Neverovatne priče o legendama Partizana - prvom igraču koji je došao iz Zvezde, aferi cokule, Betmenu i logoru

- Strahovito sam umoran, toliko sam trčao da mi sada drhte noge, nemam snage da odem pod tuš...

- Ja ne voli to čuje. Tebe treba boli glava, jer mislilo. Nije dobro boli noge - odgovorio je Ileš Špic na svom karakterističnom srpskom jeziku.

***

Tekst koji je pred vama preporučujem da čitate u toplini svog doma, udobno smešteni u omiljenoj fotelji, u potpunom miru i tišini. Odlomci iz 12 priča koje sam "pozajmila" od Filipa i Marka Jerinića, a čije je znanje o FK Partizan mnogo veće od mog, doneće vam potpuno novu dozu ponosa zbog kluba iz Humske - ukoliko ste navijač crno-belih. Ukoliko niste, može se desiti da vam posle nekih redova ne bude pravo. Ali, sve je to fudbal, zar ne?

Filip i Marko su mi ispričali priču o 11 fudbalera Partizana i jednom treneru koji su zauvek promenili istoriju ove igre, a sada je ja prenosim vama. Da bih vam dočarala koliko su te priče "neverovatne" (kako napisah u naslovu), kao uvod ću postaviti nekoliko pitanja.

Da li znate ko je trener koji je bio određen za deportaciju u neki od zloglasnih koncentracionih logora, pa skinut sa voza koji je išao znate već gde i nešto kasnije postao trener Partizana? Prezivao se Špic, igrao je na poziciji špica i kažu da je bio najbolji kad je sedeo na klupi.

Da li znate koji se prvi igrač odvažio da iz Zvezde pređe u Partizan, a mnogo godina kasnije postane i prvi trener koji je predvodio oba kluba sa klupe? Koji fudbaler je iz čiste osvete prešao iz Partizana u Zvezdu, pa potom bio glavni vinovnik najveće tuče koja je viđena na JNA?

Život kog igrača je bio jedna velika anegdota, pa je ostao upamćen po jurnjavi na utakmice kolima u pijanom stanju, pa uzimanja taksija kada bi mu nemačka policija posle alko-testa zaplenila automobil, preko dremanja tokom utakmice na klupi, do ulaska u svlačionicu na poluvremenu i držanja govorima igračima "kako nema veze što smo ovu utakmicu izgubili sa 0:2, važno je da dobijemo sledeći meč".

Koji golman Partizana je bio pod istragom zato što je, navodno, učestvovao u akciji krađe slika?

Da li znate da je u redovima Partizana stasao igrač i trener koji je jedini pet puta sa pet različitih reprezentacija igrao na svetskim prvenstvima. Taj rekord niko nikada nije nadmašio, i teško da će.

Svi oni zajedno učestvovali su u stvaranju Fudbalskog kluba Partizan, a njihovi životi preplitali su se na neverovatne načine. Neke od tih priča, koliko smem, preneću vam u redovima ispod. Ostatak ću prepustiti Filipu i Marku da vam ispričaju kroz knjigu "Kako smo stvarali fudbal".

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Partizan Spirit (@partizanspirit)

Ileš Špic - fudbaler koji je najbolji bio kad je na klupi

"Da nije bilo Ileša u Partizanu, ne bi bilo ni Partizanove škole fudbala. Zbog svog porekla bio je nepodoban za okupatorske vlasti. Prema svedočenjima iz tog vremena, Ileš je već bio određen za deportaciju u neki od zloglasnih koncentracionih logora, kada su tadašnje okupacione vlasti, nakon intervencije odlučile da ga poštede. Skinut je sa voza koji je išao može se već pretpostaviti gde...

I postao je trener Partizana. U toj prvoj sezoni (1946-1947), Partizan je znao i 10 puta da zatrese protivničku mrežu (protiv niške ekipe 14. oktobar rezultat je bio 10:1 za Beograđane, sa čak osam golova Stjepana Bobeka!)

Prepričaću vam samo jednu od brojnih anegdota posle jedne od utakmica, dok je u timu bio Stjepan Bobek. Bobek se, naime, požalio Špicu:

- Strahovito sam umoran, toliko sam trčao da mi sada drhte noge, nemam snage da odem pod tuš...

- Ja ne voli to čuje. Tebe treba boli glava, jer mislilo. Nije dobro boli noge - odgovorio je Špic na svom karakterističnom srpskom,

Preminuo je odmah nakon završenog meča Vardar – OFK Beograd 1. oktobra 1961. godine.

