Rezime prelaznog roka u Partizanu: Šest novih igrača, produžena klupa i jedna bolna tačka
Stavljena je tačka na prelazni rok u Partizanu, iako ne treba isključiti mogućnost da još neko od fudbalera u danima koji slede napusti igrački kadar i ode u "alternativne" zemlje, gde će "pijaca" potrajati malo duže.
Crno-beli su se u minula dva meseca pojačali u svim linijama tima, uz to "produžili klupu" i rotaciju, kako bi mogli da ostanu konkurentni u svim takmičenjima i praktično ispunili zacrtani plan, koji je zaokružen jučerašnjim angažovanjem Kvinsija Meniga iz Tventea, za koga je jedino plaćeno ozbiljnije obeštećenje.
Ambicije diktirale dolaske
Ne računajući činjenicu da je još pre početka prelaznog roka Partizan aktivirao otkupnu klauzulu Filipa Holendera (450.000 evra), poslovanje crno-belih je počelo mirno, ali sa jasno definisanim planom koje pozicije treba pojačati pre početka priprema, kako bi trener Aleksandar Stanojević na miru mogao da radi sa ekipom do početka evropskih kvalifikacija i sezone u Superligi.
Pozajmica Svetozara Markovića iz Olimpijakosa je istekla, Grci nisu imali nameru da pregovaraju o otkupu, iako bi Partizan rado ušao u tu priču, pa se prvi prioritet nametnuo sam po sebi. Novi centralni defanzivac je bio neophodan odmah, neko ko ima iskustvo, a opet nije prestar da kasnije ima tržišni, odnosno finansijski "nastavak", ko se bolje služi levom nogom, jer Igor Vujačić je ipak desni štoper i sigurno mu je bilo lakše da igra na prirodnoj poziciji.
Razmatrala su se rešenja iz inostranstva, mogući povratnici, stranci, ali je izbor pao na Sinišu Saničanina, kome je isticao ugovor sa Vojvodinom i praktično se već pripremao za prelazak u Verder iz Bremena, kada se Partizan uključio u trku. Ubeđivanje je malo potrajalo, valjalo je igrača skrenuti sa "zapadnog kursa", ali je na kraju uspelo i fudbaler se u prvi čas priključio timu.
Isto važi i za Danila Pantića, Partizanovo dete, koga je Čukarički vratio u fudbalski život i koji je posle oslobađanja od "stega" ugovora sa Čelsijem mogao da nastavi karijeru van granica Srbije, ali je samo jedan poziv iz Humske bio dovoljan da vezistu vrati kući. U njegovom slučaju ubeđivanje nije bilo potrebno, jer je, kao neko ko je odrastao u klubu, znao tačno šta Partizan može da mu pruži i šta bi mogao da znači za punu afirmaciju i dalji nastavak karijere.
Poslednja, ali najvažnija "kockica" koju je trebalo složiti u tom prvom slaganju tima bio je napadač. Partizan je celu prošlu sezonu igrao bez klasičnog špica, improvizovao sa Filipom Holenderom, Takumom Asanom, Lazarom Markovićem i to je "pilo vodu" u domaćoj ligi, sa slabijim rivalima.
U jačim mečevima se i te kako osećalo i kada je pravljen plan prelaznog roka ta pozicija je u Humskoj "podvučena" nekoliko puta, jer je svima bilo jasno da bi postojeći tim čak i bez pojačanja, ali sa klasičnim napadačem, funkcionisao 40 odsto bolje. U tom slučaju nije bilo dileme, tražio se internacionalac, profil koji nije samo gol-igrač, već zna da igra, otvori prostor, zadrži i odloži loptu saigračima...
Kada bismo nabrajali rešenja koja su Partizanu nuđena i koje je sam klub skautirao, analiza koju čitate bi se "otegla" u nedogled. Reći ćemo samo da je tu bilo fenomenalnih, odličnih, dobrih, manje dobrih rešenja, pokušaja podvala agenata, bilo je i onih koji su se sami nudili, preskupih, precenjenih, jeftinih ili besplatnih, a dobrih (ali sa drugim planovima u životu i karijeri)... Ipak, svima je zajednička jedna stavka - vraški ih je teško ubediti da dođu i igraju u Srbiji, jer nas bije zao glas.
Pažljivo razmatrajući sve opcije u Humskoj su rešili da rizik smanje na minimum, jer nisu smeli da pogreše kao u slučaju Žana Kristofa Bajbeka. Odlučili su se za igrača koji je proveren, koji voli Partizan, obožava Beograd, kao i njegova porodica i nije imao problem da odbije dve ponude od po 2.500.000 evra iz Istočnog sveta samo da bi se vratio - Rikardo Gomeš.
