Beograd ne zanima reprezentacija: Seniori i mladi bez huka na sablasnom Topčideru

Reprezentativni fudbal definitivno ne zanima navijače u Beogradu, pokazale su to nedvosmisleno i obe utakmice nacionalnih selekcija Srbije u prestonici u utorak uveče. Znali smo da ljudi u Beogradu ne luduju za nacionalnim timom, razlozi za to su već posebna tema, ali ni oni najveći pesimisti među navijačima Srbije nisu očekivali da na dve utakmice gde mogu da vide ono najbolje što reprezentacija nudi - neće biti ni 10.000 ljudi.

Ma ni blizu toga.

Ako ćemo precizno, u Humskoj je protiv Francuske mlada reprezentacija igrala pred jedva 150 svedoka, od toga je 120 navijača (ima novinara koje nije mrzelo da broje), a nedugo potom seniore koji se bore za Mundijal, i na dobrom su putu da tamo i odu - dočekalo je jedva 6.000 navijača.

Malo, premalo...

Zašto je to tako, rekosmo, tema je za dublju analizu, a možda je i najtačnija pretpostavka da se ovdašnji fudbalski svet, mislimo na navijače i prave ljubitelje ove igre, dobrano zasitio "svega što su se nagledali" u poslednjoj deceniji u domaćim okvirima. I tu ne mislimo samo na reprezentativnu selekciju. Svega ima, mnogo lošeg i malo pozitivnog, i zato nema onih zbog kojih fudbal postoji.

Kako god, neprijatna, sumorna slika koja je poslata sa dva naša najveća sportska objekta je i opomena za ljude koji vode naš fudbal. Da se ne lažemo - nije samo do navijača.

Za razliku od prestoničkog sveta, fanovi reprezentacije iz Republike Srpske ni ovog puta nisu izneverili. Zastave "Prijedor" i "Četnici Smoluće" su dominirale na istočnoj tribini stadiona, koja je bila i najpopunjenija protiv Azerbejdžana, odakle je i dopirala najjača buka.

Naravno, problem su i stadioni u unutrašnjosti gde bi reprezentacija sigurno bila bolje dočekana, brojnije. Gotovo da nijedan ne ispunjava UEFA standarde, osim onog u Bačkoj Topoli, a dok ne bude novih, modernijih, reprezentacija će biti osuđena da igra u sablasnom topčiderskom ambijentu.

(Telegraf.rs)