Ispovest bivšeg fudbalera Zvezde: "Muslinove reči pred Rozenborg me i dalje bole, Tuhel hteo da mi nađe klub"

Kao klinac kom se rodila ljubav prema "bubamari", Sanibal Orahovac svojevremeno nije maštao o "avionima i kamionima" koje bi fudbal mogao u budućnosti da mu donese! Vaspitan da bude skroman, što je vrlina dobrih ljudi, znao je da će morati i te kako da se pomuči ukoliko želi da ostvari svoj san i postane fudbaler.

Znao je da bez truda nema ni nagrade, te mu zbog toga i nije bilo teško da iz rodnog Tuzija dva puta dnevno ide u Podgoricu na treninge. Najčešće tako što je stopirao, jer su autobuske linije u to vreme bile ograničene, a kod kuće od obima posla kakav samo poljoprivrednici imaju niko nije ni pomišljao da ga vozi na isti.

Sa nekih 12-13 godina, bivši fudbaler Crvene zvezde krenuo je da igra fudbal u lokalnom Dečiću odakle se preselio u OFK Titograd. Tamo je boravio sve do 19. godine, da bi potom usledio prelazak u Budućnost.

- To je neki put koji smo svi mi igrači iz Crne Gore prolazili. Kao što su nekada i Savićević i Mijatović i Brnović... Svi su oni tu negde ponikli pa završili u Budućnosti. A odatle dalje, u Zvezdu ili Partizan - priseća se Orahovac na početku razgovora za Telegraf u kom je otkrio kako je završio na Marakani, zašto ga i danas bole reči Slavoljuba Muslina, kako je "iz aviona" dao dva gola za ugovor u Nemačkoj gde mu je čak i Tomas Tuhel, sadašnji trener Čelsija, pokušao da pomogne da pronađe klub.

"Arkan me hteo pre Zvezde, Džajić me zvao u autobusu i tražio da dođem na Marakanu"

Njegov cilj je bio jasan još kada je krenuo da se bavi fudbalom, da jednog dana zaigra za Crvenu zvezdu koja je njemu i njegovoj porodici bila sve. Otuda bi reči velikog francuskog pisca Aleksandra Dume, "da je čovek ponosan ako je negde upisao svoje ime, pa makar i na koru drveta", definitivno mogle da se primene na karijeru Orahovca koji je samim potpisom za crveno-bele u 21. godini već ostvario svoje snove.

- Pre dolaska u Zvezdu, imao sam poziv Obilića. Konkretno od Arkana u to vreme. To je bilo pre Budućnosti, kada sam ja igrao crnogorsku ligu i dao 30 golova te godine. Pored Obilića i Arkana, zvao me je i Borac iz Čačka, ali sam odlučio da ostanem u Crnoj Gori još dve godine. Osećao sam da sam još mlad, a i to vreme je bilo takvo da mi je bilo teško da se odvojim od porodice. Nisam imao taj osećaj da li treba da idem. Na kraju se ispostavilo kao dobar potez, jer sam u Budućnosti igrao standardno i bio najbolji strelac. Dao gol Zvezdi, Partizanu...

Upravo je posle jednog gola Zvezdi dobio poziv sa Marakane da obuče crveno-beli dres.

- Igrali smo na Marakani protiv Zvezde i sećam se da sa dao gol iz slobodnog udarca. Tada je branio Aleksandar Kocić. Doduše, on je malo grešku napravio. Lopta mu je skliznula. Bila je velika daljina. sećam se kada je neko sa klupe rekao: "Je l' moguće da će da šutira?" Ja sam šutirao i lopta je ušla u gol, mada smo izgubili sa 2:1. I posle toga, u autobusu dobijem poziv od Dragana Džajića. Taj dan i taj osećaj nikada u životu neću zaboraviti. Ja sam kao klinac bio veliki navijač Zvezde, ona mi je bila sve. I otac koji je voleo fudbal, samo nam je Zvezda bila u glavi. Sećam se svih Zvezdinih utakmica 90-ih, mogao bih da ih prepričam. Pa onda onaj dvomeč protiv Kelna, plakao sam kao malo dete. I taj poziv je bio ostvarenje sna koji sam priželjkivao kao klinac. Kao mali sam samo i razmišljao i zamišljao da dođem i igram za Zvezdu. U sobi sam imao postere svojih idola iz Zvezde u prirodnoj veličini. Nije bilo lako doći tada u Zvezdu i Partizan. Morao si da imaš određeni kvalitet. Ja se sećam da je devet godina pre mene Anto Drobnjak bio poslednji koji je iz Budućnosti došao u Zvezdu - rekao je Orahovac.

