Dosije Suma: Miljenik navijača, trn u oku trenera, buntovnik bez razloga... Da li je završio sa Partizanom?

Javni istup Sejdube Sume, kad mu vreme nije, zatalasao je javnost u sredu uveče, kao da tenzije već nije bilo dovoljno posle takođe "naelektisane" konferencije za medije trenera Partizana Aleksandra Stanojevića, a koga je prvotimac crno-belih u smiraju dana optužio za loš tretman u timu ove sezone i, kako je rekao, neistina izrečenih posle povratka veziste sa reprezentativnih akcija selekcije Gvineje, kao i dešavanja tokom letnjih priprema.

Da odmah raščistimo situaciju činjenicama, ne stavljajući se ni na jednu stranu - Sejduba Suma je u poslednjem slučaju jedini i isključivi krivac što se ponovo našao na "ledu", jer se oglušio na savete da ostane u Beogradu posle meča sa Santa Klarom i izleči evidentnu povredu i na želju stručnog štaba da bude deo tima koji će se pripremati za utakmice posle reprezentativne pauze, protiv Radničkog 1923, Anortozisa i Crvene zvezde.

Da na svoju ruku nije otputovao u Afriku, a da se pre toga nikome nije javio, ne samo da bi izlečio pomenutu rupturu od 11 milimetara, nego bi verovatno bio starter ili ozbiljan adut na svim pomenutim mečevima, pa danas njegov status u medijima i sve što se juče izdešavalo ne bi uopšte bili tema.

Umesto toga, isključio je telefon i obreo se u drugom kontinentu u ponedeljak 30. avgusta, da bi se u sredu 1. septembra našao na terenu u poslednjih osam minuta utakmice sa Gvinejom Bisao i - pogoršao povredu, koja nije ni zalečena, te otpao za meč sa Marokom koji kasnije nije ni odigran zbog vojnog puča.

Pre nego što se našao na afričkom tlu, iz Partizana su tog vikenda (odmah posle Santa Klare) uredno poslali medicinsku dokumentaciju u FS Gvineje o povredi igrača, no, u tom trenutku niko nije ni znao da je Suma već u avionu i to je suština cele priče, koja je juče eskalirala u gotovo sigurno i skori rastanak dve strane, na ovaj ili onaj način - potpuno je svejedno.

Stanojevićev govor o fudbaleru pred meč u Kragujevcu je nagovestio tako nešto, Sumin odgovor u Instagram izlaganju, koji niko nije uspeo da spreči, a bilo je pokušaja, samo je potvrdio kraj saradnje, jer je ovoga puta priča otišla predaleko i teško da se problem može prevazići.

Na kraju su se oglasili i iz kluba, stali na Stanojevićevu stranu, iako su do sada "hendlovali" između trenera i igrača, uspevali da ih koliko-toliko "pomire", no, čini se da je ovoga puta ulica jednosmerna.

Kod Đukića na pogrešnom mestu u pogrešno vreme

Kada se osvrnemo u prošlost, Sejduba Suma je u Partizanu promenio ukupno četiri trenera, računajući i pomenutog Aleksandra Stanojevića i samo je kod jednog od njih bio igrač od poverenja, neko ko je od klasifikacije "najskupljeg promašaja u istoriji" za godinu dana igračkog kontinuiteta stigao do statusa "mađioničara sa loptom" i miljenika navijača. Sve vreme je u njega verovao samo jedan čovek - sportski direktor Ivica Iliev, ali je izgleda posle sinoćnjeg gafa Gvinejca i on digao ruke...

Nećemo se ovoga puta baviti transferom Sume iz Slovana, spektakularnom promocijom na stadionu u Humskoj, ciframa od kojih se tada vrtelo u glavi, jer ta piča je milion puta ispričana, "sažvakana" i znaju je čak i oni koji Partizan prate "preko tastature", a da stadion uživo nikada nisu videli. Fokusiraćemo se isključivo na Sumin odnos sa trenerima u Humskoj, počevši od Miroslava Đukića, na početku čijeg mandata je i angažovan, preko Zorana Mirkovića, Sava Miloševića, pa sve do pomenutog Stanojevića.

