Šta možemo da očekujemo od Partizana na proleće: Mogu li "osveženi" crno-beli da prekinu Zvezdinu dominaciju?

Sitno broji Partizan do početka prolećnog dela Superlige Srbije, koji će biti jednako težak kao i jesenji, jer izazovi počinju od prvog kola protiv Radničkog u Nišu (subota, 14.30, Arena Sport Premium 1), nastavljaju se gostovanjem Sparti iz Praga u Ligi konferencija, potom duelima sa Radničkim 1923, ponovo Česima, te večitim derbijem sa Crvenom zvezdom, koji bi, ako ne u potpunosti, u značajnoj meri mogao da odredi sudbinu crno-belih ove sezone.

Šta je to tim iz Humske, pod rukom trenera Aleksandra Stanojevića, učinio tokom pauze na planu rada, pojačanja, koga je izgubio, a koga dobio u igračkom kadru i šta ovu grupu fudbalera razlikuje od onih prethodnih godina, pokušaćemo da analiziramo u "redovima" koji slede i makar malo vam približimo zapažanja sa minulih priprema u Turskoj.

Tim sačuvan, stigla i pojačanja

Nepisano pravilo kaže da u zimskom prelaznom roku na veliko kupuju samo oni timovi koji moraju, jer u njihovom slučaju verovatno nešto nije dobro urađeno u selekciji tima, samim tim su i rezultati trpeli. Takođe, još jedno od pravila glasi da i ekipa u kojoj sve funkcioniše na pravi način uvek treba da se "osveži" sa jednim ili dvojicom novih igrača, bez obzira na učinak, jer to donosi novu energiju, ali i motiviše starosedeoce u rosteru da održe nivo rada i koncentracije do kraja.

Partizan se ove zime, shodno dobrim rezultatima, vodio isključivo drugim pravilom, jer su najbitnije stvari urađene tokom prošlog leta i zimska dopunska selekcija iziskivala je samo pojačanje na poziciji zadnjeg veznog, koju je trener Aleksandar Stanojević ocenio kao deficitarnu tokom minule jeseni, kada bi se neko od startera i prvih alternativa povredio ili ispao iz konkurencije zbog kartona.

Stručni štab je tražio klasičnog zadnjeg veznog, igrača izrazito defanzivnih karakteristika i izbor je pao na iskusnog Ljubomira Fejsu, koji se posle 11 godina vratio u klub. Kako je u međuvremenu crno-bele napustio Aleksandar Šćekić i potpisao za poljsko Zaglembje, čelnici su još jednom reagovali i angažovali zamenu u liku drugog povratnika Marka Jevtovića, koji igračkim karakteristikama asocira na crnogorskog reprezentativca, tako da su tražene pozicije potpuno popunjene.

Sa druge strane, pored pomenutog Šćekića, klub je napustio napadač Nikola Štulić (Radnički Niš), jer je procenjeno da neće imati prostora pored nadolazećeg Marka Milovanovića, dok se na trećeg beka u sastavu - Rajka Brežančića više ne računa (ističe mu ugovor na leto).

Nažalost, crno-belima se dogodio i jedan peh, teško se povredio Danilo Pantić koga očekuje višemesečna pauza, ali Partizan nije reagovao dovodeći zamenu, jer su pripreme već bile u završnoj fazi, kao i prelazni rok. Naprosto, nije bilo vremena da se pronađe fudbaler sličnih osobina, neko ko pokriva više pozicija u napadu, u različitim sistemima. a sam Stanojević je protivnik dovođenja na silu i brzinu da bi se neko tek tako angažovao, tim pre što tim ima dobar izbor i na bočnim i na centralnim pozicijama u manevru.

Primarni i dva pomoćna sistema u igri

Što se same igre tiče, ako je suditi po minulim pripremama i četiri kontrolna meča, Partizan će se i na proleće najviše oslanjati na proveren sistem 4-2-3-1 u kome se tim, ovako selektovan i najkomotnije oseća. S obzirom na činjenicu da je Stanojević taktički perfekcionista, koji mnogo polaže na detalje i pred svoje igrače postavlja mnogo zahteva u samoj igri, crno-beli su sposobni da i, pored očekivane postavke na terenu i izbora igrača, iznenade rivala.

