Čim obuče crno-belo postaje "zver": Rikardova statistika u Partizanu je prosto neodoljiva

Dugačak je niz inostranih napadača koji su u Humskoj dobijali epitet ljubimca u protekloj deceniji. Ekskluzivnom klubu u kome su već Lamin Dijara, Kleo, Princ Tejgo, Leandre Tavamba, Leonardo i Umar Sadik, uskoro bi mogao da se pridruži i Rikardo Gomeš, koji nastavlja da oduševljava pristalice crno-belih.

Samo devet minuta mu je bilo dovoljno u Novom Sadu da sa dva gola nastavi gde je stao pre nego što je u leto 2019. otišao u Ujedinjene Arapske Emirate.

Rikardo je na Karađorđu u subotu uveče igrao samo 60 minuta, pošto ga je Stanojević sklonio sa poljuska i odmorio pred naredni iazov sa Dunajskom Stredom u Ligi konferencija, ali će se pamtiti onaj drugi gol iz 13. minuta, kada je fintom izigrao štopera domaćih pa bombom probušio mrežu Nikole Perića.

Bila je to kruna najlepšeg povratničkog debija, koji je zapalio ne samo Grobare već i samog fudbalera rodom sa Zelenortskih ostrva.

- Ovde sam došao po titulu. Imamo tim da osvojimo sve, da se borimo, ovo je samo početak, treba da nastavimo tako - poručio je Gomeš iz Novog Sada.

Izjava jaka i ambiciozna odzvanja i danas u ušima navijača Partizana, koje je zahvatila blaga euforija već na startu nove sezone, posebno nakon kiksa Zvezde protiv Vojvodine. Rikardo Gomeš svakako je jak adut u tim šampionskim snovima.

Iako je svojevremeno stigao iz Druge lige Portugalije, zbog čega su se na njegov račun sprdali i svedočeni parizanovci poput bivšeg predsednika Dragana Đurića, koji ga je označio kao "rodu iz druge lige Portugalije", činjenica je da Rikardo Gomeš postaje Robert Levandovski čim obuče crno-beli dres.

O tome svedoči i statistika koja kaže da je najbolju sezonu u karijeri odigrao baš u Partizanu kada je u sezoni 2018/19. dao 26 golova na 49 utakmica u svim takmičenjima za crno-bele. Ove sezone već ima dva komada, bez odigranih 90 minuta, dok su mu brojke između dva mandata u Humskoj u inostranstvu zanemarive.

Očigledno je da ima nešto što ga inspiriše dok nosi dres Partizana, a da li na to utiče i kvalitet protivnika odnosno fudbalera koji ga čuvaju takođe je tema za polemiku.

U svakom slučaju, 28 golova na 50 utakmica za crno-bele su dobar skor momka iz Praje koji je posle tihih izdanja na pripremama eksplodirao u Novom Sadu. Takođe, nalazi se i u najboljim fudbalskim godinama (29) kada se ispoljava rutina kod golgetera koju je Rikardo prezentovao na Karađorđu.

U pravom trenutku za trenera Aleksandra Stanojevića koji ima jakog aduta u džepu u pokušaju da vrati titulu na crno-belu stranu Topčiderskog brda.

(Telegraf.rs)