Milovan Ćirić - prvi igrač koji je prešao iz Zvezde u Partizan

Da, Ćirić je ostao upamćen kao prvi fudbaler koji se odvažio da pređe iz Zvezde u Partizan. Ali je odmah pao u zapećak. Prema jednim izvorima nije odigrao niti jednu utakmicu za prvi tim Partizana, dok je prema drugim - odigrao svega dve utakmice i to na samom početku svoje karijere u Partizanu. Tek, u klubu su procenili da bi Ćirić mogao da bude dobar kao trener i da bi tu pružio više nego u ulozi igrača, pa je upućen na DIF da se školuje za ovaj poziv.

Milovan Ćirić se mnogo godina kasnije vratio u Crvenu zvezdu, ovoga puta kao trener. Tokom tri godine koliko je predvodio ekipu, osvojio je dve titule i tako postao prvak države. Zanimljivo je da sa ovim dolaskom u na klupu tima iz Ljutice Bogdana, Milovan Ćirić postao i prvi trener ikad koji je predvodio i Partizan i Crvenu zvezdu. Karijeru je završio neobično, kao selektor reprezentacije Indije. Dugo se prepričavalo da je jednom prilikom opomenuo kapitena ekipe koji je na treningu, zbog vetra, nosio štitnike za uši:

- Hey captain, everybody same, you different! (Hej, kapitenu, svi su isti, ti si drugačiji) - na ne baš sjajnom engleskom je Milovan skrenuo pažnju vođi ekipe da ni počemu ne sme da odskače od ostalih. Ovaj je to shvatio na pravi način, otišao je u svlačionicu, spakova štitnike za uši i vratio se da nastavi trening.

Branko Zebec - spavao tokom utakmice na klupi

Život Branka Zebeca je bio pun anegdota. Prema nekim izvorima, ni njegov prelazak iz Dinama nije mogao da prođe glatko. U Zagrebu baš nisu bili voljni da puste (još jednog) odličnog igrača u Partizan, pa su Beograđani morali da nađu neki način da završe ovaj posao. U Partizanovo ime po Zebeca je došao advokat Branislav Dimitrijević, u to vreme funkcioner kluba, nekadašnji reprezentativac i igrač predratne SK Jugoslavije. Dimitrijević je rezervisao i potom podigao karte za spavaća kola u vozu, pa su ljudi iz državne bezbednosti dežurali na železničkoj stanici očekujući da Branko i Branislav dođu, da ih tada odvedu u nekom "nepoznatom pravcu". I dok su drugovi u kožnim mantilima bacali nestrpljive poglede u pravcu voza, Zebec i Dimitrijević su autom već napuštali Zagreb.

Bilo je poznato da Zebec voli da popije. Ova tamnija strana njegovog života protkana je različitim, gotovo neverovatnim anegdotama - od jurnjave na utakmice kolima u pijanom stanju, pa uzimanja  taksija kada bi mu nemačka policija posle alko-testa zaplenila automobil, preko dremanja tokom utakmice na klupi, do ulaska u svlačionicu na poluvremenu i držanja govorima igračima "kako nema veze što smo ovu utakmicu izgubili sa 0:2, važno je da dobijemo sledeći meč". Pamti se i da je suprugu i ćerku isterao iz klupskog autobusa.

Ilija Mitić - najtalentovanija Partizanova beba za koju niste čuli

Mitić je imao sreće da tokom pet sezona bude u najboljem timu Partizana. Debitovao je još sa 18 godina, u sezoni 1958/1959. Dao je i svoj doprinos u osvajanju titula prvaka Jugoslavije 1961. i 1963. godine. Ali, pravu slavu doživeo je tek u Americi.

Ilija Mitić je bio prvi igrač koji je postigao 100 golova u NASL ligi i tako se praktično upisao u istoriju kao prvi profesionalni fudbaler koji je na tlu SAD postigao trocifren broj pogodaka.

Velibor Bora Milutnović - rekorder koji nije nadmašen

Ukupno 357 ljudi je vodilo reprezentacije na Svetskim prvenstvima u fudbalu, od 1930. godine do danas. Od tih 357, 80 je više od jednog puta došlo do završnog turnira. Od tih 80, samo jedan jedini je uspeo da se domogne pet svetskih prvenstava uzastopno i to svaki put sa drugom reprezentacijom. Njegovo ime je Velibor Bora Milutinović. Taj jedan jedini je nekada igrao u Partizanu.

