Zvezda žvrljala na ispitu: Stanković u lavirintu bez špica, ima li izlaza?

Avantura u Tiraspolju je bila protkana razočarenjima uz dva žestoka šoka - našao sam čačanski čips u lokalnoj prodavnici i Zvezda je izgubila bez ozbiljne prilike da ugrozi gol protivnika od kojeg je bila dakako veći favorit.

E, sad, Moldavci su verovatno imali šemu kako da distribuiraju grickalicu iz Čačka sve do Kišinjeva, pa i Tiraspolja, ali Zvezda definitivno nije imala plan kako da se nosi sa prosečnim Šerifom.

I da je postojao plan, igrači nisu bili upoznati sa njim, a postoji i opcija da su ga znali, ali da nisu umeli da ga primene na terenu.

U porazu tražiti nešto dobro je nekad porazno, a nekad dobro. Zavisi. Ako se nešto nauči iz njega, onda je dobro, a ako nastavite da gurate u istom pravcu i nadate se drugačijem ishodu, onda je porazno.

Zvezda mora da preseče. Nije sve izgubljeno, ali je Šerif uspostavio dugo čekanu dijagnozu.

Napadača nema, vezna linija je u fragmentima, a odbrana puca pod tolikim pritiskom.

Hajde da nabrojimo prvo dobre stvari iz Tiraspolja.

Dobro... Nema ih baš.

Hajde da nabrojimo onda solidne stvari iz Tiraspolja.

Dobro... Mirko Ivanić.

Sve ostalo je manje ili više loše.

Neodlučnost je samo kod Dragovića i Degeneka koji su odigrali korektnih 92 minuta, a u ona preostala dva indirektno uticali na primljeni gol.

Dragović skrivio faul iz kojeg je došao centaršut pri kojem je Degenek bio slabo postavljen.

Gajića je strah od klizavog terena i ispadanja konstantno stavljala u podređenu situaciju naspram protivničkog krila kojem je stalno bilo dopušteno da se okrene licem ka golu.

Rodićeva priča i nije toliko specifična jer su lopta i igra stalno bežali na drugu stranu terena.

Veza je bila pokidana, Katai odveć umoran i bez ideje, a Ivanić nije mogao sve da ponese pa da tri mozga i šest nogu ima.

Sanogo je sekao, ali svaki dati pas je išao unazad.

Ostali ne bi trebalo da budu pomenuti. Neki nespremni, neki nesnađeni, a neki nedorasli obavezama u dresu Zvezde.

Najporaznija činjenica je osećaj praznine u napadu. Osećaj da je izlaz jedini iz individualne akcije Ivanića ili indisponiranog Kataija.

Dioni je izgledao kao bova na budvanskim plažama. Dva metra desno-dva metra levo, jedva fizički vidljiv sa malo veće razdaljine.

Jedini koji su bili sigurni da je bio na terenu jesu štoperi Šerifa koji su mu mahinalno u pomeranju možda nekoliko puta stavili dlan ili podlakticu na leđa.

Tu se samo lud nada u sreću i Inzagi efekat. A, ni taj ludi se ne nada da će Krstović biti bolji ako uđe u igru.

Toliko ukazanih prilika bez ijednog uticaja na igru. Dodir sa loptom je pretežno povratna, a pokušaj prodora je teška priča.

Da se ne svede sve na Krstovića i Dionija koji su zaduženi za glavni cilj fudbala. Za gol je potrebna ekipa koja je bila jako loše pripremljena taktički.

To ide na dušu trenera Dejana Stankovića. Svaka nova izmena je stvarala veću anarhiju u redovima i svaki napad je izazivao totalnu konfuziju na terenu.

Obrise smislene ofanzive smo videli samo u slučaju kada je Ivanić na levoj strani sa loptom. Sve ostalo je bio potencijalni kontra napad i mat.

U jurnjavi se izgubila taktika i poslednjih 10 minuta na stadionu u Tiraspolju su ličili na studenta koji nema odgovore, ali ostaje do kraja ispita ili žvrlja nešto, pa ako ubode, dobro je.

Zvezda je u blatu do kolena, ali ima vremena da se većina stvari ispravi. Eto Kluža i poštenog popravnog.

Samo što se mora doći do recepta, do plana koji bi bio postulat za odlazak u grupnu fazu Lige Evrope.

Ivanić i Katai mogu nekada da zasijaju, ali to nije recept. To mora da bude prijatno iznenađenje kao čačanski čips u Moldaviji.

Svaka kockica mora da bude na svom mestu, tako ćemo videti bolju sliku.

Nije dobro, ali nije ni kasno za dobro.

(Miloš Bećagović, izveštač Telegrafa iz Tiraspolja)