Rekosmo već da je stigao kada je mandat u Humskoj započeo Đukić, koji je leta 2017. godine, posle duple krune, nasledio trofejnog Marka Nikolića. Suma je tada angažovan kao alternativa za Leonarda da Silvu Souzu, pojačanje koje će klubu doneti i više nego Brazilac, jer su reference svedočile da je u pitanju i veći potencijal.

Kvalifikacije za Ligu šampiona nisu počele dobro, crno-beli su eliminisani od Olimpijakosa, a Suma je u Atini bio strelac i starter umesto Leonarda (transfer između dva meča) i to na poziciji levog krila. Upravo ta činjenica u vezi sa izborom pozicije je kasnije u sezoni, pa i u sledećoj koju nije proveo u klubu, prilepila mu je etiketu promašaja.

Odigrao je Suma u toj prvoj sezoni 32 meča, postigao pet golova i upisao dve asistencije, ali su ga pratili senka i zaostavština Leonarda, dok je Đukić sve vreme insistirao na činjenici da je levo krilo, što je dodatno otežavalo privikavanje, jer Gvinejac na poziciji koja mu je strana naprosto nije mogao da pokaže šta zna, jer nije ni "trkač", niti defanzivac.

Pride, nije valjano prihvaćen ni u timu, šaputalo se na svakom koraku se o njegovoj plati, deo igrača ga je prilično sabotirao i zbog introvertnosti, a ni on sam nije pokazivao želju da bude deo grupe, živeo je u nekom svom svetu, sa dozom dečje buntovnosti, koja ga i dan danas prati.

Mirković ga odmah eliminisao

Sam Đukić nije imao problem sa igračem, jer Suma nije od onih koji ne žele da treniraju ili se ne pojave danima. Naprotiv... Problem je bila samo pozicija, a klub nije želeo da se meša u izbor i odluke trenera, kao što je to uostalom i danas slučaj.

Još jedan pokušaj da se igrač "oživi", jer je ceo klub bio na udaru zbog uloženog novca i mršavog učinka - nije uspeo, iako je Suma prošao kompletne pripreme leta 2018. godine. Došlo je potom do smene trenera, pa umesto Miroslava Đukića je tim preuzeo Zoran Bata Mirković, koji je posle samo nekoliko treninga poručio Upravi da mu "Suma ne treba", da ga prodaju ili urade šta god žele.

Gvinejac se tako silom prilika. početkom septembra 2018, našao na pozajmici u Izraelu, tačnije u Makabiju iz Haife, gde je za godinu dana odigrao sedam mečeva, što, razume se, nije bilo ni približno dovoljno da čelnici tamošnjeg kluba i pomisle na otkup ugovora.

Pred kraj pomenute sezone, Gvinejac se vratio u Partizan, u nepoznato, jer je u međuvremenu i Mirković napustio klupu, a tim je preuzeo Savo Milošević, koji je imao nameru da posle osvajanja Kupa Srbije pravi ekipu iznova i, u prvi mah, Sume nije bilo ni na tom spisku.

Igraču i njegoviom agentima je već bilo poručeno da traže novu sredinu, da će klub iz Humske imati razumevanja za bilo kakvu opciju samo da dođe do razlaza, kada se umešao upravo Milošević.

Otarasio se u tom momentu čak desetorice prvotimaca, što je izazvalo veliku buru, ali je, i pored negodovanja dela svlačionice, odlučio da "dopiše" Sumu i povede ga na prvi deo priprema na Zlatibor.

Samo je Milošević verovao

Svedoci iz tog vremena kažu da su pojedini igrači isprva negodovali, da su govorili Miloševiću da Suma ne trči, ne igra odbranu, ali ih je trener presekao rečima:

- Igrač tog kvaliteta i ne treba mnogo da trči. Njegova zona delovanja je ispred gola, iza špica, a vaše je da mu donesete loptu i pustite ga da radi ono što najbolje zna - presekao je Milošević svaku polemiku na tu temu, ali je boljem prihvatanju tima doprineo i sam Suma, koji je značajno promenio ponašanje u odnosu na sam dolazak, pa je prihvaćen i tim je počeo da mu veruje.

