Šta je to kardioverter, koji je ugrađen Eriksenu, i čemu služi

Veliki multinacionalni registar sportske bezbednosti (Sports Safety Registry) pokazao je da kod primene implantabilnog kardioverter defibrillator (eng. Implantable cardioverter defibrillators) ili skraćeno samo kardoverter i posle prosečnog praćenja od 44 meseca, nisu zabeleženi smrtni slučajevi, aritmije ili fizičke povrede povezane sa šokom kod 440 sportista koji su nastavili da se takmiče odnosno bave se visoko rizičnim sportovima nakon ugradnje kardiovertera.

Možda je to bio razlog za optimizam da će se Kristijan Eriksen nakon iznenadnog srčanog zastoja prošle nedelje moći da nastavi fudbalsku karijeru. Međutim, preporuke Evropskog udruženja kardiologa kažu da kardioverter ne može biti zamena za sportska ograničenja i vežbanje visokog intenziteta treba obeshrabriti.

Preporučujemo

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Suština pažnje posvećene priči o kardioverteru nije danski fudbaler, već pitanje moje prijateljice dr Vojislave Nešković, verovatno jednog od naših najboljih anesteziologa, vezano za bavljenje fizičkom aktivnošću njene prijateljice kojoj je takođe ima implantiran kardioverter. Pošto nisam znao nedvosmisleno da odgovorim morao sam pogledam preporuke. Iako postoje istraživanja na 82 rekreativca koja su potvrdila da kardioverter može da pomogne da da nastave sa sportskom aktivnošću nakon implantacije, otvorene su mnoge dileme.

Postoje najmanje tri problema. Sport visokog intenziteta bi mogao da bude kontraindikovan jer može doprineti napredovanju osnovne bolesti (kao što je kod aritmogene kardiomiopatije ili A / C mutacija). Drugo već rečeno kardioverter ne treba da bude alibi za vežbanje visokog intenziteta, međutim može omogućiti lagano do umereno vežbanje gde je rizik od aritmije mnogo manji. To je neophodno pre svega zbog toga da bi ljudi mogli da prevaziđu strah koji se pre svega odnosi na vežbanje bez nadzora. I konačno treći problem su situacije u kojima bi gubitak svesti mogao naneti štetu trećoj strani odnosno drugim sportistima (na primer u moto sportovima, penjanje na stenama, ili biciklizamu).

Foto: Tanjug/AP

Nije manje važan ni psihološki uticaj jer 30 do 40% sportista koji su doživeli šokove prema registru sportske bezbednosti su privremeno prestali sa sportskim aktivnostima, iz straha od ponovljenih šokova. Naravno više je bilo sportista u takmičarskim nego u rekreativnim sportovima, jer je najznačajniji pokretački efekat aritmije vežbanje visokog intenziteta.

Suštinski lekari bi trebalo da prate efikasnost i bezbednost kardiovertera tokom bavljenja sportom jer ne bi trebalo rutinski da vrše pritisak na sportistu da nastavi sport. Ukoliko se doktori odluče da dozvole sportisti da se bave takmičarskim sportom onda bi zone detekcije artmije morale da budu programirane dovoljno visoko da bi to omogućilo adekvatno visok puls tokom željenog nivoa vežbanja. To je posebno važno kod sinusne tahikardije i supraventrikularne aritmije koje mogu da dovedu do uključivanja kardiovertera.,

Sve u svemu ostaje preporuka koju sam rekao Vojislavi, a to je da se njena prijateljica bavi sportovima I A grupe, mada preporuke govore pre svega o I B grupi. Naime konsenzusom su sportovi podeljeni prema statičkom i dinamičkom naporu, prikazanim na tabeli.

Foto tabela: Nenad Dikić

Konačno važno je da se razume da je kardioverter zaista „magična“ naprava koja omogućava da se ritam i srčana frekvencija opasna po život konvertuje (odatle ime kardio“verter“) bez nadzora i prisustva lekara, potpuno autonomno zahvaljujući softveru kojima prepoznaje sve opasne aritmije i srčani zastoj, ali da kao i svi drugi medicinski uređaji treba da se koristi samo prema indikacijama i preporukama.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)