Upoznajte atraktivnu doktorku Hitne s derbija: Trener mi je rekao da se sklonim s ograde jer mu ometam igrače

Večiti derbi između Crvene zvezde i Partizana uvek donosi veliku tenziju, često i sukobe i teške povrede navijača ili ljudi zaduženih za organizaciju poput policajaca, redara, radnika obezbeđenja... A onda, u tim kritičnim situacijama kada su ljudi povređeni ili životno ugroženi, nastupaju oni - medicinski tim Hitne pomoći, tihi heroji koji su često nezasluženo izvan pažnje javnosti i medija.

Slučajni snimak kamere Zvezda TV-a sa 165. večtog derbija, doveo je u žiži javnosti doktorku Jelenu Bokić, čija je pojava na tribinama zasenila i igru igrača Zvezde i Partizana.

Telegraf je uspeo da dođe do Jelene Bokić, doktorke Hitne pomoći, kako bi nam opisala svoje utiske sa večitog derbija, ali nam je ona tom prilikom otkrila i sa kakvim se teškim situacijama susreću ekipe Hitnee pomoći tokom mečeva naših najvećih klubova, da su upravo na ovom derbiju spasili život jednom čoveku ispred stadiona, a dala je i mnoge korisne savete za mlade ljude i sportske rekreativce, kako bi sačuvali zdravlje i sprečili iznenadnu smrt, što je, nažalost, česta pojava među mladim sportistima u poslednje vreme.

Usijao mi se telefon, zvali su me ljudi koji me nisu videli 20 godina

Na početku razgovora, pitali smo doktorku Jelenu šta se dešavalo nakon što su se u medijima pojavile vesti o njoj na večitom derbiju i kako je ona to doživela.

- Verovatno kao i većina lekara, ja sam navikla da mi telefon zvoni neprestano u ovo doba korone, ali mislim 21. septembra ujutru, kada je to objavljeno kod vas i kada je izašlo na ostalim portalima, mislim da mi se usijao Vajber, Whatsapp, bilo je toliko šerovanja, ja ne živim u gradu u kojem sam rođena i lepo je kada vas se sete neki ljudi koji vas nisu videli 20 godina. Lepo je i prija, nekako je lep način da se ispromoviše teška i ne toliko popularna profesija u današnje vreme. Bilo je zaista zanimljivo, bio je buran dan.

Njena ekipa na terenu je mlada, ljudima dolaze u teškim momentima kada im znači osmeh, lepa reč i ljudski pristup.

- Mi u Hitnoj pomoći imamo dosta mladih lekara i mladih doktorki pre svega, i generalno naš kolektiv je mlad. Ja kao lekar na terenu radim sa svojim vozačem i tehničarem i oni imaju do 30 godina, mi smo relativno mlada ekipa, ali za Hitnu pomoć smo zrela ekipa.

- Mislim da je ljudima lepo da vide nešto simpatično, lepo, prijatno oku, a opet je to profesija koja i njima donosi neki benefit, jer na terenu dolazimo ljudima kada su oni u nekim teškim situacijama, kada su ogoljeni, kada nisu u reprezentativnom izdanju i kada vape za pomoći, ali iz ličnog iskustva, lepa pojava, što ne mora nužno da bude fizički lepa pojava, nego lepa reč, osmeh, lep ljudski pristup, mislim da je to nešto što ljudima fali i što ih privlači. Mislim da otuda i toliko interesovanja, a i vaš naslov je možda bio malo više pompezan.

Spasila život čoveku pre derbija, bilo još nekoliko intervencija na kraju derbija

Nezasluženo u javnosti nije imala veliki odjek informacija da je Dr Jelena sa svojom ekipom spasila život jednom radniku obezbeđenja ispred stadiona. U razgovoru za Telegraf otkrila je kako je izgledala intervencija, ali i kako često na derbijima i drugim mečevima sa velikim brojem posetilaca više posla bude ispred stadiona ili hale.

- Meni je ovo drugi derbi koji radim, ali smo radili veliki broj sportskih manifestacija sa žestokim navijanjem i velikim brojem ljudi. Naš utisak generalno je da više posla ima izvan hale ili izvan stadiona, nego na samom stadionu. Naravno, dešavaju se sukobi, povrede, opekotine, pa čak i amputacija ekstremiteta, prstiju, šaka... povrede glave su nam najčešće. Međtim ono što prođe nezapaženo u medijima jesu neke stvari koje se dešavaju van stadiona.