Dobio je priliku da konačno igra na svojoj poziciji i u saradnji sa Zoranom Tošićem, Takuma Asanom, Umarom Sadikom, Bibrasom Nathom, Sašom Zdjelarom (...) konačno se osećao "kao riba u vodi".

U prilog tome i golovi na nekim od najvažnijim mečeva u teškim kvalifikacijama za Ligu Evrope, potom i sjajne role u grupi, pa i statistika od 39 mečeva, 14 golova i devet asistencija za sezonu. Ekipi se zamerala nekonstantnost u domaćem takmičenju, ali su navijači uživali u ofanzivnom fudbalu i potezima Sume, koji ih zauvek "kupio" na 161. derbiju, koji je počeo kao rezerva da bi priliku dobio u 64. minutu, a u 83. doveo crno-bele u vođstvo, koje je kasnije potvrdio Zoran Tošić.

Tokom cele pomenute jeseni, odnosno cele sezone, Suma je bio čovek od poverenja Sava Miloševića, njegov prvi izbor u svim situacijama. Na polusezoni, Gvinejac je imao nekoliko ponuda, jedna od njih, iz Saudijske Arabije, dosezala je 4.000.000 evra, ali su Partizan i trener želeli da ga zadrži makar do leta, pa tek onda puste u inostranstvo.

Ponuđen mu je novi ugovor (pošto je stari isticao) i bilo je "zatezanja", ali je upravo Milošević došao na pregovore koji su se vodili u karantinu pred jedan od mečeva i garantovao za igrača. Ugovor je potpisan, a Suma je istog popodneva postigao gol i potrčao upravo treneru u zagrljaj...

Sa Stanojevićem po principu "toplo-hladno"

Neknadna pamet je više alibi i služi za preispitivanje odluka, ali da su znali šta će se dogoditi nekoliko meseci kasnije, u Humskoj bi verovatno već tada prodali Sumu i sve ono što se dogodilo juče i događa se već izvestan period ne bi opšte ni bilo na "dnevnom redu". Jer, teško je opisati odnos Aleksandra Stanojevića i Sejdube Sume, a pritom izostaviti dva ega, dva sveta, dva pogleda na fudbal, profesionalizam.

Odnos im je, blago rečeno, imao uspone i padove, imao faze poverenja, potom obostranog animoziteta, pa i prevazilaženja ličnih "zategnutih" odnosa zarad tima, što je u profesuonalnom sportu sasvim normalna pojava.

Nema tu ništa lično, ma koliko se činilo da ima, to je samo drugačiji pogled na igru, obaveze u njoj, jer Stanojević ne deli igrače na zaslužne, manje zaslužne i mlade, nego na one koji se daju 200 posto na svakom treningu i na svakom meču i one koji to ne čine baš uvek.

Suma, iako, rekosmo već, nije tipičan stranac koji preskače obaveze, nije baš uvek na maksimalnom "broju obrtaja", jasno je to odavno svima, da je posebno motivisan na velikim utakmicama kada pruža i najviše, a da na malim zna da odluta mislima.

Na početku Stanojevićevog mandata je bio standardan, ali i "disciplinovan" kada odluta (setiće se mnogi izmene u 45, minutu protiv Metalca, zajedno sa Sadikom), zatim je minutaža počela da mu opada, da bi na kraju došao do statusa "džokera sa klupe", koji mu očito nije prijao ni tada, niti mu i dalje prija.

Početkom letnjeg prelaznog roka struka je poručila Upravi da proda Sumu, da nije potreban, ali kako su određena pojačanja kasnila, neka su se i izjalovila, i ta situacija se menjala iz dana u dan. Došle su pripreme i dogodio se pomenuti "Slučaj krađa pasoša", o kome su na svoj način govorili i trener i fudbaler, potom i otezanje sa dobijanjem vize Slovenije, koja je takođe "tabu tema" i svoje teorije imaju i Stanojević i Suma.

