Piksi: "Ovo je istina o mom dolasku! Linglong? No comment! Regionalna liga? Mlatimo praznu slamu"

Dragan Stojković Piksi je jedan od najboljih fudbalera koje je Srbija ikada imala! Uveseljavao je navijače godinama igrama za dres reprezentacije, a sada to radi i kao selektor. Za svega nekoliko dana preporodio je reprezentaciju koja je bila u psihološkom nokdaunu posle ispadanja od Škotske i ponovo je vratio veru u reprezentaciju, sa kojom je iz možda i tri najteže utakmice osigurao sedam od maksimalnih devet bodova.

Doneo je Piksi novu energiju, harizmu, ali se mogao videti i sjajan odnos sa medijima, gde nema mrštenja i negodovanja posle neugodnih pitanja, kao što je to bio slučaj kod nekih njegovih prethodnika na klupi, već na svako pitanje odgovara otvoreno, ma koliko ono bilo nezgodno.

Zato smo u intervjuu za Telegraf, Piksija pitali i o nekim temama o kojima nije pričao. Kako izgleda njegov običan dan van fudbala, o lošem kvalitetu domaće Superlige, za koju nije imao lepe reči, otkrio nam je kako je izgledao njegov dolazak na mesto selektora i da je prvi kontakt počeo dva dana posle poraza od Škotske, kada je dobio poziv dok je bio u Majamiju, kao i kakva je istina o njegovom dolasku, pričao je o tome šta misli o potencijalnoj Regionalnoj ligi SFRJ, krahu Superlige bogatih, zašto niko od reprezentativaca više ne priča o parama...

O svemu tome, čitajte u nastavku intervjua.

Krah Superlige bogatih

Tema o kojoj nekoliko dana priča ceo svet, bila je nezaobilazna i u razgovoru sa selektorom Srbije. On ističe da je srećan što do Superlige nije došlo.

- Krenuli su veoma ambiciozno i malo šokantno, ta vest u ponoć, a onda sletanje još brže i povratak u realnost. Nisam bio presrećan zbog te vesti i ideje da se stvori ta Superliga, smatram da ta podela nije dobra na velike bogate i na male i siromašne. Delovalo je poražavajuće na javnost da ćemo imati 12, 15 ili 20 klubova koje moramo da gledamo. Za mene je to bilo dosadno, da gledam taj dosadni fudbal samo između njih. Zaključak je da je dobro što je došlo do ovoga, i da od toga neće biti ništa, ljudi su shvatili društvenu odgovornost prema svojim navijačima i koliko je fudbal važan za taj socijalni mir.

Piksi se povodom najave UEFA i FIFA da će igračima koji budu igrali Superligu biti zabrabnjeno da igraju na Evropskom i Svetskom prvenstvu, šalio da će sada Srbija biti prvak sveta. Ističe da ga ne pogađa previše to što reprezentacija nema igrače koji igraju u top klubovima, kao što je to bilo u vreme dok je on bio igrač.

- Ne utiče previše to na nas, ne treba previše da se obaziremo na te činjenice, treba da budemo fokusirani na svoj put, da gledamo sebe i ono što radimo. Ovo su stvari koje treba komentarisati, biće još komentara na ovu temu. Šalio sam se da možemo da budemo svetski šampioni, ali da budemo malo ozbiljniji, te pretnje UEFA igračima, ako bi došlo do te lige, ta zabrana, mislim da bi teško prošla, ne bi trebalo igrači da snose odgovornost, to nije njihova odluka, već predsednika i njihove politike. Ne bi tako lako prošlo, to ne treba prevše da nas tangira, ali tu grupu koju imamo, tu zdravu grupu, na kojoj insisitram, to treba da zadržimo, održimo i nastavimo tamo gde smo stali.

- Ne pogađa nas previše to, da li nam igrači igraju u najjačim klubovima ili ne, to je apsolutno nebitno, bitno je da su živi i zdravi. Razlika je što ih je tada bilo, a sada ih nema. Teško je porediti vreme, to su distance vremenske koje su takve kakve jesu, pamtimo te lepe momente kada su naši igrači igrali u najvećim klubovima, ali bože moj, fudbal se mnogo promenio, naši igrači su sada svi van, niko nije ne igra ovde, stiču taj neki profesionalizam sa kojim žive, tako da je to dobra stvar za našu reprezentaciju.

Kako izgleda običan dan Piksija: Porodica, pozorište, šetnja po Kalemegdanu...

Interesovalo nas je kako izgleda običan dan Dragana Stojkovića Piksija, koliko prati fudbal tokom slobodnog vremena i šta voli da radi van toga.

