Plači Ronaldo, Srbija ide na Svetsko prvenstvo! Heroj Mitar utišao Lisabon u 90. minutu!

Fudbalska reprezentacija Srbije ostvarila je jednu od najvećih pobeda u istoriji našeg fudbala i trijumfom u Lisabonu protiv Portugalije od 2:1, pogotkom Aleksandra Mitrovića u 90. minutu, izborila direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru.

Preporučujemo

Zasluženo! Jedan od najvećih fudbalera današnjice Kristijano Ronaldo ostao je u neverici. A kako i ne bi kada nije ni došao večeras na utakmicu. Pošteno.

Nagrađeni su naši momci za upornost, za igru, za srce kojim su pokorili Lisabon. Od prvog dana je Piksi govorio da veruje u ove momke, da veruje da mogu da pobede Portugalce u Lisabonu kad dođe utakmica odluke i to je i ispunio.

A sumnjali smo u njega, i večeras, i to treba priznati. Mislili smo da se uplašio, pa počeo meč samo sa Vlahovićem u špicu, ali je u toj niškoj glavi to bio samo deo pažljivo skovanog plana. Da se utiša Lisabon, da se Ronaldo baci na kolena, i da Orlovi uzlete visoko ka smotri najboljih fudbalera sveta.

Nije nas skupo koštao ni očajan početak utakmice i pogodak Renata Sančesa u drugom minutu posle kiksa Gudelja, pa ni tretman sudijskog tima iz Italije predvođenog Orsatom, koji je nekoliko puta grešio na štetu Orlova. Ćutali smo, trpeli, igrali fudbal i na kraju smo nagrađeni na najlepši način.

Brzo su se naši momci podigli posle startnog nokauta Sančesa. Vlahović je u 12. minutu pogodio stativu, Portugalci se branili kao miševi u rupi, a upornost se isplatila u 33. kada je kapiten Tadić šutirao sa 16 metara i probušio Rui Patrisija. Lopta je jedva prešla gol-liniju, ali koga sada briga za to. Gol je - gol!

Igrali su Piksijevi puleni sjajan fudbal, pa slobodno da kažemo držali su čas Portugalcima na travi "Luža" dok se njihov najbolji igrač nije video. Ne pamtimo jedno ovako bedno izdanje Ronalda kada je reprezentativni fudbal u pitanju i sigurno je i to razlog zašto je Srbija stigla do velike pobede.

Svi naši igrači su bili baš dobri večeras. Vlahović je izgledao naspram portugalskih štopera kao Levandovski (bez preterivanja), Tadić je igrao na nivou Lige šampiona, Kostić bio kao vihor po levoj strani, a i ova trojica štopera pozadi i vezisti ispred njih, su pritiskali domaćina kao da igraju u Čelsiju ili Mančester Sitiju. Svaka čast onom ko ih je uklopio tako idealno.

Uveo je Stojković odmah na startu drugog poluvremena svog najboljeg strelca, ali sve do 90. minuta i tog gola Mitrović nije ulazio u šanse. Sve se u napadima vrtelo oko Filipa Kostića koji je uništio Kansela po levoj strani, i bio pokretač ofanzive koju je Piksi naložio u poslednjih desetak minuta.

A onda, trenutak istinskog navijačkog i fudbalskog orgazma. Korner, pa centaršut Tadića na drugu stativu gde je bio - ON. Rekorder po broju golova za nacionalni tim, vodeći strelac Čempionšipa... Golgeter! Ako je neko morao da reši ovo, onda je to baš naš Mitro.

Dragulj sprskog fudbala i dragulj Dragana Stojkovića Piksija. Za istoriju i dugo sećanje!

(Telegraf.rs)