I to nije sve. Zanimljivo je da je Bora imao dva brata, Milorada i Miloša, i da su sva trojica bila Partizanovi prvotimci.

Bilo je još braće koja su oblačila dres Partizana, ali nikome od njih nije pošlo za rukom ono što je uspelo braći Milutinović: bilo ih je trojica, od pomenutog trojca, dvojica su obeležila svetski fudbal: jedan čarolijama na terenu, a drugi potezima koje je vukao sa klupe. Kako su braća, koja su od najranijih dana živela bez roditelja i koje su odgajali tetka i teča daleko od rodnog kraja, napravila nešto značajno i veliko u životu i upisali svoja imena u istoriju - nikome nije jasno. Malo je takvih primera i u svetu, a kamoli u Srbiji.

Velibor Vasović - akter velike tuče na JNA, iz osvete prešao u Zvezdu

Rođen je 1939. godine u Požarevcu, u porodici koja je imala čak devetoro dece.

Još na početku svoje fudbalske karijere, Vasović se našao usred "afere cokula". Naime, čelnici FK Novi Beograd su pridobili Vasovića da potpiše za njih tako što su mu obećali da će od njih dobiti cipele. Muške elegantne cipele. Pošto mladi Vaske pre toga nikad nije imao prave cipele, pristao je. Međutim, kada je došlo vreme da dobije ono što je dogovoreno "pri transferu", ljudi iz kluba su mu dali stare cokule! Vasović je bio vrlo razočaran zbog ovakve podvale, a dodatni problem je predstavljalo što je bio jako zaljubljen u jednu devojčicu u školi, a bio je ubeđen da će mu svi planovi sa njom propasti ako ga ona vidi u cokulama...

Na sreću po Vasovića, Partizan, istoriju našeg i svetskog fudbala, baš u vreme "afere cokula" Florijan Matekalo, trener u mlađim katergorijama Partizana je tražio mladiće koji bi mogli da igraju u podmlatku. Bila je 1955. godina. Vasović je ispunio kriterijume da postane deo generacije koja će u istoriji kluba i domaćeg, ali i evropskog fudbala, biti zapamćena kao "Partizanove bebe".

Nekoliko godina kasnije, iz čiste osvete Partizanovoj upravi preći će u Zvezdu, ali će se i vratiti u Partizan, pa biti vinovnik najveće tuče koja se pamti na JNA (ako izuzmemo nerede na utakmici između Srbije i Albanije 2014. godine). Kao trener je vodio i Crvenu zvezdu, ali je morao da ode pošto su se igrači pobunili, jer ih je „terao“ da uče engleski jezik!

Radomir Antić - trener koji je to bio još kao igrač

- Vremenom shvatiš da je Partizan više od kluba. Bilo je mnogo pritisaka, promena, ali to mi je ostao toliko lep period u životu – istakao je jednom prilikom Radomir.

Da će Radomir Antić biti trener i da će biti dobar trener, videlo se još dok je bio u Partizanu. Posle kondicionih treninga koje je u to vreme vodio poznati stručnjak Pavel Opavski, znao je da uzme svesku i zapiše sve što se vežbalo. Uz obavezno pitanje zašto se radi "ta i ta" vežba i šta se sa njom postiže... Posvećenost svakom detalju je bio njegov zaštitni znak. Često dok je bio u Partizanu znao je da mlađim saigračima sugeriše kako da stoje, kako bolje da se kreću, u čemu još mogu da napreduju.

Radomir Antić je postao jedini čovek koji je kao trener predvodio tri najveća španska kluba: Real Madrid, Barselonu i Atletiko. Sva je prilika da ćemostati jedini trener u istoriji fudbala koji je imao tu „čast, ali i obavezu“ da predvodi ova tri giganta.

Ivan Golac - prvi stranac na Ostrvu

Pre nešto više od 40 godina, u čitavoj engleskoj fudbalskoj eliti - nije igrao niti jedan stranac. A onda je došao jedan igrač Partizana i najavio dolazak nove ere fudbala na ostrvu.

