništa još nije gotovo, ali uzvrat bi trebao biti sada malo lakši. Što se tiče ovih komentara o jačini takmičenja, svako je jako i treba da cijenimo pobjede naših klubova. Domaća liga nam je za prepucavanja, a stručnjaka koliko hoćeš. Još jednom čestitke!
Podelite komentar
RSK
Ništa bez Miljkovića! Nedostaju Lola i još po neki perspektivan "mladić "
Podelite komentar
Sasa
Figo je ocaran fudbalom koji prikazuju
Podelite komentar