Sezona je počela, Suma je debelo kasnio, jer nije imao dana rada sa ekipom, pa je ceo program morao da odradi samostalno, preskočio je mečeve sa Dunajskom Stredom i Sočijem (prvi meč), u kvalifikacijama za Ligu Konferencija, početak prvenstva i onda se dogodio preokret.

Dobro je radio na treninzima i Stanojević je sve što se ranije dogodilo do tada stavio po strani, pa i svoj trenerski ego. Dan pred utakmicu sa Vojvodinom u Novom Sadu ga je stavio u tim i praktično mu nagovestio da će dobiti novu priliku i minute na terenu.

Međutim, tada su proradile "bubice" i ego igrača, nije želeo da se pomeri tokom sat i po poslednjeg uigravanja, shvativši da će igrati, a želeo je u tom momentu i tražio način da ode iz kluba. To ga je momentalno koštalo i mesta u timu, čak i sedenja na klupi, pa je "hladni rat" nastavljen sve do mečeva sa Sočijem i Santa Klarom, u plej-ofu Lige konferencija.

U međuvremenu je Suma shvatio da je došao kraj prelaznog roka, da nema nijednu ponudu, jer uopšte nije igrao, i da mu je, hteo ne-hteo, ostanak sudbina. Stanojević je, pak, već protiv Dunajske Strede shvatio drugu stvar, da Bibras Natho nema brzinu za jače mečeve, da će mu protiv Sočija i Santa Klare trebati drugačije "oružje". Neko ko je poseduje veću brzinu, a uz to može u potezu da reši problem.

Ponovo je trener crno-belih prešao preko svega što se ranije dogodilo, uspeh Partizana mu je bio prioritet i "aktivirao" je Sumu između dva meča sa Rusima i to u Novom Pazaru, gde je Gvinejac za samo nekoliko minuta na terenu uspeo da se upiše u strelce i to u svom stilu, izbacivši pre toga čuvara u situaciji jedan na jedan, kao da se radi o igraču pionirske selekcije.

Bio je to znak da će se Gvinejac naći i u protokolu i za revanš sa Sočijem (1:1), što je upravo i dogodilo. Odigrao je gotovo 60 minuta sa produžecima (ne baš sjajno), postigao i gol tokom penal-serije, koja je Partizanu donela prolaz.

Na kraju je sve sam upropastio

Činilo se da su problemi prevaziđeni, jer se nekoliko dana kasnije, na Azorskim ostrvima, Gvinejac našao i u protokolu za Santa Klaru, dobio priliku u drugom delu, u utakmici koju je Partizan odigrao očajno. Ispostavilo se da je u tih pola časa Suma bio najveća opasnost za Santa Klaru i da bi mogao da bude ključ prolaska u grupnu fazu.

U revanšu, Stanojević je otišao i korak dalje u "susretu sa samim sobom", što je, priznaćete - najteže. Ostavio je na klupi Natha, a Suma je prvi put bio starter od početka sezone i izgurao 28 minuta do pomenute povrede, a u kojima je Partizan sa njim delovao veoma dobro.

Uspeo je da se izbori i za jedanaesterac, koji je crno-belima otvorio "vrata raja" i plasmana u grupe posle godine pauze, da bi se posle drugog gola Siniše Saničanina povukao sa terena. I sve bi bilo u redu, da potom igrač hazarderski i bez obaveštavanja bilo koga iz kluba nije odlučio da povređen napusti tim i Beograd i praktično sam sebe eliminiše iz važnih mečeva, koji su bili na programu posle reprezentativne pauze.

Čini se da je upravo iz tog razloga i došlo do novog "kratkog spoja", koji je doveo do obostranih javnih prozivki, iako je nepisano pravilo u svim velikim klubovima da "prljav veš" ostaje i rešava se u četiri zida.

Posle svega, obraćanja trenera po povratku Sume iz Afrike, igrača preko Instagrama, na kraju i sportskog direktora Ivice Ilieva, koji je s pravom stao na stranu Aleksandra Stanojevića, negujući tezu da je klub veći od pojedinca, ma kako se on zvao, teško je verovati da će doći do novog primirja. Rastanak je neminovan, samo je pitanje trenutka i modela...

(Telegraf.rs)