- Konkretno mi smo imali radnika obezbeđenja, koji je imao jedno stanje koje se naziva epileptični status. To je jako produžen epileptični napad, koji je životno ugrožavajući i ukoliko se brzo ne reaguje, može da dođe do smrti ili teških moždanih oštećenja. Tu je jako bitno da se ekstremno brzo reaguje. Sada vi kada ste u nekoj situaciji, na stadionu ste, treba da izađete van stadiona, taj čovek je u generalizovanim grčevima, treba ga obuzdati, dati terapiju na adekvatan način. To je bilo baš izazovno, ali taj čovek je danas dobro, to znamo, mi smo ga odvezli u bolnicu, zbrinuli smo ga na licu mesta. On je danas zdrav čovek kao da se ništa nije desilo.

- Sam derbi je protekao tako da je bilo uživanje gledati. Naravno, u više navrata bacite pogled ka našem reonu delovanja. Bili smo svedoci lepog sportskog navijanja, bar na zapadu je bilo mnogo ljudi sa decom, lepo je videti da neke generacije odrastaju na ljubavi prema sportu. Imali smo nekoliko intervencija na kraju derbija, to je bilo povezano sa nekim kolabiranjem, sa nekim padom nivoa šećera u krvi. To su stanja kada i neko ko je krupan i jak može da izgubi svest, pa sad takvu osobu treba izneti sa tribina, treba ga zbrinuti, bilo je nekoliko sati radnih sa uživanjem.

Kako izgleda priprema za večiti derbi i kada Hitna pomoć dolazi i kada napušta stadion?

Hitna pomoć na stadion pred derbi dolazi dva sata ranije, a napušta ga tek onda kada i poslednja osoba napusti stadion, ne računajući tu samo navijače, već i policajce, radnike obezbeđenja i redare.

- Mi imamo samo posebnu opremu koju donosimo kada su takva okupljanja sa velikim brojem ljudi. Mi smo sada došli dva sata pre početka derbija i odlazimo tek kada poslednja osoba ode sa stadiona, a tu mislimo i na redare i policajce. Tek onda napuštamo stadion. Jedina razlika u odnosu na naš inače dan u Hitnoj pomoći, jeste što zadužujemo posebnu opremu za masovna okupljanja, koja ima povećan broj terapija, ima neke dodatne instrumente, mi smo kao mala pokretna anesteziološka sala da tako kažem, nosimo sa sobom respirator, aspirator, defibrilator, opremu koja je i za oživljavanje i za održavanje u životu.

- Što se tiče same pripreme, mi već imamo odabrane ekipe koje idu na derbi, to su da kažem udarne, koje su na samom stadionu, one se angažuju vanredno. A tu su takođe i pripravne ekipe koje su tog dana u samoj smeni i regularno rade ako treba da se uskoči, ako bude neka masovnija nesreća. Kao i sve službe koje su zadužene za održavanje reda i mira, tako smo i mi u pripravnosti.

Oduševilo je navijanje, atmosfera i koreografije na večitom derbiju

- Navijanje, koreografije, to je nešto što je meni fascinantno. Ne mogu da kažem da sam veliki poznavalac sporta, pratim neke sportove, pratim reprezentaciju, ali kada sam prvi put došla na stadion kada sam sa ekipom bila u tunelu, meni je bilo predivno. Sama ta veličina. Drugačija je perspektiva kada gledate odozdo, gledate sve te ljude, posmatrate ih, pretpostavljate šta će da urade. Da li će neko nešto baciti, da li će se prodrati, da li će preskočiti ogradu... Mi o svemu tome razmišljamo.

- Mi smo bili na zapadu, pogledam ka loži tamo je jedan čovek ustao, sad razmišljam da li će da skoči, 1.000 scenarija vam prolazi kroz glavu. Ali samo navijanje je za mene fascinantno, i te koreografije, zastave... sve dok ne dođe do nekih težih stvari, vrlo je zanimljivo i nama stvara pozitivan adrenalin. Što se tiče nekih tuča na samim tribinama, upotreba pirotehničkih sredstava koja krene po nekom zlu, mi smo obučeni da brzo reagovati.

- Odmah znamo da li ćemo se popeti na tribinu, da li ćemo organizovati redare da tog nekog povređenog donesu dole. Moji članovi ekipe, moj tehničar, vozač i ja, svi smo ravnopravni članovi ekipe, procenjuju situaciju sa mnom, mi volimo da vidimo na licu mesta o čemu je reč, jer neke povrede ne može neki laik da zbrine kako treba i može da napravi više štete nego koristi. Za naš posao je potrebna i jedna doza fizičke spremnosti, prosto situacije su različite, zahtevaju od vas brzo reagovanje.

