Telegraf u Piksijevoj kući u Pasi Poljani: Majka nam je pokazala dosad neviđene fotke i otkrila lude anegdote

Cela Srbija proslavljala je sinoć uspeh fudbalske reprezentacije, a posebno je veselo bilo u niškom selu Pasi Poljana, rodnom mestu selektora „Orlova“ Dragana Stojkovića Piksija. Iz tesnog sokaka gde mu danas živi samo majka Desanka, zakoračio je stazu slavnih koja ga je odvela do neslućenih visina.

Pasipoljanci priznaju da se diče svojim najslavnijim komšijom pogotovo što je i nakon meteorskog uspeha ostao onaj skromni momčić voljan da se svakome i u svakoj prilici nađe.

A, najviše razloga za radost imala je njegova majka Desanka koja što od uzbuđenja, što od silnih telefonskih poziva, prošle noći nije oka sklopila.

- Gledam često utakmice i naše i strane, znala sam da je Portugalija dobra u fudbalu, pa sam mu nedavno kazala: "Sine, čujem da su oni dosta jaki. On mi je odgovorio: "Majko, ja se njih ne bojim, idem samo na pobedu, verujem u sebe i ništa ne može da me iznenadi".

- Mnogo sam bila uzbuđena, nisam mogla ni da gledam direktan prenos utakmice, ali sin mog devera Zoran, me je telefonom i izveštavao o svemu što se dešava. Mnogo se iznervirao kada smo primili gol, ja kažem: "Pa dobro, nije još kraj". Posle sam snimke gledala, celo jutro nisam ništa radila, legnem, ustanem, vidim kako se narod raduje pa mi srce puno – kaže majka legendarnog fudbalera.

Jutros rano, Desanka je imala priliku da sinu direktno čestita uspeh.

- Zvao me je telefonom, mnogo je srećan, veruje u sebe i u svoj tim. Rekla sam mu: "Sine, da znaš samo, Beograd se zapalio, baklje, gore, zastave se viju" On mi kaže: "Mogu da zamislim majko". Toliko se ponosim njime, znam da nisam nešto posebno, ima toliko majki fudbalera, ali moj sin je zaista prvo izuzetan čovek pa onda sportista. Takav je bio od detinjstva, rođeni pobednik... Uzimao je bicikl, nismo ni znali gde ide, otac ga je pratio i saznao da ide u Radnički da trenira.

- Posle smo imali „fiću“, još je mlad bio ni dozvolu nije imao, pa bi se njime odvezao do kraja sela a onda produžio pešice. Dok mu se društvo provodilo, on je naporno trenirao, očekivali smo da će biti uspešan, verovali smo u njega jer se čvrsto držao onog što je zacrtao. Učinio nas je zaista ponosnim i srećnim roditeljima, posebno mene kao majku ali mi je deo srca otkinuo jer je daleko od nas. Sada je lakše otkako je u Beogradu, ali dok je bio u Japanu i Kini, dolazio je jednom godišnje. Deca mu nisu izlazila iz aviona i sada kad pogledam u nebo, rasplačem se, život im je prošao tako, leteli su tamo-amo - priča Piksijeva majka.

Komentarišući plasman Srbije na Svetsko prvenstvo u Kataru, Desanka kaže da je ubeđena da će naš tim predvođen njenim sinom, daleko doterati.

- Uvek sam imala neki predosećaj, kako će se utakmica okončati. I sada verujem da će mnoge tamo pobediti, žao mi je što mi godine ne dozvoljavaju da odem tamo da ga bodrim. Verujem u njega jer ga dobro poznajem, on je za fudbal zagrižen, za to on živi. Kada je počinjao, molila sam ga da ostane tu u Radničkom da nas ne ostavlja. On je uvek govorio da mora dalje, da može više. Sve je to lepo, radujem se njegovim uspesima a tugujem što mi je daleko, teško je to podneti. Ali, to je on, nezaustavljiv u onome što nameri , u tome je njegova snaga - opisuje svog sina ponosna žena.

Ispred seoske prodavnice, nedaleko od njegove kuće, Piksi je uvek rado dočekan. Desanka kaže da je njen sin široke ruke, te da je uvek svoje komšije i školske drugove častio pićem, te da je voleo da im ponešto gurne i u džep.

Sačuvao je prijateljstva iz detinjstva, posebno sa školskim drugom „Gacijem“ u čijoj kući zatičemo njegovu snahu Jovanu Mitrović.

- Oni su drugovi od malena ali ga ja nikada nisam videla, samo sam od suprugove familije čula da je fantastičan čovek. Otkako je on preuzeo reprezentaciju, pokrenula se sa mrtve tačke i zaista nas učinio ponosnim što je naš komšija - kazala je Jovana.

Piksijem se diči i Goran Krstić ističući da ih samo dve kuće dele.

- Nema boljeg od njega, svaka mu čast što se vratio u Srbiju da podigne reprezentaciju. Ona utakmica je bila za infarkt, kad smo dobili prvi gol, htela je srčka da me strefi. Bilo je napeto, strašno ali se Piksi pobrinuo da nas odvede dalje i ja verujem da ćemo imati još puno razloga za slavlje - nada se Krstić.

Da ni njemu nije lako priznaje i Miodrag Stanković Uča, takođe jedan od velikih obožavatelja slavnog komšije.

- Piksi je enigma za mnoge, onima koji mu se suprotstave neće biti lako. Ni meni sinoć nije bilo lako, kad dobismo prvi gol, od muke sam se uspavao. Kad smo izjednačili, vriska mojih sinova me je isterala iz pameti. Posle završetka utakmice, više niko nije mogao da spava. Piksi nam je dao ogroman razlog za radost što je u ovim vremenima, kada nemamo često povod za sreću, velika stvar za ovaj narod - zaključuje Stanković.

(D. K.)