Ivan Golac je 1978. godine potpisao za Sautempton, i tako postao prvi Evropljanin koji je igrao na Ostrvu. Prvi je, kao stranac, obukao dres jednog engleskog kluba i istrčao na teren. Zbog toga možemo da kažemo da je Ivan Golac iz Partizana prvi stranac ikad koji je zaigrao u engleskom profesionalnom fudbalu. Dakle, ne samo Evropljanin, već stranac - predstavnik čitavog "ostatka sveta". Pre brazilskih, nemačkih, španskih i ostalih majstora koji će godinama i decenijama kasnije potpisivati astronomske ugovore i igrati za engleske klubove, prvi koji je tamo zaigrao bio je jedan momak iz Partizana.

Petar Borota - primio ONA dva gola

Da, Petar Borota je golman koji je primio ONA dva gola.

Po završetku fudbalske karijere se vratio u Beograd, jer je želeo da postane trener golmana u Partizanu. U klubu nisu baš bili presrećni tom idejom, pa je Borota morao da se okrene nekim drugim poslovima. U hotelu „Slavija“ je otvorio parfimeriju, ali jedino što ga je istinski zanimalo i čime se stalno bavio bilo je slikarstvo. U prvoj polovini devedesetih je planirao da organizuje veliku retrospektivu svojih slika. To se nije ostvarilo, najviše zbog toga što je bio pod istragom zato što je, navodno, učestvovao u jednoj akciji krađe slika.

Mateja Kežman - Betmen

O Mateji Kežmanu već svi mnogo toga znamo. Znamo i da se u njegovoj mladosti za njega pre Partizana interesovala Zvezda. Međutim...

- Džajić je zvao mog oca. Kada se Partizan uključio u priču, samo sam rekao: "Tata, uradi šta god treba, samo da idem tamo". Dogovorili smo se za tri minuta. U srca navijača ušao je kada je na svom prvom derbiju dao gol Zvezdi u 90. minutu.

PSV Ajndhoven je ostao najsvetlija tačka u karijeri Mateje Kežmana. U ravnoj Holandiji, okružen poljima lala, Kežman je dobio nadimak "Betmen". Razlog je bio to što je muzička tema iz "Betmena" puštana na stadionu PSV-a svaki put kada bi Mateja pogodio.

Mateja Kežman je jedini fudbaler na svetu koji je bio prvak u pet različitih država. Nikome još nije pošlo za nogom da napravi ovakav podvig.

Bibars Natho - borac za ljudska prava

Ako negde čujete ime Bibars Natho, prva asocijacija na njegovo ime će vam biti razlika koju svojim igračkim kvalitetom pravi kada god se pojavi u sastavu Partizana.

Međutim, na nekim drugim meridijanima, na Bliskom Istoku sa kojeg potiče, njegovo ime se asocijativno povezuje sa uspešnim obaranjem verskih i nacionalnih barijera i predrasuda. Mnogo toga se dešavalo po tom pitanju pre 2018, ali morala je doći i ta godina i da se pojavi Bibars Natho, pa da kapitenska traka reprezentacije Izraela bude oko ruke jednog muslimana. A to je prvi put da je kapiten ovog tima neko ko nije jevrejskog porekla.

Koren modernog fudbala su međunarodna klupska takmičenja, a najpopularnije i najznačajnije je svakako Liga šampiona na Starom kontinentu. Direktni predak ovog takmičenja je Kup evropskih šampiona, a on je krenuo 4. septembra 1955. iz Lisabona, sa stadiona Žamor. Na centru je tog dana bio i beogradski Partizan.

I ovde ću se zaustaviti, jer ne bi bilo fer prema autorima knjige da otkrivam druge brojne neispričane detalje. Svi ovi igrači, preko čijih smo života "preleteli", izgradili su Fudbalski klub Partizan. Sa svojim manama i vrlinama... 

- Nadamo se da smo sa ovom knjigom uspeli makar malo da vam približimo ono što možda svi mi koji volimo Partizan ponekad zaboravimo: koliko je ovaj klub važan za razvoj fudbala širom sveta. Ponekad, dok se nadamo pobedi u večitom derbiju ili strepimo hoćemo li proći u naredno kolo kvalifikacija za neko evropsko takmičenje (a naspram sebe možda imamo klub koji do juče nije ni postojao) – desi se da smetnemo sa uma našu svetlu istoriju. Međutim, sve dok pamtimo i pričamo - sačuvaćemo ono navrednije što je stvorio naš Partizan - kažu autori knjige "Kako smo stvarali fudbal", Filip i Marko Jerinić.

(Telegraf.rs)