- Jedan običan dan, kao u pesmi sasvim običan dan. Gledam ono što me interesuje, ne gledam nešto što me smara, ako me o fudbalu pitate. Gledao sam sada Verona - Fiorentina, ne zato što je lepa utakmica, nego zbog naših igrača. Običan dan? Posvećen sam porodici. Nisam okupiran fudbalom 24 sata, nisam taj tip, niti želim da svoj mozak opterećujem samo fudbalom, ima mnogo lepih stvari pored fudbala u kojima ljudi mogu da uživaju. Uživam sa porodicom, u šetnji, faktički ne koristim automobil, nosim ove maske pa mi je dosta lakše, iako te ljudi i prepoznaju, ali nemaš tu vrstu pritiska. Odem na Kalemegdan, šetam... Mnogo je lepo, to je jedan stil života koji ranije nisam imao faktički i ovo što sam vezan poslom, da pratimo šta se dešava u ligama gde naši igrači nastupaju i pojedinim ligama gde imamo igrače koji bi mogli da budu deo našeg tima. Tako da ništa spektakularno.

- I ovo što zadovoljavam medije, da možete da me imate, ali to mi je posao. Bili smo supruga i ja u pozorištu, gledali smo predstavu, Mirjana Karanović je igrala, bilo je mnogo lepo. Što se tiče serija, nisam ljubitelj serija osim onoga što smo gledali Eskobara i tu mafiju. Ne volim fikcije, volim da pogledam ako su zasnovane na istinitim događajima. Mada nisam ljubitelj toga da sednem ispred kompjutera da gledam po 5-6 epizoda odjednom, kao što ljudi znaju, po 2-3 sata samo to rade, nisam taj tip, imam dosta pametnijih stvari da radim.

"Kokeza me zvao u Majamiju dva dana posle Škotske"

Gotovo svakodnevno se mesecima pisalo kako Piksi dolazi za mesto selektora. Upitali smo ga da nam otkrije kako je došlo do toga, kada je uspostavljen prvi kontakt i kako je tekla saga, pogotovo zbog dogovora koji je trebalo da obavi sa Gvangžuom pre preuzimanja Orlova.

- Bilo je spektakularno, čekali ste me toliko, ali sve je bilo drugačije - počeo je Piksi, a zatim objasnio kako je izgledao prvi kontakt i šta je on rekao na poziv koji je dobio brzo nakon ispadanja od Škotske.

- Bio sam u Majamiju sa porodicom. Utakmica sa Škotskom je bila 12. novembra, a 14. novembra sam dobio poziv, a možda i 13. novembra, zavisno od vremenske razlike. Slaviša Kokeza, tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbje me je pozvao i pitao da li postoji mogućnost da preuzmem reprezentaciju. To je bio kontakt. Nisam bio određen da kažem "da", nego sam rekao da mislim da je to mnogo teško, da mi je čast i zadovoljstvo da me moja matična kuća zove i daje mi veliku odgovornost, ali imajući u vidu moj papirološki odnos sa Gvangžuom, mislio sam da je nemoguće, radi se naravno o finansijskoj kompenzaciji Gvangžua prema meni. Na tome se završilo. Bićemo u kontaktu, videćemo... To je bilo dva dana posle Škotske, tako je krenulo.

- Stalno sam im govorio da treba da budu strpljivi. Nisam želeo da koristim to što me FSS želi za selektora, nikada, niti bih iskoristio to, kada me zove neki klub, kao što su me zvali, da kažem znate ja treba da uzmem reprezentaciju... Nisam želeo da igram duplu igru, to sam i njemu rekao, a kasnije i Marku Panteliću kada smo se sreli u jednom prestižnom restoranu u Beogradu. Ja vam neću igrati duplu igru, niti ću koristiti ovaj momenat, doći ću ako se stvari budu rešile onako kako ja želim, to je nevezano za FSS, to je moj odnos sa ovim klubom. O tome se radi i mislim da sam reč održao, nigde se nije pojavila moja izjava bilo gde.

- Razumem medije da su pisali samo se čeka ovo, čeka se ono svakog dana, to su bila samo nagađanja, to je bilo daleko od istine, ali ja ne mogu svaki dan da demantujem. Demant je kad se popnete na Beograđanku, istresete jastuk s perjem i onda trčite dole da skupljate perje. Nisam želeo da se bavim time. To je to. E sad detalji mog dogovora sa Gvangžuom to neka ostane između nas, nije ni bitno. Bitno je da je Savez dobio ono što je tražio i da sam ja došao na mesto na kome sam sada.

Ostvarili smo jedan od prioriteta koje smo zacrtali

Selektor je zadovoljan startom kvalifikacija i pre svega učinjenim kada su u pitanju prioriteti koje je zacrtao, a to je da se vrati samopouzdanje igračima, kao i osmesi na licu ljudi sa kojima radi.