Nekada je to "čekalica" u srednjoj zoni, fanatično disciplinovana, iz koje se čeka greška rivala i direktno, brzom tranzicijom napravi prednost (recimo, meč sa Bašekšehirom), nekada, pak, presing visoko u polju protivnika, gde se tim nametne od prvog momenta i ne dozvoljava čak ni unosni pas, uz kontrolu poseda i prostora (utakmice sa Tikvešom, Dinamom iz Moskve i Dinamom iz Batumija).

Minule pripreme su potvrdile da se Stanojević na proleće, kada god to protivnik i situacija budu zahtevali, moći da transformiše tim i u drugi sistem i to u 3-5-2 (igralo se u delu meča sa Tikvešom), mada je planove sa značajnijim korišćenjem pomenute postavke, kako je i sam priznao, značajno poremetila povreda Danila Pantića.

No, bez obzira, napomenuo je da su fudbaleri, za razliku od letnjih priprema kada nije bilo vremena, ovladali i pomenutim sistemom i da im treba samo trening ili dva da se "prebace" i odgovore zahtevima.

Izbor igrača omogućava Stanojeviću da "meša" karte u svim linijama kada se lati igre u 3-5-2, bilo da se radi o bokovima, centralnom delu manevra ili napadu.

Takođe, stručni štab je tokom jeseni, ali i nekoliko treninga u Beleku, isprobavao mogućnosti igre i sa dva klasična napadača i Stanojević je napomenuo da nije isključeno da će i tako nekada napasti rivale, s tim da mu je sada prioritet da u potpunosti razigra Bibrasa Natha, koji je dugo pauzirao usled problema sa anemijom.

Šta trener zapravo traži od tima?

Svako ko iole prati dešavanja u Humskoj, pa samim tim i rad Aleksandra Stanojevića u Partizanu u minulih godinu i po dana, shvatio je do sada da se radi o treneru - takmičaru. Sve je podređeno rezultatu Partizana i ta činjenica dodatno dobija na težini pod teškim bremenom nedostatka šampionske titule u minule četiri godine.

- Hajde da prvo postignemo tri gola, pa ćemo driblati, gurati kroz noge i dati sebi oduška - mantra je kojom se Stanojević vodi još od prvog mandata u Humskoj, koji mu je doneo šampionsku titiulu i Ligu šampiona, kao treneru u povoju. Ništa se do danas nije promenilo, njegov fokus i ljubav prema Partizanu, odnosno uspehu kluba je zapravo ogledalo tima koji trenutno vodi, a koji je sve te osobine i sam upio i objedinio u jedan zajednički cilj - titulu prvaka države.

Imao je Partizan možda u prošlosti i bolje igrače, kvalitetnije pojedince, ali nije imao tim sposoban i toliko posvećen da isto igra i protiv Genta u Evropi i protiv Radnika iz Surdulice, sa istom strašću, odgovornošću, koncentracijom i željom. Nije imao igrače poput aktuelnih koji će amortizovati sopstveni ego (jer, prirodno, svako želi da igra svaki meč po 90 minuta) zarad uspeha cele grupe i razumeti da je svaka odluka trenera zapravo odluka u službi tima i kluba.

To je ono što je Stanojević usadio u ovaj igrački kadar Partizana, vrednujući samo rad, red i disciplinu kao garanciju uspeha Na konto toga se biraju i pojačanja koja će oplemeniti, a ne oštetiti grupu, a kao refleksija takvog odnosa stiže i neverovatan podatak da su neki fudbalera odbili milionske ponude iz inostranstva, shvatajući da su se kockice konačno poklopile, da su sposobni da vrate toliko čekani šampionski pehar i budu deo istorije.

(Telegraf.rs)