Niko iz Zvezde nije došao da aplaudira Piksiju, crveno-beli okrenuli leđa svojoj legendi

Svečana ceremonija dodele priznanja najboljih pojedinaca u minuloj, za srpski fudbal neobično berićetnoj godini, protekla je bez prisutva predstavnika najvećeg kluba, Crvene zvezde.

I ovim činom srpski šampion je dao do znanja da ne vrednuje ono što se dešava u fudbalskoj organizaciji.

Dodela priznanja bila je idealna prilika da ljudi sa adrese Ljutice Bogdana 1a dolaskom pokažu da, ipak, mogu biti iznad neslaganja i podela. Imali su savršenu priliku za to. Propustili su je.

Zvezdi možda nije po volji što nije prva. Za to sigurno ne krivi druge osim sebe. Ne upire prstom ni u FSS, ni u sudije, sama je kriva za prosute bodove. Na kraju krajeva, Zvezda uopšte nema razloga da bude nezadovoljna, štaviše može samo da slavi i diči se, jer je ostvarila istorijski evropski uspeh, najveći posle Barija, pa i otud logično pitanje - čemu srdžba gospodo sa Marakane?

Šta god o aktuelnom selektoru mnogi mislili zbog ere predsednikovanja u Zvezdi, vrh kluba je morao da nađe način da se pojavi, da mu oda priznanje, da ga nagradi za ono što radi. Piksi to radi za Srbiju, a Zvezda je, kako ono beše, najveći srpski sportski brend.

Ipak, čini se da su, u fudbalskom smislu, Zvezda i Srbija nikad dalji jedno od drugog u ovom trenutku.

Na kraju krajeva, uspesi fudbalske reprezentacije koju vodi taj isti Piksi podiže cenu makar za 50.000 evra svakom srpskom fudbaleru koji dolazi čak i iz ovako devalviranog takmičenja kakvo je Superliga - i opet pitanje: gde je Terzić, gde je Džajić, gde je Mrkela? Gde je neko sa Marakane da kaže, bravo Piksi. Ljuti smo na tebe, ali bravo Piksi.

Ako nisu mogli zbog Piksija, mogli su makar zbog Stevana Dike Stojanovića (sportski direktor reprezentacije), čoveka koji je klubu doneo titulu evropskog šampiona.

Jasno je i pomalo mučno zvuči, para uši svakom zvezdašu koji drži do sebe: Zvezda je okrenula leđa svojim najvećim legendama.

(Telegraf.rs)