- Zadovoljan sam, u smislu da se ostvario jedan od prioriteta koji mi je bio zacrtan, da se povrati to samopouzdanje koje je bilo poljuljano protiv Škotske, generalno možda i pre toga. Da ubedim te ljude da znaju da igraju fudbal, da ubedim te ljude koji rade, da rade sa osmehom, a ne da budu namrgođeni, namršteni, ljuti, nezadovoljni... Prvo ja ne želim da se družim sa ljudima koji imaju takve karakteristike, da radim daleko bilo.

- Povratak te pozitivne atmosfere mi je bio jedan od prioriteta. I izgleda da sam uspeo u tome. Kako, zašto, ne znam, ali sam uspeo. O tome se radi. Koristim to ko sam, šta sam, koristim fudbalsko znanje na kraju krajeva, mislim da je to od presudnog značaja, trenersko fudbalsko znanje pre svega, to kako sam igrao fudbal to nikoga ne zanima, niti ću o tome da pričam. Ali to kakva će biti taktika, tako želim da vodim tim, koji sistem, sve vezano za tim, to da. Na tome ćemo insistirati.

Takođe, Piksi ističe da je zadovoljan i kako mediji prate reprezentaciju i da nije video ništa negativno, osim nekih komentara, kako kaže, ljudi za koje je nebitno šta pričaju.

- Zadovoljan sam medijskim pokrivanjem, nigde nisam video ništa negativno, osim nekih komentara ljudi za koje je apsolutno nebitno šta pričaju. To je bitno, kada vas ljudi na ulici sretnu. Treba da idete sa mnom i da vidite. Kad vidite da ste narod usrećili u tri utakmice, koliko malo treba, to je nešto što vas čini ponosnim. Zbog toga sam negde i prihvatio ovaj posao. Kroz čitavu karijeru, i igračku i trenersku, uvek mi je bilo na pameti kako da usrećim ljude. Jer oni dolaze da vide nešto lepo. I nikad nisam bežao od te odgovornosti.

Niko od reprezentativaca ne priča o novcu, kažu mi da ranije nije bilo tako

Ono na šta je posebno ponosan od dolaska na mesto selektora, jeste to što više niko ne priča o novcu među igračima. Nema pitanja o premijama i nagradama za pobede ili plasman na Mundija. Patriotizam je nadvladao materijalno.

- Ovde se ne postavlja materijalno pitanje. Koliko ću ja da zaradim ako pobedim Irsku, kolika će biti premija ako dobijem Azerbejdžan. Ovde niko ne priča o tome. A reći ću vam istinu, od prvoga dana kad smo se videli, to je bio 22. mart, od toga dana do danas, niko, bre, nije postavio pitanje para. Niko od igrača da kaže "ljudi za šta igramo mi, koje su nam premije i bonusi ako se kvalifikujemo". To vam dokazuje još jednu pozitivnu stranu ove kampanje koja se zove kvalifikacije. Što kažu da nije bio slučaj ranije. Kažu da nije bio slučaj.

- Ovo je meni pokazatelj da smo na dobrom putu. Ništa nije materijalno pod brojem jedan, nego duhovno, taj patriotizam je pobedio to materijalno. Jer ovde se radi o višim ciljevima. Da se borite za respekt, da se borite za poštovanje kada prestanete da igrate, pa kada vas ljudi sretnu da kažu "Dobar dan, kako ste". Da vas pamte po dobru, da vas pamte kao pobednike. To je bila jedna od tema mog obraćanja igračima. Ako birate između gubitnika i pobednika šta ćete biti, izaberite ovo drugo, to vam je moj savet. Ako vas pamte kao gubitnika, ništa niste uradili. Dobra je komunikacija, postavljene su stvari onako kako treba i kako ih ja vidim, jer to je moja odgovornost. A izgleda da igrači to vole, da im se sviđa.

Superliga Srbije? Gledao sam neke multiprenose. No comment!

Svestan je Dragan Stojković da je kvalitet srpskog klupskog fudbala daleko od evropskog nivoa, i smatra da po tom pitanju treba da se poradi na kvalitetu, jer ono što je gledao je vema loše kada je pratio tokom multiprenosa Superlige.

- Ako bih vam rekao istinu, verovatno biste to stavili u naslov. Naš fudbal? Ne znam, ja sam trener, ne bavim se politikom, šta bi trebalo i kako bi trebalo oko sistema. Ali kvalitet nije dobar, naravno. Kvalitet je daleko od evropskog. Mada je Zvezda, moram da priznam, pokazala neke karakteristike koje nisu možda karakteristične za naše podneblje u momentu kada se borite protiv mnogo većih klubova, ovo protiv Milana je bilo na vrlo, vrlo, zavidnom nivou. I što se tiče borbenosti i taktike i svega kako nas je Zvezda predstavljala u Ligi Evrope, to je bilo dosta zadovoljavajuće, čak i više od toga. Ali liga kao liga, gledao sam i neke multiprenose, "no comment", stvarno "no comment". Od terena, kvaliteta terena, svega, daleko je to od nekog fudbala. Ali se nadam se da će se to promeniti.