Od prvog dana je sve "leglo" na svoje mesto, jer je napadaču sa Zelenortskih ostrva sredina apsolutno poznata, tim ga je prihvatio kao "rođenog", uživa poverenje struke, kluba, navijači ga obožavaju, pa ne čudi što na prvom avgustovskom "preseku" već ima 11 golova na kontu i ne namerava da stane na tome.
Samo Ngoj bolna tačka
Uporedo sa Rikardom, koji je stigao u toku priprema, Partizan je u najstrožoj tajnosti dugo radio na transferu Žulijena Ngoja iz Eupena. Bio je planiran kao krilo i kao alternativni napadač, prepoznat kao neverovatan potencijal (što trenutno potvrđuje u belgijskom šampionatu) koji će doneti i rezultate i milione od transfera u budućnosti.
Sve su crno-beli učinili da privole Belgijanca da dođe u Srbiju, kompletan klub se angažovao kao retko kada još od dovođenja Brazilca Leonarda. Potrošeno je silno vreme na ubeđivanje igrača, angažovani agenti, ljudi iz kluba su bili spremni za sve, pa i da plate obeštećenje od 1.500.000 evra, u vremenu kada novca nema nigde i štedi se svaki evro u fudbalu (sem u Engleskoj) i kada je činilo da je Ngoj na korak od predstavljanja - dogodio se krah.
Preciznije, dogodio se menadžer koji je u "film" ušao kada je transfer već dogovoren, ali je mahao papirom, koji mu je ko zna kada lično fudbaler potpisao. Tražio je ekstra novac za sebe, mnogo više od propisane provizije za agente i počeo da "buši" posao, da bi na kraju otišao na sastanak sa čelnicima Eupena, posle čega je poslao poruku u Beograd: "Nema ništa od posla, Žulijen ostaje u Eupenu do kraja ugovora".
Završnica u velikom stilu
Kako su kvalifikacije za Ligu konferencija i Superliga već počeli, u Humskoj je od kraja jula nastalo malo zatišje u aktivnostima vezanim za prelazni rok, ali daleko od togfa da se iza kulisa nije radilo.
Prvi žreb je doneo Dunajsku Stredu, ali za drugo kolo Partizan nije "zapinjao" da angažuje pojačanje, jer je procenjeno da Slovaci mogu da se eliminišu i sa postojećim kadrom, ali kada je "kuglica" potom donela Soči u trećem kolu, crno-beli su "upalili radare".
Postojala je ideja da se već tada angažuje Kvinsi Menig iz Tventea, koji se odmah svideo sportskoim sektoru na čelu sa Ivicom Ilievim i treneru Aleksandru Stanojeviću, a opcija je bio i krilni napadač Šarlroa - Mamadu Fol.
Pregovori sa Tventeom su i tada daleko odmakli, jer je igrač na "prvu loptu" pristao da dođe u Partizan, ali je sticaj nesrećnih okolnosti stopirao transfer. Preostala dva krila holandskog kluba su se pobvredila na prijateljskom meču, od toga jedno teže, pa su čelnici Tventea odlučili da se povuku iz priče i zadrže Meniga.
U slučaju Fola je bilo obrnuto, povukao se Partizan, jer su u Humskoj smatrali da igrač, iako ima kvalitet, sa 29 godina nema nikakvu tržišnu perspektivu, pogotovo ako se obaveže dužim ugovorom.
U tom momentu Partizan je ostao i bez Vladimira Stojkovića, ali je usledila brza reakcija i angažovan je iskusni Milan Lukač, kome je poverena uloga bivšeg kapitena, da praktično bude pomoć treneru golmana Nemanji Jovšiću u "drilu" Aleksandra Popovića i Nemanje Stevanovića.
Potom je ponovo nastala "tišina", koja je slutila da će se nešto ipak desiti u samoj završnici prelaznog roka, tim pre što se Partizan plasirao u Ligu konferencija i uspeo da zadrži prvo mesto u ligi do prve reprezentativne pauze.
Aktivirana je početna ideja o još jednom iskusnijem štoperu, jer se pokazalo da momci iz škole (Luka Subotić i Mateja Đorđević) nisu još spremni za veliko breme seniorskog fudbala i može se reći da su crno-beli imali i sreće da nađu dobra rešenja na dve pozicije u smiraju "pijace".
Nemanja Miletić je raskrstio sa Al Raedom, dobio "čiste papire" i izbor je naprosto bio logičan, jer je Miletić dugo bio član kluba, poznaje prilike, obaveze, fizički je uvek besprekorno spreman i može da pokriva dve pozicije, s tim da je u drugom mandatu planiran kao centralni defanzivac.