Ti prvi dani u Zvezdi su bili i te kako turbulentni, jer je klub ispao iz Evrope od Leverkuzena i CSKA iz Kijeva, a Slavoljub Muslin je posle 4. ili 5. kola napustio Marakanu. Početak koji bi malo koji fudbaler poželeo. Pogotovo što Orahovac nije ni igrao Evropu.

- Kada sam dolazio, imao sam jedan mali problemčić. Sve sam se dogovorio sa Zvezdom, ali je bilo komplikacija što se tiče Budućnosti oko obeštećenja i onda sam ja propustio pripreme kod Slavoljuba Muslina te prve godine. A svi znamo kako Muslin funkcioniše, da nijedan igrač koji ne prođe pripreme ne može da konkuriše za tim. Sve dok se ne spremi. I ja te godine nisam bio ni licenciran za Evropu. U prvenstvu sam dao gol Vojvodini i 4. kolu i taj osećaj kada si strelac za Zvezdu ne može da se opiše. Što se tiče Muslina i njegovog odlaska, znam da je bio neki sukob sa Pjanovićem. Ja nisam bio prisutan, tako da sve što znam jeste da nije bilo javno i ako su ga imali rešili su u svlačionici. Sadi ne znam baš zbog čega je to bilo. Mislim da je Muslin na teren izveo neku dugu ekipu, da li se to Pjanoviću možda nije svidelo... ne znam.

"Došao kao napadač, morao da igra pozadi! Sećanje na razgovor Stankovića i Mihajlovića sa fudbalerima Zvezde, dok su igrali za Lacio"

Na pitanje da li je, gledajući iz ove perpektive, možda zažalio što je stigao na Marakanu u tom turbulentnom periodu, Orahovac nije imao dilemu:

- Ja sam tada bio mlad i u tim godinam se ne razmišlja da li je pogrešno ili nije. Što se tiče kluba, tu definitivno nisam pogrešio što sam došao. Meni je u glavi bila samo Zvezda i o njoj sam razmišljao. Ne znam ko da me je pozvao u tom trenutku, ja nisam hteo da idem nigde osim u Zvezdu. A kad dođete tu, igrate za Zvezdu, ja sam smatrao da posle gola Obiliću u 5. ili 6. kolu dolazi moje neko vreme gde ću se izboriti za mesto u startnih 11. Da budem oslonac u Zvezdi. Nije se desilo, sada ne znam ni zbog čega.

- Možda je Zoran Filipović u tom momentu imao neku drugu viziju. Sećam se samo da je rekao: "Sani, dolazi tvoje vreme. Tek si stigao u Zvezdu, moraš malo da sačekaš." Sačekao sam i vredno radio, ali jednostavno nisam dobio pravu šansu. Znate kako, kada nemate kontinuitet igrara, kada je samo trening, to nije dovoljno. Ti si u Zvezdi, a tamo su najbolji igrači. Ako nemaš kontinuitet, jako je teško da se izboriš za mesto. Zvezda dovodi igrače svakih šest meseci i godinu dana. Ako se ne uklopiš za šest meseci, onda se već razmišlja da dođe neko drugi. To je nekako i razumljivo, jer Zvezda ne može dugo nekog da čeka - istakao je Orahovac i otkrio jedan od razloga zašto nije pružio možda bolje partije na startu:

- Ja sam u Zvezdu došao kao napadač, kao špic. Međutim, kako je Muslin otišao, ja sam prekomandovan u vezni red. I tu sam se malo izgubio. Posle Muslina je došao Filipović i ja sam smatrao da ću da igram špica zato što sam celi život igrao na toj poziciji. U veznom redu mi je bilo jako teško, jer tada u fudbalu kada si u vezi automatski moraš da se vratiš i zatvoriš stranu. Mnogo više sam se trošio. Ja sam bio igrač koji je opasan u 20-25 metara od gola. Kada je Filipović došao, vratio sam se nazad i bilo mi je teško da budem gore u završnici.

I danas se naježi kada razgovara o debiju u večitom derbiju. Iako je igrao samo nekoliko minuta u remiju na Marakani (0:0), Orahovac nikada neće zaboraviti momenat kada je kročio na teren.

- S obzirom na to da sam kao klinac pratio derbije na radiju i na televiziji, taj osećaj da ću da pomislim samo da dođem u situaciju da ga igram je nepojmljiv. To je za mene bio san. Kada sam ušao na teren, ja više nikoga nisam ni video ni čuo od tog osećaja koji me je preplavio. Toliko ljudi, pun stadion... a meni se ostvaruje san. Kratko sam igrao, nekoliko minuta, ali bez obzira na to taj osećaj ne može da se zaboravi. Ovaj naredni, 118. koji smo dobili u Humskoj sa 3:0, nisam igrao. Bio sam na klupi. Partizan je tada dosta bežao na tabeli, ali je tada bilo neko pravilo da, ako nemaš rezultat i ako nisi prvi, barem pobediš u derbiju i imaš neku satisfakciju. Posle utakmice su Delije došle u svlačionicu na Marakanu i poručili su nam da se zaboravi sve, da je bitno što smo dobili Partizan u toj situaciji. I nama je bio lep osećaj kada navijači dođu i tako nam kažu.

Te prve sezone je delio svlačionicu sa velikom imenima, gde se svakako izdvajaju Nemanja Vidić i Nenad Lalatović.

- Lalatović i Vidić su tada bili nerazdvojni, pravi drugovi. Posle svakog treninga su zajedno išli na ručak, pa su se vraćali. Vidić je u tim godinama još pokazivao da će da bude pravi igrač, iako je bio mlad, a svi znamo šta je posle uradio sa Junajtedom. Lalatović je bio onaj pravi borac, nije davao na sebe. Kao i danas što pokazuje kao trener. Nepravda ga je uvek bolela, i dok je bio igrač. Bio je dobar igrač i želim mu da danas bude još bolji trener. On je tip koji u nekim situacijama brzopleto reaguje, ali je srčan i mnogo je dobar kao čovek.

I druga sezona je počela turbulentno. Navijači nisu bili srećni zbog neosvojene titule, javno su na tribini poručili da Filipović treba da ide, da će igrači dobiti batine...

- Sećam se da je bilo problema na početku, ali da se to brzo stišalo. Nisu navijači pravili nikakve problem sa strane, samo su rekli svoje mišljenje na tribinama. Ali ponavljam, brzo se to stišalo. Možda i posle rezultat protiv Kjeva. Navijači Zvezde toliko vole klub da, čim napraviš neki dobar rezultat, odmah si im sve. Zaborave loše što je bilo do tada. Protiv Kjeva sam bio na klupi, ali nisam igrao.

Posle Kijeva je došao dvomeč sa Lacijom za koji su tada nastupali Dejan Stanković i Siniša Mihajlović, a Orahovac se seća jednog detalja koji je vezan za bivše fudbalere Zvezde koji su odbili da nastupe u revanšu.