Dešavalo se da mladim momcima budu amputirani prsti i da navijači iznose one koje su tukli

Svakakvih situacija se dr Jelena nagledala na utakmicama, a koliko god da vam je to deo posla, teško joj je da vidi kada neki mladi ljudi dožive teške povrede poput amputacija prstiju od topovskih udara. Bilo je i simpatičnih situacija, da nekada organizuje navijače da iznesu nekog krupnog povređenog navijača, možda i nekog koga su oni sami tukli.

- Bilo je teških, dešavalo se da mladim momcima budu amputirani prsti, koliko god da ste lekar i da se spremate na to i da vam je to deo posla, nikada ne možete da budete ravnodušni na te stvari. Nije bilo verbalnih dobacivanja, ni fizičkih okršaja, to govorim u ime svoje ekipe, ali vodimo računa da se ponašamo profesionalno i da ulijemo ljudima sigurnost, bilo da je na stadionu ili na ulici. Nama je derbi specifičan samo po velikom broju ljudi, ali mi smo kao ekipa i radnici Hitne pomoći navikli da budemo izloženi pogledima, osudi, da je naš rad dostupan i komentarisanju nekih laika, prolaznika i kompetentnih ljudi. Mi se uvek trudimo da damo svoj maksimum.

Razoružava opasne momke osmehom, jedan navijač pred njom radio 50 sklekova posle kolabiranja

- Nikada nije bilo neprijatnih situacija, bilo je izazovnih. Čak se dešavalo da organizujem navijače da iznesu povređenog navijača, možda tog nekog s kojim su se sukobili. Ali u tom momentu, kada normalno priđete uz lepu reč, sve se to nekako sredi, treba samo proceniti situaciju na pravi način i onda nema neprijatnih situacija.

Znači osmehom se razoružavaju i opasni momci?

- To je tačno, definitivno je tako.

Neprijatnih situacija nije bilo, ali jeste bilo simpatičnih, pa nam je tako ispričala anegdotu da je jedan navijač radio 50 sklekova nakon kolabiranja, da dokaže da je dobro.

- Jeste, ima dosta takvih situacija. Moram da kažem, naš muški deo publike će mi oprostiti. Muškarci su skloni paničarenju kad ih nešto zaboli. Oni su snažni, oni su naši zaštitnici, ali kada se njima desi nešto što ih vodi van njihove zone komfora, skloni su paničarenju. Dok ne dođemo mi, moja ekipa i ja. Onda kada dođemo, vrlo često nam se dešavalo da neko ko je kolabirao, ko je bio jako loše, sve ga je živo bolelo i tako dalje, bukvalno se završavalo tako da 10 minuta kasnije on nama pokazuje kako može da uradi 50 sklekova i zaista je radio 50 sklekova.

Trener jednog našeg velikog kluba me zamolio da se sklonim od ograde: "Ometate mi igrače, svi dolaze na ovu stranu"

Ipak, jedna od najupečatljivijih situacija koju je doživela bila na utakmici kada je trener jednog našeg velikog kluba, koga nije želela da imenuje, zamolio da se skloni od ograde, pošto mu ometa igrače, jer svi idu na stranu gde je ona.

- Meni je trener jednog našeg velikog kluba pričao i samo zamolio, pošto smo došli jedno sat vremena pre utakmice, pošto je bila neka manja utakmica, ja sam gledala zagrevanje igrača. Meč je onda počeo i trener je prišao i zamolio, "doktorka ometate mi igrače, pomerite se molim vas sa ograde. To je bilo sve od kontakta. Kaže ometate mi igrače svi idu na ovu stranu. Ne bih da ga imenujem, ali bilo je zanimljivo.

- Kažem uvek da kada Hitna pomoć dođe bezveze, to su najlepši momenti, kada shvatite da nije bilo povoda i da je taj neko savršeno dobro. To nam donosi olakšanje. Bilo je lepih anegdota i momenata, naši ljudi zaista umeju da budu džentlmeni i da poštuju našu profesiju, bilo je i poklanjanja cveća na lep džentlmenski način.

Navijam za Zvezdu, to nam je porodična tradicija

- Navijam za Zvezdu, nisam neki vatreni navijač, ali navijam za Zvezdu. To nam je porodična tradicija.

Radila je i na drugim sportskim događajima, poput turnira Novaka Đokovića, košarkaških utakmica, druge manje utakmice u Humskoj...

- Radili smo teniski turnir na terenima Novaka Đokovića, radili smo baš finale, iako je bila korona, bilo je lepo posećeno. To je potpuno drugi osećaj nego na samom stadionu, ali moram da kažem da čak i da manje utakmice, kao Partizan - OFK ili Zemun, nose neku lepu energiju, iako nisu toliko propraćene. Mnogo je lepo to navijanje baš na takvim utakmicama koje nisu toliko pod presijom i pod lupom javnosti i medija.

