"Od sutra i ti jedeš travu": Jojić o sudbinskom susretu s Novakom, zašto je u Partizanu bolje nego u Dortmundu

Hvaljen, obožavan, osporavan i kritikovan, pa opet hvaljen - i tako u krug... To je otprilike put koji je Miloš Jojić prošao u proteklih godinu i po dana, kada je posle nekoliko godina u inostranstvu prihvatio poziv Partizana da se vrati i pomogne klubu u povratku na staze stare slave.

Kao detetu kluba taj put mu je bio dobro poznat, pritisak i obaveze koje nosi, podršku, kritike, nekada i teške reči, sa kojima se suočavaju igrači, stručni štab i čelnici kluba kada ne ide na zelenom pravougaoniku. Kako je vreme ekstremno, tako su i Miloša iznenadile neke promene, zapravo krajnosti zbog kojih je "restartovao" sve prethodne zasluge, činjenicu da je "negde i nekada" postigao gol koji je voljeom klubu doneo šampiosku titulu.

Preporučujemo

Morao je sve ispočetka, od nule, da se dokazuje, potvrđuje pred strogom i pomalo razmažnom navijačkom armijom Partizana i do mira (ne hvalospeva) je došao prošavši "toplog zeca". O tome da li se pokajao što se vratio u Humsku, načinu rada u klubu, u poređenju sa prvim madatom, ali i ekipama iz inostranstva čije je boje branio, gnusnim porukama koje je dobijao na društvenim mrežama, specifičnom načinu ishrane i planovima posle juna, kada mu ističe ugovor, Jojić je opširno pričao u razgovoru za Telegraf.

• Za početak, upitali smo ga po čemu će pamtiti 2021. godinu?

- Puno nekih slika mi se mota po glavi, puno dešavanja je ostavilo utisak, ali ništa veliko da preovladava, da ga izdvajam. U Partizanu je to svakako mnogo pobeda, a malo trofeja i to me malo nervira, pravo da vam kažem. Na privatnom planu je sve u najboljem redu, ponovo sam se "povezao" sa Beogradom, našom zemljom. Tu su mi prijatelji, porodica, sa njima provodim mnogo vremena, iako je bilo mnogo mečeva i karantina. Prija mi povratak, Beograd je lep grad za život... - kaže Miloš Jojić.

Foto: Marko Jovanović

• Kada se osvrnete iz sebe, smatrate li da ste doneli pravu odluku kada ste rešili da se vratite u Partizan? Bez obzira na težinu dresa, pritisak koji nosi...

- Apsolutno jesam. Bez obzira na sve okolnosti, dešavanja, gledajući iz sadašnje perspektive, smatram da sam doneo najbolju mogu odluku. Nedostajao mi je čak i taj pritisak kada sam bio u inostrantvu. Igrao sam u klubovima gde taj pritisak nije toliko izražen. Ima ga u Dortmundu i Kelnu, ali su negde realni kada se dogodi poraz od jačih poput Bajerna, Laverkuzena. Realni su u klubu, navijači i onda im i ne pada toliko teško, jer vide kao i mi ovde. Izađeš na teren, "gineš" na terenu i oni prepoznaju da li si pravi na terenu ili te briga. U Srbiji, Partizanu je to izraženo, čak i izraženije sada, nego kada sam igrao u prvom mandatu, a ne znam konkretan razlog. U redu, dugo nema šampionske titule, nije bilo čak ni prvog mesta na polusezoni, ali šta je sada? Prvi si na tabeli, imaš prednost u odnosu na rivala, prezimio u Evropi, ideš dalje u Kupu i opet nešto fali. Hajde da vidimo šta to nedostaje, pa da probamo i to da dosegnemo...

• Možda je upravo to "mora bolje" i motiv više, način da se promene stvari u korist Partizana?

