Mitrović vs Vlahović: Piksijeva slatka muka ili najlepši san koji je mogao usniti

Slatke muke... Tako lep izraz, koji ponekad ume probuditi gorčinu u čoveku i naterati ga na izbor koji se ne čini uvek najboljim. Takve muke trenutno ima selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Dragan Stojković, kog u decembru očekuje Svetsko prvenstvo u Kataru i ogromna dilema – Dušan Vlahović ili Aleksandar Mitrović, ili pak i obojica?

Starije generacije sigurno pamte napadače poput Peđe Mijatovića, Sava Miloševića i ostalih koji su žarili i palili sredinom ’90-ih godina prošlog veka. Početak novog milenijuma su obeležili Mateja Kežman i Nikola Žigić, dok već početkom druge decenije 21. veka se iscrtalo novo ime na fudbalskoj mapi Srbije – Aleksandar Mitrović.

Nije dugo „Mitrogol“ čekao na svog „naslednika“, ali i kompanjona, taman je stasao, a onda se pojavio i on, trenutno najveća atrakcija evropskog i svetskog fudbala – Dušan Vlahović, čovek koji je pre nekoliko dana postao najskuplji Srbin u istoriji.

Dvojac ili pak pretnja da uguše jedan drugog? To su Piksijeve slatke muke...

Dušan Vlahović – Od odbijanja u Zvezdi, preko Partizana i Fiorentine do svetske atrakcije

Kada je reč o ovom momku rođenom 2000. godine, teško je odabrati mesto gde je pravi početak kompletne priče. Ukoliko se pogleda kroz istoriju, može se primetiti da je on i sa 11 godina značajno odskakao od vršnjaka, o čemu je Telegraf i pisao nedavno.

I kada je porastao, dogurao do omaldinskog pogona, Vlahović je nastavio da dominira i odskače od drugih, visok igrač koji ima zavidnu tehniku, a ujedno i brzina kojom raspolaže, osećaj za prostor... Dijamant poput Zlatana Ibrahimovića, koji je bio potreban da se postepeno izbrusi, kako bi dobio onaj najsjajniji i najlepši izgled..

Partizan ga je prodao već sa 17 godina, otišao je u Fiorentinu i tu je krenulo sve. Problemi sa papirima, čekanje, a onda Primavera.

Primavera, mesto gde je krenulo to oblikovanje ovog dijamanta, koji će samo četiri godine kasnije postati najskuplji Srbin ikada.

Primavera, omladinski tim Fiorentine, dobio je u Vlahoviću odličnog igrača, napadača koji je sve ono što je radio u Srbiji nastavio i u Italiji, vršnjacima mu nisi bila ravni, driblao je, prolazio i radio šta je hteo, doslovno. Sa ovim timom je osvojio i Kup, pre nego što je prešao u prvi tim.

Mali Dušan je porastao, ušao je u prvi tim Fiorentine i postao je najbolji mladi igrač Serije A

Odlične utakmice u Primaveri su ga preopručile Violi i tu je sve počelo... Dobio je priliku, odigrao je 34 utakmica i postigao devet golova, kao igrač sa 18 godina, ovaj ishod je bio i više nego dobar, a samo je bio uvod za sve ono što sledi...

Nova sezona je donela i pravog „teror“ igrača, čoveka koji je ubica na terenu. Vlahović je stasao, sazreo i to je bilo primetno na terenu. Njegova sigurnost, proigravanja i ponovo onaj osećaj za prostor, sve se ukombinovalo i postigao je 21 gol, te je zaradio i titulu najboljeg mladog igrača Lige.

Krenula je i sezona 2021/2022, Vlahović je nastavio po starom, samo je ovoga puta budio još veći strah, egzekutor je proradio i ne planira da stane... To ga je i preporučilu Juventusu, ali i timovima poput Arsenala, Totenhema koji su ga po svaku cenu želeli kod sebe.

Vlahovićeva najveća mana? Juventus je prednost, ili je bilo vreme za Premijer ligu?

Kao što je već gorepomenuto,Vlahović ima veoma zavidnu telesnu konstituciju, napadač koji je visok 190 centimetara, a koji pritom može da pobegne svakog odbrambenom igraču, koji takođe svakog može da predribla i pretrči je retkost u današnjem fudbalu.

U tome podseća na Erlinga Halanda, doslovno su isti tipovi igrača.

Previše prednosti Vlahović ima i sigurno je da bi se snašao u bilo kojoj ligi, pa čak i čuvenoj Premijer ligi gde nisu svi mogli ni da igraju.

Međutim, svako ko je gledao Vlahovića mogao je primetiti jedan nedostatak u igri – retko igranje slabijom, desnom, nogom.

Ukoliko se obrati pažnja na Vlahovićevu igru iz mlađih dana, kao i seniorskog fudbala, Dušan ima razornu levu nogu, dok desnu skoro i ne koristi.

Naime, on je svih 48 golova u dresu Viole postigao glavom ili levom nogom.

Treba podsetiti, Vlahović ima 22 godine i pred njim je dosta vremena, a ukoliko usavrši ovaj nedostatak, on će verovatno postati i jedan od najboljih napadača u fudbalskoj istoriji, jer sigurno, za to ima sve preduslove.

Uostalom, videli smo već da je spreman za onu najveću pozornicu minulog vikenda. Nije prošlo ni časnih 15 minuta, a Dušan je već na svom debiju u ekipi Juventusa uspeo da zatrese mrežu. I ponovo su sva svetla ovog sveta bila usmerena baš ka njemu.