- Radimo i košarkaške turnire, uglavnom sve, to su takmičenja koja traju nekoliko dana, pa se ekipe smenjuju, družimo se lepo i sa organizatorima, pripadnicima obezbeđenja i policijom, njih je uvek tamo veliki broj. Da sam laik i da nisam direktno u to upućena, pitala bih se kako sve to funkcioniše, ali zaista su oni lepo pokriveni i zdravstveno i bezbedonosno od strane policije.

Zašto sve češće umiru mladi sportisti? Doktorka Jelena daje važan savet za mlade ljude i rekreativce

Sve češće se u današnje vreme dešava da mladi sportisti umiru. Nedavno je tokom jednog meča mlađih kategorija preminuo fudbaler koji je imao 15 godina. Hitna pomoć je došla na lice mesta i mogla je samo da konstatuje smrt.

O ovoj važnoj temi razgovarali smo i sa doktorkom Jelenom, koja je dala savet mladima i sportskim rekreativcima kako da ne izlažu svoj život tolikom riziku.

- Od informacija kojima mi raspolažemo i što znamo sa terena, sve češće viđamo moždana krvarenja kod mladih ljudi, kad kažem mladih, mislim na godišta kao što je bio taj fudbaler koji je imao 15 godina kada je preminuo, pa do nekih 50 godina, što je za mene isto mlad čovek.

- Da li zbog načina života, stresa, možda i ekscesivne fizičke aktivnosti posebno kod amaterskih sportista, polumaratonaca recimo. Dešavalo se da to moždano krvarenje ne bude izazvano nekom traumom, udarcem u glavu već zbog neke preterane fizičke aktivnosti, preterane izloženosti suncu, na stadionu ste često izloženi manjku kiseonika zbog pirotehnike, viška ugljen monoksida, svetlosnih efekata, kombinacija alkohola i možda nekih drugih psihoaktivnih supstanci, energetska pića... sve ovo može da dovede do toga da prskaju aneurizme u mozgu, to su malformacije krvnih sudova, koje kao takve vrlo su ranjive na promenu sredine i zato se dešavaju te iznenadne smrti mladih ljudi.

- Taj događaj koji je uzrokovao smrt mlade osobe se desio nekada i sedam - osam dana pre toga i onda nastupa takozvani lucidni interval koji praktično prođe od momenta nekog kritičnog događaja, do momenta kada se simptom ispolji, a nažalost, često se ispolji smrću te osobe. To je nažalost nešto što sve češće viđamo.

- Takođe jedan moj apel. Naši ljudi vole da idu u dve krajnosti, ili ekscesivno fizički vežbaju, izlažu se velikim naporima, dižu velike težine u teretani, rade jake kardio treninge, nekritički uzimaju suplemente i imamo onu drugu krajnost koja ne vodi računa o sebi i svom fizičkom izgledu, ne paze šta jedu i tako dalje. Svaka krajnost nije dobra. Mi preporučujemo umerenu sportsku aktivnost.

- Profesionalni sportisti imaju svoje jako dobre lekare klupske, koji su specijalizovani za sportske povrede, ali i za stanje sportista je u drugačijem stanju nego organizam običnog čoveka, pa i sportskog rekreativca. Generalno neka umerena fizička aktivnost, izbalansirana i zdrava ishrana su nešto što će naše telo učiniti zdravim i lepim dugo vremena.

Kako doktorka Jelena održava formu: "Treniram tenis i radim vežbe svakog jutra"

- Ja treniram tenis, volim da igram tenis. Bar dva puta nedeljno odem na trening, a ono što praktikujem i što mogu da preporučim našim gledaocima, generalno, najbolje vreme za vežbanje je jutro. Naš biološki sat počinje da se budi oko pet, naši hormoni stresa, koji nas pripremaju za dnevne aktivnosti, počinju da se luče oko pola pet, a oko sedam dostižu svoj maksimum i zbog toga je najsvrsishodnije da vežbe koje radite, radite ujuru.

- Ja praktikujem da svako jutro čim ustanem iz kreveta, nakon što popijem čašu vode, odradim brzinske vežbe, to je 100 čučnjeva i dva minuta izdržaja i verujem da me to drži u formi pored tenisa koji igram. Verujte mi da vas ta desetominutna jutarnja aktivnost vas bolje razbudi nego bilo koja kafa ili limunada.

(Dušan Uštević)