Partizan sa dva komada rešio neRadnika: Rikardo i Jojić dovoljni za još jednu pobedu crno-belih

Fudbaleri Partizana ostvarili su pobedu u 13. kolu protiv Radnika sa 2:0 i tako utvrdili poziciju na čelu Superlige Srbije.

Nije bilo blistavo kao u ranijim mečevima, ali je Partizanu i "malo znoja" bilo dovoljno da porazi bledi, defanzivni Radnik na svom terenu - 2:0 i nastavi pobednički niz u Superligi. Golove za crno-bele su postigli Miloš Jojić i Rikardo Gomeš, napravivši dobru uvertiru timu iz Humske za veoma važan meč protiv belgijskog Genka u Ligi konferencija, koji se igra narednog četvrtka.

Ako zaemarimo činjenicu da Radnik od početrka meča u Humskoj nije imao želju da igra fudbal, da se nadigrava, iti iskaže ilo kakvu napadačku ambiciju, uz pretpostavku da mu to ni domaći nije dozviolio, već da pošto-poto sačuva sopstveni gol, Partizanu je trebalo gotovo pola časa da "upali motore" i krene puim kapacitetom po nove bodove.

Do tada Stanojevićev tim je delovao pomalo uspavano, sporo, sa netipičnim nedostatkom agresije i hroničnim problem završnog pasa u poslednjoj trećini, usled čega je i Rikardo u većem delu prv og poluvremena bio gotovo isključen iz igre.

Ruku na srce, crno-beli su bili domaninatni u posedu, gotovo sve vreme na polovini Radnika, ali je cirkulacija lopte bila previše spora, čitljiva i omogućavala je gostima da organizovanom odbranom preduprede svaki problem, nekada i uz pomoć domaćina koji je grešio u pasu, nekada i u odsudnim momentima.

Tek u 25. minutu Partizan je odigrao smisleniji napad, koji je ugrozio Radnik i to posle prekida pošto je lopta došla na suprotu stranu do Meniga, koji je centrirao ka Siniši Saničaninu čiji udarac glavom, sa zemlje, nije bio opasan za golmana Ranđelovića.

Ipak, bio je to napad koji je naslutio buđenje crno-belih i nešto konkretniju završnicu prvog dela meča, koja nije bila u maniru nekih peđašnjih izdanja, ali je opet bila dovoljno dobra da "načne" Surduličane.

Nagoveštaj kapitaluacije su najavili Miljković i Terzić, koji su kombinovali poludesno da bi potom novopečeni mladi reprezentativac uputio odličan udarac, koji ipak nije našao put do gola. Isti epilog je imao i Rikardov pokušaj posle jedne od ofanzivnih tranzicija domaćina, u kojoj se napada izvukao iz kaznenog prostora i pokušao sa distance - pored gola.

Nije Radnik ipak izdržao malo jači pritisak, poklekao je u 33. minutu posle napada Partizana koji je od samog početka imao i "glavu i rep", od pasa Jojića ka Terziću preko odbrane, preko centaršuta pomenutog igrača kojim je bukvalno pogodio Saničanina, no, kada je štoper odreagovao desnom, slabijom, nogom, začetnik akcije - Jojić - sve je pratio i prikucao "otpadak" u mrežu - 1:0.

Breme rezultata je palo, pa su i minuti posle vođstva bili daleko komotniji i lakši za Partizan, koji je do kratkog odlaska na odmor pokazao više nego u većem delu prvog poluvremena. Stvorili su crno-beli u tom pediodu još jednu kolosalnu priliku, koju je propustio Terzić, posle pasa Pantića, a i Jojić se još jednom oprobao sa distance, takođe - bez uspeha.

Promenio je Stanojević tokom odmora samo jednog igrača, ostavio je u svlačionici Meniga, a na teren poslao kapitena Lazara Markovića, ali "ton i slika" iz prvog dela se nisu menjali. Partizan je pokušavao, napadao, trudio se da postigne i drugi gol čime bi "zatvorio" meč, dok je Radnik pokazao još defanzivnije lice, ako je to uopšte i bilo moguće, nego u prvih 45 minuta.

Gosti su sa svih deset fudbalera stajali "iza lopte", na 25 metara od svog gola i brinuli isključivo da Humsku napuste kao časno poraženi, sa što manje crvenim obrazima, bez ambicije da probaju da budu heroji.

Mogao je Partizan već u prvih pet minuta nastavka da stavi tačku, jer su Rikardo i Lazar Marković imali dve dobre prilike, ali je u prvoj situaciji golman Ranđelović ušao u šut napadaču crno-belih, dok je drugi udarac završio pored stative.

Ranđelović je takođe bio pobednik i u situaciji iz 60. minuta, kada je Marković lob pasom za Jojića izbacio odbranu, ali je ovoga puta golman Radnika onemogućio Terzića da postigne gol. Kada je Stanojević, ubrzo posle toga, zamenio organizatora i igru predao u ruke Nathu, crno-beli su postali značajno konkretniji i opasniji.

Pritisak je postajao sve jači i bilo je jasno da je samo pitanje momenta kada će gosti ponovo kapitulirati. Dogodilo se to u 73. minutu i to posle akcije Zdjelara i Miljkovića na desnom boku, posle koje je desni bek Partizana praktično pogodio Rikarda u glavu na pet metara od gola i Ranđelović ovoga puta nije imao šanse.

Do kraja meča, Partizan je nastavio da napada, ne bi li popravio statistiku a Radnik da brani (?!) minus od dva gola ne pokušavajući ili ne znajući da poveže više od tri pasa izvan svoje polovine. Dekadencija ih nije dovela nigde, jer bodovi se pišu crno-belima.

(Telegraf.rs)