- Sećam se da se nešto pričalo hoće li ili neće igrati. Na kraju su odlučili da ne igraju, ispoštovali su i klub i navijače. Čak su nam došli i u svlačionicu. Ja sam kao klinac gledao u njih kao u Bogove. Ne mogu da se setim šta su rekli tačno, ali nisu morali ništa ni da nam kažu. Sam njihov dolazak u svlačionicu je bio neprocenjiv. Sećam se da smo svi bili oko njih, da smo se nešto smejali, pričali...

"I dalje me bole Muslinove reči pred revanš sa Rozenborgom"

Te druge sezone ništa nije osvojeno, Filipović je otišao ranije, a u klub se ponovo vratio Slavoljub Muslin.

- Kad se vratio Muslin, tada sam ja prošao kompletne pripreme. Bili smo u Sloveniji i Nikola Žigić i ja smo bili najbolji strelci. Kod Muslina sam izborio mesto stadardnog prvotimca i nekih 10, 11 utakmica sam bio u startnih 11, dao sam i par golova za to vreme. Muslin je trener koji ima cilj i viziju i mi smo morali da se prilagodimo tome. Svako je morao da prođe pripreme da bi konkurisao za tim. Svi smo se pridržavali njegovih pravila i morali smo da se pridržavamo zato što jedino tako možeš da igraš. Te godine smo imali i dobru ekipu, a kod Muslina nijednog trenutka nisi mogao da se opustiš. Na kraju se sve poklopilo i osvojili smo duplu krunu.

Jedna od najvećih satisfakcija za navijače Zvezde te sezone jeste pobeda u večitom derbiju rezultatom 3:0, kada je Nikola Žigić sam "srušio" Partizan koji je igrao Ligu šampiona.

- U tom trenutku vidiš da oni igraju LŠ, a mi je nismo igrali. Jednostavno, dođeš do nekog inata i želiš da ih dobiješ, ali je derbi uvek bio nepredvidiv. Tu nikada nema favorita, bez obzira što je Partizan igrao LŠ. Pred tu utakmicu je i Mateus imao neke izjave vezane za Žigića koji je na tom derbiju dao dva gola. Što se tiče samog Žigića, on se samo smejao. Bio je dobar momak. Igrao sam i trenirao sa njim i video da on ima ozbiljan kvalitet. Da ne pričamo o igri glavom, on je toliko bio spretan u nogama. Jeste bio visok, ali je svaka njegova lopta bila sigurna. Znao je odlično da se zagradi, što je jako bitno za ostatak ekipe da krene u napad. Sve je imao, a da ne pričam o skoku koji je bio neprikosnoven.

Zvezda je u međuvremenu izbacila i Odenze u kvalifikacijama za Kup UEFA, a potom je usledio meč protiv Rozenborga koji je mogao da proslavi Orahovca. Šansu koju je imao u Norveškoj, kada je sredinom drugog poluvremena "tukao" tik pored stative pri rezultatu 0:0, mnogi i dan-danas pamte, a crnogorski fudbaler je otkrio i šta se dešavalo pred revanš i kako ga jedna Muslinova odluka i dalje boli.

- Ja sam tu loptu video u golu. Sedam dana pred utakmicu trenirao sam sa prvim timom i očekivao sam da ću da igram. Tako sam razmišljao, da ću biti u 11. Međutim, Muslin se odlučio za Bojana Đorđića. Sećam se da je na tom meču bilo neko loše vreme, neka kiša, hladno i da sma se čak dva puta zagrevao. I na kraju me je Muslin ubacio u drugom poluvremenu. Imao sam tu šansu i namestio sam Žigiću da sam izađe pred golmana. To je sve što je Zvezda napravila u Norveškoj na utakmici, to su te dve šanse. Možda sam mogao drugačije da reagujem, sad je kasno, ali mislim da sam sve igrački uradio kako treba. Jednostavno, lopta nije htela u gol - rekao je Orahovac i dodao:

- Revanš je bio i te kako bolan za mene, to moram da ispričam. Mene je Muslin uigravao među 11. Očekivao sam da ću da igram, ali pred utakmicu, kada je Muslin napravio sastav, mene nije bilo u njemu. Ja sam se, iskreno, začudio, jer sam 10 dana uigravan. Posle toga vidim da me nema ni na klupi, ni među 18. Ne znam iz kog razloga, nisam ga pitao nikada. Samo je rekao "Orahovac se ne skida." To nikada neću zaboraviti, mnogo mi je bilo teško. Jer, tih 14 dana se samo pričalo o mojoj šansi i šansi koju je Žigić imao. Odigrali smo dobar meč tamo, čak je Muslin rekao da je sve tamo bilo u redu, polako, da se spremamo za revanš. I onda me nema ni među 18... Ne bi se ništa promenilo ni da sam pitao.

Dupla kruna je osvojena, Orahovac je dao svoj značajan doprinos i sa "trofejima u rukama" krenuo je put Portugalije.

- Igrač koji ne igra u kontinuitetu, njemu je malo teže da se vrati u startnu postavu. Ja sam malo igrao, pa nisam, pa opet jesam, pa nisam... A tip igrača sam koji ima takvu fizičku konstituciju koji, kada nema utakmica u kontinuitetu, malo opadne u fizičkoj formi i onda mi treba malo da se vratim. Iz Zvezde sa kao pozajmljen igrač otišao u Vitoriju Gimaraeš. To je jedan fenomenalan i ozbiljan klub, bio je među četiri tamo. Kad sam ja bio tamo, u klub su na pozajmicu dolazili igrači koji nemaju mesta u Portu, Sportingu ili Benfiki. Tu sam igrao godinu dana. Ono što je specifično za taj klub jeste da nisi mogao da se pojaviš u gradu, a da te ne prepoznaju i saleću. Čak i ako si 40. igrač Gimaraeša. Jedini su imali organizovane navijače tada. Po tome su prepoznatljivi. Kada se završila pozajmica, otišao sam u Penafiel. Bio sam tamo godinu dana, igrao sam standardno. Nismo imali sreće, ispali smo iz lige, a ja sam odlučio da promenim zemlju.

"Iz aviona dao dva gola i prošao probu u Cvajtu, Tuhel nije mogao da veruje da nema klub"

Naredna destinacija - Nemačka! Dolazak u Karslsrue koji je igrao Cvajtu, a u kom je morao da se dokaže na probi.

- Cvajta je mnogo teška i fizički zahtevna za igranje. Mnogo se više trči, imaš 18 klubova koji su identični. Svako svakog može da dobije. Ja sam te godine u Karlsrue stigao na probu. Imali smo meč protiv Štutgart Kikersa sedam dana pred početak sezone. Bila je to generalna proba za ekipu i ja sam na tu probu došao na dan utakmice. Sećam se da sam iz Beograda poleteo u 12 časova i u 14 sam bio u Štutgartu, a utakmica počinje u 18. Nisam čak stigao ni na ručak, već sam pojeo neki kolač. Sa menadžerom i trenerom je pao dogovor da neću igrati od početka s obzirom na to da sam putovao, već da ću ući u drugom poluvremenu. Prvo poluvreme se završilo 0:0, ja u drugom uđem i dam dva gola za pobedu od 2:0. Naravno, odmah potpišem ugovor. Meni u prilog tada je išlo što sam standardno igrao u Portugaliji, imao sam dobru sezonu i bio sam spreman. Tada sam samo čekao klub koji će da se javi da pokažem šta znam.

- Kada sam dao te golove, u klubu se govorilo da je to to, da je stiglo pravo pojačanje. Međutim, ja sam već na početku sezone imao peh. Igrali smo Kup protiv Herte na otvaranju. Uigravan sam da krenem od starta, ujutru putujemo, a pre odlaska na put imali smo jedan trening, gde smo igrali ševu. Dobio sam jedan udarac, gde mi je malo napukla kost. Taj dan nisam otputovao, ekipa dobije i kako smo pobedili trener je odlučio da ne menja ništa u startnoj postavi. Prvo kolo nisam igrao zbog povrede, u drugoj sam ušao, ali sve te utakmice otkako smo počeli bile su specifične jer je Karlsrue od prvog do poslednjeg kola bio prvi. I zbog toga trener nije ni menjao taktiku, igrači koji su igrali u toj godini davali su golove i meni je bilo jako teško da se izborim za startnih 11. Ali igrao sam dosta, međutim, da nije bilo povrede verovatno bih bio prvi špic - dodaje Orahovac.

