Da li ćete i Piksiju da napravite haos pred Katar?! Opet kreće čuvena srpska predmundijalska nesloga

Srpski fudbal je sa uspehom reprezentacije, plasmanom u Katar na Mundijal, ispisao jednu od lepših stranica svoje istorije, zbog samog rezultata, ali i zbog upečatljivog načina na koji smo ispunili cilj: na terenu velikog favorita, lidera grupe, prethodnog evropskog prvaka. Dovoljno je reći samo - protiv Kristijana Ronalda. I to onako da ih boli, a nas da baci u trans, u 90. minutu.

Ipak, i ovog puta, po formuli koja je postala matrica godinama, i glasi "na deset negativnih stvari u srpskom fudbalu naiđe jedna pozitivna", brzo posle euforičnog zanosa od veličanstvene lisabonske večeri, zaronilo se u domaći glib. Povratak u realnost posle opijenosti i mamurluka.

Umesto da pobednička energija prožme sve aktere ovdašnje fudbalske pozornice, da se zaglavljeni točak promena konačno pokrene iz blata, da se zavrti, mi sada na delu, među fudbalskim autoritetima, imamo uspostavljenu dijagnozu, "NNN" sindrom - nemir, negativnost i neslogu.

Stigla je presuda sudiji Srđanu Obradoviću za nameštanje utakmice, procurili iznosi frapantnih plata visokih delatnika Saveza, smenjeni nepodobni kadrovi u FSS i optužbe jednih na račun drugih, sporne situacije na utakmicama večitih, saopštenja Zvezde i Partizana. Dobrodošli nazad, u realnost! To je srpski fudbal kakvim ga znamo, kakav jeste, takav je dve decenije, a ne sjajno veče u Lisabonu. To tamo je bio incident.

Sve ovo pobrojano dešava se, dakle, samo dve nedelje od momenta kada smo klicali "dajte Brazil da se igramo" i sada se s pravom moramo zabrinuti za sveukupan ambijent oko Piksijevog tima, jer nas skorija prolost i stare predmundijalske greške uče tome. Naročito opominju previranja u Fubalskom Savezu i sve očiglednija zauzimanja pozicija i grupisanje pred frontalni napad. Strane su se već ušančile.

Pitamo se da li 12 miliona evra nagrada FIFA za plasman u Katar ima neke veze sa svim tim talasanjima?

I tako, uvek je isti scenario pred svaki Mundijal na koji se plasiramo. Isto je, verovali ili ne, i ovog puta.

Svima nam je još u svežem pamćenju glupost Saveza epskih razmera pred Mundijal u Rusiji i smena čoveka koji nas je tamo i odveo, te postavljanje selektorskog naturščika Krstajića umesto Muslina. Kakav fijasko. Samo tim potezom FSS je "ubio" naraslu euforiju i celokupan ambijent, pa onda i skidanje trake Branislavu Ivanoviću. Tako izgleda kada se ozbiljnim stvarima bave diletanti.

Iz takvog delanja nije se ništa dobro moglo izroditi. Eliminisani smo već posle prve faze takmičenja u Rusiji.

Ni 2010. godine, u Južnoj Africi, nije moglo bez tradicionalnih srpskih metoda među saradnicima. Selektor Antić je optužo predsednika FSS Karadžića da mu je ovaj "radio iza leđa" na samom Mundijalu, konkretno pred ključni meč sa Australijom. Bila je to već poodmakla faza raskola između njih dvojice.

- Problem je bio što je predsednik sebi dozvolio da sa nekim igračima napravi sastanak pred meč sa Australijom. Bez mog znanja, meni iza leđa. Nebitno sa kojim igračima, a naravno da znam o čemu su razgovarali. Svašta... Pa video sam kako su igrali - bez dlake na jeziku rekao je tada Antić, koji je počeo da se udaljava od Karadžića i pre odlaska na Svetsko prvenstvo zbog neslaganja i različitih pogleda na nastavak saradnje.

Još predmundijalskih grehova je iza naših najboljih fudbalera, selektora, funkcionera. Kao da sam plasman na najveće takmičenje uvek probudi ono najgore u njima.

I dalje je mnogima u sećanju fijasko sa Mundijala u Nemačkoj 2006. godine pod palicom selektora Ilije Petkovića. Tamo smo prošli kao "bosi po trnju", a "šestica" protiv Argentine još odzvanja svima u glavama. Tri poraza u tri meča uz gol razliku 2:10 najbolje govore o tome kako smo se tamo predstavili. Takav rezultat direktna je posledica sukoba koji su tinjali unutar tima i eskalirali pred odlazak na Svetsko prvenstvo. Okršaj Vidića i Kežmana je opšte poznata stvar, i najupečatljivija potvrda postojanja velike netrpljivosti koja je tada vladala među pojedinim igračima. Postojali su klanovi koje je bilo teško integirsati da dišu kao jedan. Tu je bio kraj.

Na sve to, negde pred sam odlazak, selektor Petković je zakucao poslednji ekser u kovčeg naših nada da možemo prijatno iznenaditi na Mundijalu, kada je na spisak igrača, pravo niotkuda, ubacio i svog sina Dušana. Navodno, bio je to njegov odgovor na ulazak nekih drugih igrača na spisak pod pritiscima raznoraznih menadžera.

Ni ova gorka iskustva, očito, nisu dovoljna opomena za aktuelne lidere srpskog fudbala da se okanu konfrontacija pred najveće takmičenje na svetu, podele ostave po strani i sve resurse usmere ka stvaranju ambijenta u kojem će Piksi i njegova pobednička družina sa istim žarom napasti najviše domete na svetskoj sceni.

Samo ima jedan problem u svemu ovome: tu su i dalje oni čije su zadnjice srasle za fotelje. Zatvoreni krug jednih te istih. Nezamenjivih. Ne sluti na dobro...

(Telegraf.rs)