Vladimir Ivić o Partizanu, grčkom fudbalu, čoveku koji je zaslužan za njegovu karijeru i Votfordu...

Bivši reprezentativac naše zemlje i ujedno legenda Partizana i PAOK-a, Vladimir Ivić u velikom intervjuu za grčki sajt Sport24 govorio je o svojim počecima karijere u Beogradu, kao i problemima grčkog fudbala, dok se dotakao i njegovog poslednjeg posla - Votforda.

Vladimir Ivić je samo jedan od mnogih igrača koji su rođeni u Srbiji, a uspeli su da steknu status legende fudbala u Grčkoj, tokom svoje karijere igrao je za tri kluba u ovoj zemlji tokom sedam godina.

Preporučujemo

Ovaj fudbaler je najdublji trag u Srbij ostavio u, kako on kaže, klubu za koji navija od malih nogu kao i njegov otac - u Partizanu.

- Od malih nogu sam navijač Partizana. Moj tata je navijao za njih, pa tako i ja. To se nije promenilo ni dan danas, kada me neko upita za koji tim navijam, ja kažem "Partizan, samo Partizan" - istakao je Ivić, a onda je pomenuo da je svaki posao prihvatao izuzetno profesionalno.

- U svakom drugom klubu gde sam igrao ili koji sam trenirao, ja sam se ponašao 100 odsto profesionalno. Kada radim negde, taj klub je u tom trenutku najbitniji za mene, drugi me nijedan ne zanima, tako bih uvek voleo da pobedim Partizan.

Foto: MN Press

Juventus, Gladbah i AEK...

Pre nego što je stigao u redove Partizana, Ivić je igrao u svom rodnom Zrenjaninu u ekipi Proletera, gde je proveo četiri godine. Za te četiri godine, on je odigrao preko 60 utakmica i postigao je sedam golova, što je bilo dovoljno za interes Partizana.

Klub je promenio 1998. godine, tada je s Partizanom igrao i Kup pobednika kupova, a kako je sam priznao, Juventus je bio jedan od klubova koji ga je odmah zaželeo u svojim redovima.

- Da, istina je da je Juventus poslao ponudu Partizanu za mene. Bila je to 1998. godina, tek sam stigao u Partizan, poslednja godina Kupa pobednika kupova i igrali smo protiv Lacija. Lacio je tada bio izuzetno moćna ekipa, prvu utakmicu smo igrali u Italiji i odigrali smo 0:0, dok smo u drugom meču poraženi sa 3:2 u Beogradu.

- Odmah nakon te utakmice, rekli su mi da je stigla ponuda Juventsa, ali pošto sam tek stigao u Partizan, odmah je odbijena, a ja sam ostao još pet godina u "crno-belom". Tokom tog perioda sam proživeo mnoge lepe trenutke s mojim najdražim timom. Osvojili smo dosta šampionata i kupova, a čak sam bio i deo nacionalnog tima - istakao je Vladimir Ivić, a potom se dotakao i načina na koji je dospeo u grčki fudbal, odnosno, koliko je malo falilo da ne zaigra tamo.

Foto: MN Press

Nakon Partizana, Ivić je otišao u Nemačku u redove Borusije iz Menhengladbaha, s njima je potpisao trogodišnji ugovor, ali se tamo zadržao samo šest meseci zbog otkaza koji je dobio trener ekipe. Odmah nakon raskida ugovora je usledila i ponuda AEK-a.

- Bio je to januar 2005. godine, stigla je ponuda iz AEK-a i odlučio sam da dođem u Grčku. Predsednik AEK-a je bio Demis Nikolaidis, dok je na klupi sedeo Fernando Santos. Obojica su znali da je razlog zašto ne želim da potpišem moj brat, Ilija, koji je bio tehnički direktor AEK-a u to vreme.

- Nisam želeo da ljudi kažu kako me je rođeni brat doveo da bih igrao. Ipak, Nikolaidis me pozvao i objasnio je da im je preko potreban igrač na poziciji koju ja igram, a da Santos želi baš mene. To je i bilo presudno.

Ljubiša Tumbaković je najzaslužniji za moju karijeru

Kada bi pitali Vladu Ivića koja su dva trenera oblikovala njegovu karijeru, jedan odgovor bi bio siguran u vidu Fernanda Santosa, dok je na drugom mestu Ljubiša Tumbaković, njegov trener iz perioda dok je igrao u Partizanu.