- Iskreno-moguće je. Možda mi je to i falilo u inostranstvu, jer volim da radim, disciplinovan sam i stalno korigujem sebe. U inostranstvu sam kao stranac davao sve od sebe da budem bolji od domaćih igrača, radio sam više od njih, čak i od Nemaca za koje znate kakvi su radnici. Tamo mi je smetalo kada se izgube tri meča zaredom, a ljudi se ponašaju kao da je sve normalno i u smislu: nema veze, idemo dalje. Ne možeš da ideš dalje ako si izgubio, moraš da sagledaš činjenice, gde si pogrešio, da ispraviš greške i pobediš sledeći meč. A ne da izgubiš i onda se zagrliš i kažeš da nema veze, mi smo dali sve od sebe. Taj pritisak moranja mi je zato i nedostajao, jer kada se utakmica izgubi, a Bogu hvala to u Partizanu nije često slučaj, malo je primera, vidi se taj naboj, naelektrisana atmosfera. Da se zna kad je nerešeno, poraz, da se oseti ta neprijanost i natera te da sledeći put moraš da "pogineš" kako bi ispravio propust. Reći će neko da to nije zdravo, no, nije to ništa novo, tako je od osnivanja kluba i uče vas od detinjstva da se nosite sa svim tim izazovima.

Najbolje se radi u Humskoj, bolje nego u Dortmundu

Foto: OLIVER LANG / AFP / Profimedia

• Igrali ste u četiri različite zemlje: u Srbiji, Nemačkoj, Turskoj i Austriji. Možete li da ih uporedite i otkrijete gde se najbolje radi?

- Moje lično mišljenje je da se u Partizanu najbolje radi i tu nemam dilemu. Mislim i na prvi i na drugi mandat u Humskoj. Najbolje sam i najviše radio u mom klubu. Način rada, obimnost analiza, detalji u igri - Partizan je iznad svih. Čak i iznad Borusije Dotrmund. Ok, oni dovedu igrača od 30.000.000 evra i od njega se, normalno, očekuje da pravi tu razliku. No, fokusa nije bilo na analizama rivala, već na sopstvenim kvalitetima, što je takođe prirodno, ako uzmete u obzir ovo što sam već rekao da mogu da kupe skupe igrače. Radio sam u prvom mandatu sa Vukom Rašovićem, koji je, pak, ranije bio pomoćnik Aleksandru Stanojeviću i to je taj sličan stil, slično razmišljanje i kažem vam da se mnogo vodi računa o detaljima, koji vam sutra na terenu donesu razliku. Toga "preko" nema, odnosno, nije bilo u klubovima u kojima sam igrao.

• Smatrate li da deca Partizana, kojoj i sami pripadate, sve to lakše "vare" i podnose od igrača koji dođu u klub i da li jednostavnije prihvataju sve navedene obaveze?

- Definitivno je tako. Reći ču vam svoja iskustva još iz pionira Partizana. Prvo ide "drilovanje" za večiti derbi još u tom uzrastu, pa onda igraš turnire sa Realom, Barselonom, Milanom, Juventusom, pobeđuješ ih, jer ti je to od malena nametnuto kao obaveza. Ti si igrač Partizana, a Partizan uvek mora da pobedi - to je mantra koja se usadi u glavu. Sećam se da sam tek izašao iz petlića i igrali smo neke zimske turnire u pauzi, koje smo sve ubedljivo osvojili i onda ide odmor posle koga smo se vratili i izgledali kao da smo zaboravili da igramo. Trener je bio Nikica Klinčarski i odmah je pozvao mog oca i rekao mu da ako nastavim tako slabo mogu da ostanem do juna i dobiću ispisnicu, jer je Partizan klub koji ne može da čeka i trpi da se vraćaš u formu. Prvo mesto na polusezoni, osvojeni turniri? Koga briga, to je bilo i prošlo, gleda se sadašnjojst i budućnost. Ako nisi na nivou - nema te više. Svake letnje i zimske pripreme dođe 30 novih dečaka iz svih zemalja u okruženju i od njih odabaru dvojica najboljih, koji su ti sutra "za vratom". Dakle, imaš obevazu da pobeđuješ, budeš prvi imaš konkurenciju za mesto u timu otkako si "prohodao", to je pritisak sa kojim živiš od malena.

