Zašto fudbaleri lažiraju godine? Mnogi iz bezobrazluka, a neko iz čistog neznanja

Gelor Kanga je uspeo ovog utorka da dospe u žižu javnosti u Africi nakon što je Fudbalski savez DR Kongo priložio dokaze o navodnom lažnom identitetu veziste Crvene zvezde.

Reprezentativac Gabona navodno je pet godina stariji nego što zvanično stoji u dokumentima, pravo ime mu je Kiaku Kiaku Kiangana i rođen je u Kongu, a ne u državi za koju nastupa.

Preporučujemo

Afera Gelora Kange otvorila je posle nekog vremena ponovo problem takozvane "prevare sa godinama" kojoj često pribegavaju fudbaleri sa "crnog kontitneta".

Prevara sa godinama ili "Age fraud" je fabrikacija odnosno lažiranje i upotreba lažnih dokumenata kako bi se stekla prednost u odnosu na protivnike.

U fudbalu je uobičajeno da se javlja među igračima koji dolaze iz regiona u kojima nije lako utvrditi sve valdine podatke. Mediji i javnost obično igrače sa lažiranom dokumantacijom nazivaju "prevarantima".

Postoji nekoliko razloga zašto igrači sami pristaju da koriste lažnu dokumentaciju.

Evropski skauti traže mlade i talentovane fudbalere iz siromašnih država kako bi ih jeftino doveli u Evropu. Igrači znaju da imaju manje šanse da budu angažovani ako su na primer u 23. godini života nego recimo u 17. jer klubovi nemaju vremena da čekaju da se razviju.

Lažiranje godina takođe omogućava i starijim fudbalerima da se superiorno takmiče u mlađim kategorijama. FIFA ne krije da su "prestareli igrači zbog propusta nastupali u mnogim takmičenjima i često sticali prednost zbog veće fizičke zrelosti u odnosu na protivnika".

U nekim slučajevima, igrači čak sami ne znaju ni svoje datume rođenja pa otprilike gađaju brojeve kada se upisuju u zvanična dokumanta. Najviše prevara je u Africi, odakle dolazi i Gelor Kanga.

- Koristimo starije igrače na juniorskim takmičenjima i to se zna. Zašto ne reći to glasno i jasno, kada je istina. Uvek varamo - priznao je nekadašnji predsednik FS Nigerije Entoni Kodžo Vilijams pre više od 20 godina.

I zaista, da li vam je bar nekad prošlo kroz glavu kako je Nigerija pet puta bila šampion sveta u fudbalu do 17 godina, a nikad nije stigla do četvrtfinala Svetskog prvenstva...

West African countries thrives on this trend hence they keep on winning junior World cups. pic.twitter.com/5H1KSi9P2B— Village Champion (@TebogoMasingi) August 16, 2018

Upravo zbog njegove reprezentacije FIFA je još 2009. godine na turnirima mlađih kategorija uvela MRI skeniranje koje gotovo sa potpunom preciznošću moža da utvrdi da li ima fudbalera sa lažiranim dokumentima na turniru.

Poslednja velika afera sa lažnim dokumentima u Evropi pojavila se u Nemačkoj u avgustu 2019. kada je Bild doveo u pitanje identitet fudbalera HSV-a Bakarija Jate.

Momak koji je prema zvaničnim informacijama stigao u Nemačku kao izbeglica iz Gambije još 2015. navodno je Bakari Dafe i dve godine je stariji nego što mu zvanično stoji u dokumentima.

Bild je čak došao u posed i mejlova iz imigracionog centra u Bremenu u kom se Jata prijavio, a gde je ostavio mejl sa imenom Dafe. Zatim su i novinarsku ekipu poslali u Gambiju da mu nađe porodicu koja tvrdi da je Dafe u stvari zaista Jata.

Foto: Profimedia/AFP

U julu 2020. nemačka policija je upala u stan Bakarija Jate zbog kršenja tamošnjeg Zakona o stanovanju i zaplenila mu laptop i mobilni telefon, ali istraga još uvek nije zaključena.

U vreme afere sa Jatom klubovi koji su gubili od HSV-a odmah posle utakmica podnosili žalbe i tražili da utakmica bude registrovana službeno 3:0 usled navoda da je igrao pod lažnim dokumentima.

Istovremeno, selektor mlade reprezentacije Nemačke Štefan Kunc planirao je čak i da ga pozove među mlade "Pancere", ali je Jata posle afere doživeo pad forme sa kojom i dan-danas kuburi u Cvajti.

(Telegraf.rs)