Kao "jagoda na tortu" došao je transfer Kvinsija Meniga, koji je aktiviran početkom tekuće sedmice, jer su se za to stekli svi uslovi. igrač je zatražio da ode iz Tventea, holandski klub nije imao način da ga sputa u tome, i crno-beli su rešili da odreše kesu i plate igrača 700.000 evra (u ratama), pošto su pet od sedam fudbalera angažovali bez ulaganje u obeštećenja.
Iznenadni odlazak kapitena
Što se odlazaka igrača tiče, Partizan ovoga leta nije sputavao nikoga da napusti klub, sve do trenutka kada se ekipa plasirala u grupnu fazu Lige konferencija i kada je postalo jasno da je konkurentna u borbi za titulu. Kada se to iskristalisalo - stavljena je rampa.
Do tada, praktično svi su mogli da odu u slučaju dobre ponude, sem Igora Vujačića, koji je, pak, imao možda i najbolju ponudu iz Rusije i ona je iznosila 2.000.000 evra. Ipak, u dogovoru sa klubom, trenerom i agentima, štoper je rešio da ostane bar do zime, jer bi u suprotnom moralo da se traži i uigrava novo rešenje, a nijedan trener ne voli da "čačka" odbranu...
U međuvremenu, transferi su propadali Sejdubi Sumi (Al Kadisija ispala u drugu ligu), Aleksandru Šćekiću, jer Alaveš nije mogao da plati obeštećenje veće od 250.000 evra, Lazaru Markoviću, koga nisu zanimale milionske opcije iz Kine, Saudijske Arabije...
Još pre priprema, klub iz Humske se oslobodio Nikole Čolića (Čukarički), Denisa Stojkovića (Primavera, Torino) i Slobodana Stanojlovića (TSC), a tokom priprema u Sloveniji je Kairatu prodat Maki Banjak za 500.000 evra, čime je vraćen novac uložen u njegovo angažovanje iz Olimpije (250.000, dok je druga polovina "prebijena" za Đorđa Ivanovića).
Krajem jula iz kluba je otišao i Bojan Matić i to u Uzbekistan i sve je to bilo donekle očekivano, sem odlaska - Vladimira Stojkovića. Kapiten je dobio ponudu iz Saudijske Arabije, od kluba Al Feiha, koji predvodi trener Vuk Rašović i isprva nije delovalo realno da do transfera dođe, jer je iskusni golman u poznim igračkim godinama i nekako je bilo logično da tačku stavi upravo u Humskoj.
Ipak, između dva meča sa Dunajskom Stredom, dva kluba su postigla konačan dogovor i Stojković se obreo u Saudijskoj Arabiji, predajući palicu mlađima Popoviću, Stevanoviću i Lukaču...
U smiraju prelaznog roka je tinjala mogućnost da i Lazar Marković napusti crno-bele, jer je na stolu imao ponudu turskoj Altaja, koja ga nije mamila, ali i obećanje od jednog italijanskog kluba, koje mu se, pak, svidelo, zbog koga je treneru i klubu najavio mogućnost da se oproba u Seriji A. Međutim, kako zvanična ponuda sa "čizme" do sinoć nije stigla u Humsku i krilni napadač ostaje među crno-belima, jer mu Turska, gde prelazni rok traje do 8. septembra, očito "ne leži".
DOŠLI: Milan Lukač, Siniša Saničanin, Nemanja Miletić, Danilo Pantić, Kvinsi Menig, Rikardo Gomeš.
OTIŠLI: Vladimir Stojković, Maki Banjak, Denis Stojković, Nikola Čolić, Slobodan Stanojlović, Bojan Matić.
Video: Suma potvrdio da je zbog povrede izašao na poluvremenu: Kad to osećam onda ne mogu da završim meč
(Telegraf.rs)
Video: Pogledajte kako se Elzan Bibić sprema za odbranu titule na Beogradskom polumaratonu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
3
Fali jedan polušpic i oba beka koja znaju i u odbrani i u napadu.
Podelite komentar
Dule
Ovo sto partizansada ima , dovoljno je da razmontira opajdaru u svakom susretu..nece vam pomoci nai sudije ni var i sav fss ..dosta je vase kradje,,budimo malo ljudi..igrajmo posteno ako je to vama uopste poznata stvar--sumnjam da znate sta je to..
Podelite komentar
Zepe
Za naše prilike ,uslove i kvalitet lige realan učinak. Ako se radi o bilo kom igraču na fudbalskoj pijaci dolazak u našu ligu jedna je od poslednjih opcija. U koliko se pojavi neki evropski klub zainteresovan za kupovinu nekog igrača redovno gubimo trku i ostajemo kratkih rukava. Potvrda mojih reči naveo bi primer večitih. Najavljivano je mnogo bombastičnih transfera do čije realizacije nije došlo iz navedenih razloga. Uvek se umešao neko ko je bogatiji atraktivniji i sa većim cifrom od ponuđene.
Podelite komentar