Miloš Jojić iz prvog mandata u Partizanu; Foto: MN Press

• Vama se to dokazivanje ponavlja i u seniorskom timu. Imate zaostavštinu slobodnog udarca koji je doneo šampionsku titulu u prvom mandatu, ali to nije bio garant da ćete biti voljeni u drugom mandatu. Štaviše, bilo je svega i svačega...

- Upravo tako, sve što je bilo se zaboravlja, gleda se samo sadašnjica i šta ćeš doneti u budućnosti, što je ispravno. Ne živi se od prošlosti. Lepo je što ćeš jednom moći da kažes svojoj deci da si uradio nešto lepo i veliko za Partizan, da si dao gol Zvezdi koji je doneo titulu, ali to su priče za kuću. Ako izgubiš sada i ostaneš bez titule, koga briga šta si uradio u prošlosti. Zato gledam samo šta će biti i ne samo ja, nego i svi momci u timu, to je jedini ispravan način.

• Doživeli ste sudbinu većine talentovane dece Partizana, otišli mladi u inostranstvo, vratili ste se u najboljem igračkom dobu. Možete li da uporedite tim koji je predvodio Vuk Rašović sa ovim koji na raspolaganju ima Aleksandar Stanojević?

- Uh, teško je za poređenje. Rašović i Stanojević imao sličan stil rada, mnogo polažu na detalje, jer su deca Partizana. Vremena su se promenila, iako nije prošlo mnogo godina, sama igra, kvalitet igrača, percepcija generalno nije ista. Oba tima imaju kvalitet, no, nije mi lako da ih uporedim, ali ću reći da bi bilo veliko taktičko nadmudrivanje.

Susret sa Đokovićem je sve promenio

Novak Đoković je poznat po propagiranju zdrave ishrane na biljnoj osnovi; Foto: Instagram.com/djokernole

U svetu fudbala, Miloš Jojić je neko ko je specifičan, ne samo po fanatizmu u treningu, već i po načinu ishrane. Život mu je u tom pogledu promenio jedan susret sa najboljim teniserom sveta - Novakom Đokovićem.

- Da, da, mnogo vodim računa o svemu, puno polažem na individualni rad, način ishrane, primenjujem jogu u oporavku posle mečeva. Svako od nas je drugačiji i svako treba da radi stvari koje mu prijaju, jer su napori zaista veliki. Sreo sam Novaka Đokovića 2016. godine i nešto se promenilo u meni. Čak nismo pričali o ishrani, nije bila tema, ali mi je odjednom "kliknulo" u glavi, videvši kako izgleda, a vazujući sliku i za njegove mečeve, uspehe i rekao sam sebi: dobro Miloše od sutra i ti "jedeš travu". Raspitao sam se dobro, upoznao ženu koja je nutricionista i ona mi je objasnila šta to Nole jede, rekla mi je da će mi biti potrebna adaptacija da bi mogao da ispratim sve to, da moram da budem umeren dok ne naviknem. Potom mi je prijatelj iz Hamburga doneo knjigu koju je napisao čovek iz Splita, koju sam pročitao za dan. Potom sam ga upoznao i počeo da radim sa njim i to je negde to, Sve je počeo pošto je Novak osvojio Roland Garos 2016. godine i reći ću još da nisam striktan vegan, pojedem ponekad jaja, meso jednom u tri meseca. Ali ne zato što mi se meso traži ili je potrebno organizmu, već isključivo zato što sam ga ranije jeo svaki dan i onda dam telu oduška.

Foto: MN Press

Jojić napominje da bi utakmice mogao da igra na dva dana koliko se dobro oseća.

- Inače, imam mnogo više energije otkako sam počeo sa ovim načinom ishrane. Odlično se osećam, odlično spavam, period oporavka je značajno ubrzan, mogao bih da igram na svaka dva dana. U Partizanu sam godinu dana na terenu u kontinuitetu. Imao sam mali problem samo pred Anortozis na Kipru i nisam počeo samo zato što nismo hteli da rizikujemo, ali sam i na tom meču ušao, mogao sam da odigram i 90 minuta da je bilo baš nepohodno. Kada se u obzir uzmu parametri sa treninga, to će vam reći i treneri, uvek imam najviše pretrčanih kilometara, najviše trčanja u visokom intenzitetu, najbolja potrošnja.