- Najveći deo karijere u Grčkoj sam igrao pod Santosom. Svako ko je ikad igrao u Grčkoj zna dosta o njemu, on je prošao kroz sva tri najveća kluba. Ostvario je mnoge uspehe, a sada ih nastavlja s reprezentacijom Portugalije. O njemu mogu samo najbolje da pričam, stvarno je dobar i fer trener. Od svakog igrača želi da izvuče 100 odsto kako bi ostvario najbolje moguće rezultate u klubu u tom momentu.

- Pored Santosa još jedan trener je značajno oblikovao moju karijeru, to je Ljubiša Tumbaković. On je bio trener dok sam igrao u Partizanu, on je najbolji trener u istoriji Partizana. Dosta je radio s mladim igračima i zbog njega sam promenio način svoje igre, naučio mi je da mislim brzo na terenu.

Foto: MN Press

Problemi grčkog fudbala - mentalitet i sudije

Ivić je neko ko je trećinu života proveo u Grčkoj, igrao je tamo, potom je i radio u Paoku, a kako on kaže, najveći problem fudbala u ovoj zemlji je iskrivljena slika kod navijača.

- Pamet kod navijača u Grčkoj je otišla u stranu, oni su izgoreli. Kada se pokrene fudbalska debata, većina ljudi prvo pominje političare, onda sudije, a tek na kraju taktiku, fudbalere i trenere. Pre četiri godine sam radio u Grčkoj i ništa se od tad nije promenilo, najveći problem je što se između klubova odvija pogrešno nadmetanje. Zato je dolazak stranih sudija prava odluka, oni pomažu, a niko ništa ne može da im prigovori - rekao je Ivić za portal Sport24, a potom je nastavio.

- Strani sudija koji dođe da sudi derbi između Olimpijakosa i Panatinaikosa, Olimpijakos i Aeka, Paoka i Aris, ukoliko dođe iz Finske, Škotske, on će suditi 50-50, ne zanima ga nijedan klub. Naravno, može i on pogrešiti, ali to je ono što ljudi rade. Najbolje bi bilo za grčki fudbal da njihove sudije sude u svakom meču, ali su previše sumjičavi.

Foto: MN Press

Engleska i Votford

Svoj poslednji trenerski posao je imao u Čempionšipu, u ekipi Votforda, ali nije se na slavan način završila ta saradnja.

Međutim, bez obzira na to, Vladimir Ivić je imao samo reči hvale o ovoj zemlji i njihovom prvenstvu.

- Bez premca, najbolja liga na svetu je Engleska. Čempionšip je najbolja liga nakon velike petice. Kada ste tamo, želite da ostanete u njoj, ali kad je jednom napustite, želite da se vratite. To je kao NBA liga u fudbalu.

- Ne možete porediti englesku ligu sa španskom, niti sa italijanskom, zato što engleski fudbal ima savršenu organizaciju, u Engleskoj pridaju važnoost samo fudbalu, oni vole fudbal, dok su i ulaganja ogromna. Ne postoji drugo takmičenje koje bih mogao da uporedim s ovim, jednostavno engleske lige su najzdravije.

A čak iako nije smeo, Ivić je pomenuo njegov odlazak iz Votforda koji se dogodio kao "grom iz vedra neba".

- Mnogi ljudi žele da znaju zašto sam napustio Votford. Radili smo odličan posao tamo, tim je ispunjavao ciljeve, bili smo na petom mestu nakon 20 utakmica, samo četiri poena ispod drugog mesta koje vodi u Premirje ligu. Nedelju dana pre nego što sam otpušten, dobio sam nagradu za najboljeg trenera meseca. Ova nagrada je bila veoma važna za mene, ali svakako ne mogu da pričam šta se desilo i zašto je naša saradnja prestala.

Mnogi mediji u Engleskoj su ovaj otkaz videli kao rezultat svađe koja je nastala nekoliko dana ranije, kada se Ivić sukobio sa zvezdom tima - Trojem Dinijem.

Ali tada, Votford je u svom saopštenju kao razlog naveo - neatraktivna igra Votforda pod vođstvom Vladimira Ivića.

(Telegraf.rs)