Nisu ga mogli ni "dotaći" svi transparenti sa stadiona Fjorentine, koja je dan ranije izgubila sa 0:3 od Lacija, verovatno proklinjući trenutak kada je Vlahović otišao. Nisu, jer je on nastavio dalje i nema nameru da stane.

Aleksandar Mitrović – Borbena zver, napadački njuh i instinkt životinje

S druge strane, Aleksandar Mitrović je sasvim drugi tip igrača od Dušana Vlahovića. Mitrović nije tehničar, ne poseduje ni preveliku brzinu, ali ima nešto mnogo značajnije – njuh za gol, ali i preveliku snagu kojom pravi razliku.

Mitrović je upravo na taj način i izgradio svoje fudbalsko ime, strah i trepet, žargonski rečeno, išao je glavom gde niko drugi ne bi hteo nogom.

Posle Partizana, otišao je u Anderleht gde je dominirao, najskuplji transfer u istoriji ovog kluba i pokazao je šta ume.

Zaradio je svoj transfer u Njukasl, ali... Premijer liga mu nije legla, iako se očekivalo nešto sasvim suprotno.

Zašto Mitrović nije uspeo u Premijer ligi? Ima kvalitete za istu, ali...

Falilo je nešto... Nesumnjivo je da Mitrović ima fudbalske kvalitete i konstituciju igrača koji bi uspeo u Premijer ligi, robusit napadača koji je spreman da se „pobije“ sa svakim štoperom je ono što treba imati u engleskom fudbalu, ali ima nešto i do odabira ekipe...

Mitrovićeva mana je bila ta što je igrao za Njukasl koji je ispao iz lige, jednostavno, napadač poput Aleksandra, takozvani, „target men“ mora biti gađan loptama i centralna figura tima, no, očigledno kod „Svraka“ nije bilo nikoga ko bi ga pogodio na pravi način.

Klub je ispao, Mitar je nastavio da igra u Čempionšipu i ređao je golove. Međutim, usledio je transfer u Fulam i novi uspesi i neuspesi.

Kako je Aleksandar postao "Kralj Čempionšipa"?

Uspeo je Mitrović da uvede Fulam u Premijer ligu, potom i da se takmiči u istoj s njima, ali ponovo su usledili isti problemi kao i sa Njukaslom, preslab tim, te ni on kao napadač nije mogao da se iskaže u pravom svetlu.

Za reprezentaciju je dominirao sve vreme, o čemu svedoči i stavka da je postao najbolji strelac u istoriji nacionalnog dresa pretekavši Stjepana Bobeka na prvom mestu.

Ipak, njegov Fulam je ispao iz Premijer lige, a Mitrović... On je pokazao da je već prezreo za Čempionšip.

Aktuelna sezona u „najjačoj“ drugoj ligi sveta je nešto neverovatno, Mitrović je već postigao 28 golova i pokazuje da je gorepomenuta činjenica bitna, on ima kvalitet za engleski fudbal, ali nema dovoljno dobru ekipu u kojoj bi se pokazao.

To je jedina stvar koja njega koči, pošto Mitrović kao tip igrača definitivno odgovara ovoj ligi.

Mitrović u Seriji A? Prednosti i mane ovog napadača

Kada bi se obratila pažnja na prethodne godine, jedan igrač apsolutno podseća na Mitrovića – Romelu Lukaku.

Belgijanac je odigrao sjajnu sezonu u Evertonu, solidnoj ekipi iz sredine tabele koja je njega učinila zvezdom ekipe, otišao je u Mančester i nije se snašao.

Lutanje, traganje... Potom selidba u Inter i Lukaku već pokazuje da je među najboljim fudbalerima u Evropi, napadač kog žele svi.

Čelsi je zagrizao, platio je Lukakua 115 miliona Interu, a on ništa nije pokazao... Ponovo loš izbor kluba.

Upravo zbog toga, Mitrović bi zasigurno bio poput Lukakua u Italiji, robusni napadač koji mora biti hranjen loptama na pravi način, nešto poput Temija Ejbrahama u Romi trenutno.

Ukoliko se odluči za ovakav potez – biće to odluka karijere, no, možda bi i tim poput Evertona odgovarao Mitroviću, jer jeste i za Dominika Kalverta Luina.

I na kraju - Piksijeve slatke muke

Kada se obrati pažnja, Mitrović i Vlahović su dva različita igrača, ali dva igrača koja mogu ispisati istoriju Srbije i podariti navijačima i zemlji nešto neverovatno, zvučaće pretenciozno, ali njih dvojica mogu povesti Srbiju do završnice Svetskog prvenstva.

Pogotovo ono što može da raduje je i Piksijeva odluka da sve češće uparuje ovaj dvojac u napadu reprezentacije i to je donelo mnogo toga, donelo je pobedu protiv Portugalije u sred Lisabona, kojom su Orlovi i otišli na Svetsko prvenstvo.

Iako postoji bojazan da bi jedan mogao drugog da „uguši“, nema sumnje da će Piksi uspeti da im pronađe obojici savršenu ulogu i obojicu iskoristi na pravi način.

Jer štaviše, Piksi je i sam u svoje vreme bio okružen svetskim zvezdama, a sve ih je činio samo još većim igračima, niko nije ispaštao. To je pokazao i kao selektor, reprezentacija s njim zapravo odiše jednom novom, boljom energijom.

Kako god se okrene, Srbija ispred sebe ima blistavu budućnost, pitanje je samo, da li je nebo granica za ovu generaciju i ove momke predvođene napadačkim dvojcem Vlahović – Mitrović.

(Telegraf.rs)