• Kako saigrači gledaju na vaš način ishrane?

- Uvek ima nekih komentara i razumem to u potpunosti. Ne mogu svi uvek da se slažu, da budu zadovoljni, no, ne smeta mi ništa, imam svoj put i dokle god mi donosi nešto dobro koračaću njime.

Pisali su da sam majstor, pa onda želeli da se povredim

Foto: MN Press

Prošlo je godinu i po dana otkako se Jojić vratio u Partizan i u tom periodu je prošao različite faze u očima navijača. Bio je hvaljen i obožavan kada je obukao dres crno-belih, potom je usledio period "toplog zeca" u kome je trpeo velike kritike, da bi u minulih nekoliko meseci konačno bio prihvaćen. Mada, istini za volju, i to je periodično.

- Prošao sam sve za godinu i po dana. Imam samo Instagram profil, pratim i nekada ne mogu da ostanem slep i nem na stvari koje se tamo dešavaju. Ne mogu da se pravim da nisam video poruku ili komentar, to je prosto ljudska priroda, iako ne reagujem zaista nikada. Od momenta kada se povela priča o povratku u Partizan i danima kada sam potpisao ugovor, bio sam genije, majstor, spasilac, sve najbolje moguće sam doživeo da bi ti isti ljudi dve nedelje posle toga počeli da mi šalju najgore moguće uvrede, počeli su da mi vređaju porodicu, mene, da me proklinju, žele da se povredim... Glupo mi je čak i da parafraziram šta sam sve pročitao. Ljudi su na tim mrežama dobili mogućnost da uzmu sebi za pravo da pišu i komentarišu svakoga, sve im je omogućeno, a onda kada uđeš da vidiš ko je to zapravo, budu ili deca ili su lažni profili. Ne znam više da li roditelji danas kontrolišu šta im deca pišu, jer ovo zaista nije normalno.

• Kako reagujete na takve stvari?

- Samo izbrišem i nastavim dalje, šta ću... Ne možete da ne pročitate, ali imam svoj put, takvi ne mogu da me skrenu. Znam ko sam i šta sam, imam dovoljno iskustva i godina da sam sposoban da ignorišem loše stvari i održim fokus na dobrima. Ipak, nismo svi isti, imali smo nedavno stravičan slučaj mlade devojke koja je izvršila samoubistvo zbog internet nasilja. Ne poznajem je, ali sam pročitao da je bila uspešna u tome čime se bavila i da je trpela nasilje koje je na kraju dovelo do užasa, da tako mlada osoba sebi oduzme život. Ko će sada da odgovara, ko je kriv, šta će ta porodica da radi i kako da preboli? Ti koji pišu loše drugima bi svaki put o tome trebalo da razmisle...

Ugovor po strani, samo je titula bitna

Printskrin: Youtube/FK Partizan Beograd

Na kraju tekuće sezone Milošu Jojiću ističe ugovor sa Partizanom. Prema informacijama Telegrafa, igraču će odmah posle odmora biti ponuđen produžetak saradnje, iako vezista zaista nije opterećen tim činjenicama.

- Moj fokus je usmeren samo na Partizan. Istina je da mi ugovor ističe u junu, nismo još pričali na tu temu, ljudi iz kluba me nisu kontaktirali u vezi sa tim, ali i ne razmišljam previše. Postavio sam sebi cilj da osvojimo titulu šampiona, da uzmemo i Kup Srbije. Da li će se nešto desiti u međuvremenu, da li će se otvoriti u januaru, na kraju sezone - ne znam, niti sam opterećen. Jedina briga mi je Partizan i kako da dođemo do uspeha. Tek smo na pola puta, to je svima jasno, bitan nam je svaki igrač u kadru, svi moraju da zapnu, pomognu bez obzira na minutažu. Zato i imate situaciju da bi sada svi rado da ostane u klubu i podigne pehar, jer nemate razloga da tražite bolje kada smo u zavidnoj poziciji - zaključuje Miloš Jojić.

(Zoran Ivković)