"Hrvati mi kući doneli 100.000 maraka, a ja hteo samo Zvezdu": Mihajlović birao srcem kad se lomilo

Krajnje zanimljiv bio je razvojni put Siniše Mihajlovića od Borova Sela do najvećih zvezda, preko Vojvodine, Zvezde. Posle svega što je na Marakani doživeo, kako je rekao, mogao je komotno da ode u fudbalsku penziju iz prostog razloga što je ostvario sve snove - sa voljenim klubom postao je evropski i svetski prvak.

Sve posle toga bilo je najviše za novac, za potvrđivanje fudbalskog talenta, a Zvezda je bila i ostala prva i jedina ljubav. Sve što je ikad želeo.

Preporučujemo

A sve je moglo biti potpuno drugačije, i ko zna kuda bi Mihu odveo karijerni put da nije ostao dosledan u želji da isključivo zaigra za Zvezdu. Mnogima je manje poznata činjenica da je kao igrač Borova odbio tada velike ponude Dinama, Hajduka, kasnije i Partizana, samo zato što je želeo u Zvezdu.

Kod Mihe je bilo, ili Zvezda, ili niko!

- Bili su kod mene Karasi i Aćimović u kući posle toga (nakon probe u Zvezdi, kada nije prošao), pa se opet ništa nije dogodilo, tek onda tamo u 20-21. godini kada je došlo do transfera. Dotad sam sa Borovom igrao jaku treću ligu, protiv timova iz čitave Hrvatske. Išli smo utobusom, krenemo ujutru, dođemo uveče, odigramo utakmicu, i onda sutradan nazad. Bio sam te godine proglašen za najboljeg igrača teće lige, sa 17-18 godina.

Svi bitni fudbalski faktori u Hrvatskoj su Mihu imali u tefteru, samo se čekao poziv...

- Zvali su me Hajduk, Dinamo, ali nisam hteo tamo, samo u Zvezdu - bio je izričit Miha.

- Znao sam, ipak, kad ste klinac da u Zvezdi mnogo teško možete proći, već samo kao već formiran igrač. Došla mi je onda ponuda od Vojvodine, od Miše Kosanovića, za mnogo manje para. Moram samo da napomenem da nijedna moja odluka nije bila vezana za pare, nego za ono što osećam. Od Hajduka sam imao na stolu 150.000 maraka godišnje, za 4 sezone, od Dinama isto. Sećam se, čeka me "BMW 318i" kad sam bio na pripremama sa reprezentacijom, kažu "potpiši i vozi ga u Borovo". Sad zamislite mene sa 18 godina kako ulazim u Borovo sa bmw-om! I ja šta da radim, što da ne potpišem, uzmem kola i boli me... Ali nisam takav bio. Donosili su mi kući čak pare u koferu, 100.000 maraka kao kaparu, keva samo što nije pala u nesvest. Ja kažem "ne, ne, neću", a majka kaže "nisi normalan, što nisi uzeo te pare" - priseća se Miha u razgovoru za Zvezdinu klupsku televiziju.

Prelomio je i prešao u Novi Sad za novac koji je bio sića u odnosu na ono što su mu nudili najveći hrvatski klubovi.

- Otišao sam u Vojvodinu zato što je u Srbiji, tamo sam potpisao za 5.000 maraka po sezoni, za 4 godine.

Sve što se kasnije dešavalo je, kako kažu, istorija.

- Otišao sam u Vojvodinu, a tamo je bio Ljupko, koji me je tražio. Tada smo osvojili prvenstvo 88/89. Svi su mislili da ćemo da ispadnemo, jer smo bili klinci. Bilo je tu tek nekoliko starijih imena, Šapurć, Šestić, a ovo sve drugo deca, ali sa Ljupkom na čelu. Tad smo uzeli prvenstvo, što je u ono vreme, u onoj ligi, kao i Zvezdino osvajanje Kupa Evropskih šampiona. Dobili smo i Zvezdu kući tada sa 3:1. Ja sam posle toga prešao u Beorad, u Zvezdu. Bio je to najveći transfer tada, milion u kešu, dobio sam stan, ugovor. Ja sam se u minut dogovorio, iako sam imao i Partizan, ali nikad to nije bila opcija, san je bila Zvezda i to se ostvarilo. Kad ti navijaš za neki klub kao klinac, i kad jednog dana zaigraš za taj klub, pa kad osvojiš nešto kao KEŠ, pa svetsku titulu, to je neuporedivo sa bilo čim, to je ponos, što ostaje i kad ne budeš bio na ovom svetu - kaže Mihajlović.

Foto: MN Press

(Telegraf.rs)