Posle Karlsruea, Orahovac je igrao za Aue i Vehen i posle tog perioda u Visbadenu imao je zanimljiv susret sa sadašnjim trenerom Čelsija Tomasom Tuhelom.

- Tuhel je bio trener Majnca, a ja sam tada igrao u Vehenu. Ispali smo iz lige, ja sam bio najbolji strelac ekipe. Sećam se da je Dragan Bogavac bio tada u Majncu, mi smo se mnogo družili. Svaki dan smo bili zajedno, te mi je on završio da dođem u Majnc da treniram. Imao sam ugovor na dve godine sa Vehenom, ali u Nemačkoj je tako da se automatski prekida ako ispadneš iz lige. I pošto nisam trenirao sa njima, onda sam bio u Majncu na treninzima. Sećam se da sam tada pričao sa Tuhelom i da mi je rekao: "Zar je moguće da ti nemaš klub? Ja ću da se potrudim da ti nađem klub." Znam da je tada on lično zvao Paderborn, ali prvenstvo je već bilo počelo i mnogo je teško bilo da se uklopiš. Čak mi je u tom momentu rekao da postoji šansa da potpišem za Majnc, da budem tu i treniram, ali posle mesec-dva sam otišao u FSV Frankfurt.

"Danas radi kao menadžer, predložio je Zvezdi i Partizanu na koga da obrate pažnju"

Iz Frankfurta se 2010. godine vratio u Budućnost, gde je planirao da završi karijeru.

- Povratak u Budućnost nije bio očekivan, jer sam osećao da mogu još da igram. Mislio sam da mogu da nađem još neki klub van. U tom momentu se nije namestio i došao sam u Budućnost. Da se razumemo, nisam se ja ništa pokajao što je tako ispalo, jer smo u Budućnosti napravili mnogo lepih stvari. Osvojili smo titulu te godine, trener nam je bio sadašnji selektor Crne Gore Miodrag Radulović. Igrao samo dobro, ostao sam šest meseci i otišao sam u Uzbekistan.

Na pitanje otkud u Uzbekistan, Orahovac nam je otkrio jednu zanimljivu priču.

- Pazite, ja sam u Budućnost došao da završim karijeru. Takav je bio neki plan, pošto u 33. godini nisam otišao nigde vani. Međutim, trener Radulović je svojevremeno vodio Pahtakor i sa tim ljudima je bio u kontaktu. Oni su došli da gledaju neke klince iz Budućnosti, a ja na toj utakmici odigram dobro i oduševim gazdu Pahtakora koji je još na tribini rekao da ne zanima nijedan igrač osim desetke. A to sam bio ja koji, doduše, nisam verovao u te priče koje su mi prenešene. Olako sam shvatio sve, zato što sam imao 33 godine i bio pred penzijom. Međutim, nikada neću zaboraviti tada poziv od Bojana Miladinovića koji je igrao za Pahtakor. Bio sam na nekoj večeri, on me zove, a nismo se čuli možda i deset godina pre toga. I kaže: "Sani, šta si uradio na toj utakmici da si izludeo predsednika?" I ja vratim film i onu priču. Nije prošlo tri dana i ja dobijem ugovor koji sam u Podgorici potpisao. Čak su platili i obeštećenje Budućnosti.

- Nažalost, tamo nisam puno igrao zbog novog peha koji sam imao. Početak je bio izvanredan, trener je tada bio Dejan Švaba Đurđević koji nas je mnogo dobro spremio. Njima sezona počinje u martu, a mi smo se od januara spremali. Igrale su se i utakmice Lige šampiona. Ja sam igrao samo tri utakmice, jer sam u toj trećoj, u 90. minutu, pokidao prednje ukrštene ligamente. U prvenstvu sam igrao samo jednu utakmicu, to prvo kolo. Pun stadion, dobili smo sa 1:0, ja sam dao jedini gol na meču. Već sledeće sam se povredio u LŠ i operacija. To je bio kraj. U maju sam se operisao i nikako nisam mogao da se vratim do novembra, do kad se i igra prvenstvo. Vratio sam se u Dečić i tu sam završio karijeru. Zatvorio sam jedan krug, tako sam negde i razmišljao.

Otkrio je Orahovac i čime se danas bavi.

- Pratim utakmice, bavim se menadžerstvom i skautiranjem u Crnoj Gori i Srbiji. Živim na relaciji Beograd - Podgorica. Moram da kažem da ima talenata, jer smo mi generalno talentovana nacija. I Crna Gora i Srbija, samo treba mukotrpan rad za to - priznao je bivši napadač Zvezde, te okrio jedno zanimljivo ime:

- Ima u Budućnosti jedan igrač koji je mlad, ima 17-18 godina. U pitanju je napadač Lazar Mijović koji je ozbiljan potencijal. Ako ću da nabrajam od Deja, Mijatovića, Vučinića, Jovetića, mislim da je Mijović jedan od tih igrača koji bi mogao da ide njihovim stopama. Interesantan, jak visok... samo da bude pravi, da glava bude na mestu jer je ona najbitnija.

Dotakao se Orahovac i slučaja Nikole Krstovića koji se nije izborio za svoje "parče hleba" na Marakani.

- Sećam se njegovih utakmica u Zeti, igrao je izvanredno i davao je golove. Predviđao sam mu sjajnu karijeru. Ali, možda je došao u pogrešno vreme u Zvezdu. Mlad, a mora da se izbori da bude standardan u ovom današnjem fudbalu. Zvezda dovodi ozbiljne špiceve i mnogo je teško da se izbori za svoje mesto. On je radan momak, ali ako te nema godinu dana drugi dolaze. Smatram da on imam kvalitet, bez obzira što u Zvezdi nije pokazao ono što zna. Za koju godinu mislim da može da se vrati u neku priču i napravi karijeru koju su mu mnogi predviđali.

Za kraj, dotakao se i današnje situacije u Zvezdi.

- Zvezda je poslednjih pet godina napravila ozbiljan rezultat. Zvzda sada izgleda dosta organizovano, ozbiljan je klub. To što rade klub i Zvezdan Terzić su za svaku pohvalu. Zvezda to i zaslužuje, tako treba i da izgleda, to je jedna institucija. Ukratko - to je Zvezda. Čim pravi dobre rezultate, svi smo srećni!

Orahovac svakako jeste, jer je, ponavljamo, taj svoj san o igranju na Marakani ostvario, ali mu se u glasu oseti gorčina kada govorio o reprezentaciji Crne Gore. Žali i nastaviće da žali što nikada nije obukao dres nacionalnog tima, jer smatra da je barem u nekom delu svoje karijere zaslužio poziv.

- Makar da sam jednom stavljen na širi spisak, čak ni to nisam doživeo - ističe za kraj Orahovac koji dodaje da je veoma ponosan na to što je jedan od trojica fudbalera koje je Tuzi dao Crvenoj zvezdi:

- To nije mala stvar, da jedno manje mesto da toliko igrača Zvezdi. Refik Šabanadžović je neprikosnoven, tu smo još Ardijan Đokaj i ja.

>>> Sjajno je Zvezda odigrala u Bugarskoj, pobedila Ludogorec, i sad rasterećena čeka meč s Metalcem (20.00). Veliki je favvorit - kec je 1,10, a Sigurna pobeda 1,68. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Zvezda - Metalac.

(Telegraf.rs)