- Ali znate kada će se promeniti? Kada se zaista budu napravili ti neki stadioni, ne treba oni da budu grandiozni, od 50.000, nego da budu "skockani" za naše uslove. E, kada se budu stvorili uslovi, kada se finansiranje dovede u red, i tako dalje, onda možemo da očekujemo neke bolje dane, mada će i tada biti problema, jer su nam mladi igrači na meti velikih evropskih klubova, koji kupuju za vrlo simbolične cene, ali oni to vide kao investiciju, a to će vam biti primer Vlahovića sada, pa i ovih drugih.

- Tako da ko ti ostaje, ostaje onaj što ne može da ode vani, jel tako? U tome se vidi taj problem našeg fudbala. I razlika u bodovima, ako Zvezda i Partizan imaju toliko bodova, a treći ima 25 do 30 bodova manje, to su abnormalne razlike. Tu postoje dva kluba koja se bore, zapravo jedan, a to je Zvezda u ovom momentu, i tako je već četiri godine... Ali, bože moj, nadamo se da će biti bolje.

Liga mora da se smanji, tendencija skraćenja će biti svake godine

Pitali smo selektora da li podržava mišljenje da liga treba da se smanji na 12 do 10 klubova, kako bi bila veća koncentracija kvaliteta i on deli takvo mišljenje i ističe da će se iz godine u godinu ići u tom smeru.

- Saglasan sam sa tim razmišljanjem, mislim da će Savez ići u tom pravcu, da se ide u neko skraćenje. Mišljenja sam da ne treba da se beži od eksperimenata i od promena sistema kako liga treba da nam izgleda. Da kažu, "jao, ponovo se menja". Pa ima da se menja, bre, dok vas glava ne zaboli. Šta je problem? Što se plašite promena? I društvo se menja, svet se menja. Imate sad tvit, iste sekunde seo svet zna šta ste rekli. To ranije nije bilo. Ljudi ne treba da se boje toga, ali zarad nekog kvaliteta, da bi došlo do toga koliko-toliko, treba da se smanji. Ovo je glomazna liga sa 20 klubova, to ni Premijer liga ne može da izdrži više.

- Ali ajde da razumemo kovid, napravili su se neki kompromisi, nije bilo ispadanja, ali daleko da to treba da opstane. To mora da se skrati. Već se ide na to da se skrati na 16, ali mislim da će tendencija skraćenja lige biti svake godine. Tako da mislim da će ljudi koji će voditi Savez biti dovoljno pametni da idu na tu kartu. Uz razgovor sa klubovima, respekt prema njima, ali Savez je taj koji donosi odluke i mora da bude čvrst u tome i niko ne sme da pomisli da bude protiv. Pa ako ne bude valjalo to, vratićemo ponovo. Ništa to nije tragično ni za koga, niti je trijumfalno ni za koga.

Nacionalni stadion je jedan od razloga zašto sam pristao da budem selektor

- Jedan od razloga u mojim razmišljanjima kada se došlo na ideju da ću postati selektor je bilo i to. Nagoveštaj pravljenja nacionalnog stadiona i nešto što bi trebalo da bude mnogo lepo. Jedan objekat koji fali Srbiji i Beogradu. Sama činjenica da se radi na tome, da se ide u papirološki u realiziaciju i sređivanje problema me je mnogo obradovalo. Ideja da će Leskovac, Vranje, Zaječar, Loznica... svi ti gradovi da dobiju nove stadione, bio je to jedan pozitivan šamar za mene, da vidim da će stvari početi polako da se odvijaju u dobrom pravcu. To me je radovalo.

- Jedan od razloga zašto sam prihvatio je i taj nacionalni stadion, jer sam video da je to ozbiljna priča, to više nije rekla - kazala i obećanje ludom radovanje. Ne očekujem ga sada, naravno, ali ga očekujem sigurno u naredne tri - četiri godine. I to je prava stvar, e onda ćemo imati i finale Lige šampiona i finale Lige Evrope. Neću da vam obećavam, ali biće tako.

Regionalna liga? Ne mislim ništa o njoj, mlatimo praznu slamu

Večita tema poslednjih 20 godina na našim prostorima jeste i regionalna liga. Piksi je tokom igračke karijere mogao da oseti kako je igrati tu veliku ligu, ali smatra da je ona sada daleko od realnosti i misli da su mnogi licemerni, jer sve države žele da zadrže i svoje lige.

- Ne mislim ništa. Kao što ne mislim zadnjih 20 godina ništa. Stalno je bila priča oko toga, kao i ova Superliga, pa vidim kako je završila. Uz poštovanje svih sportova. Ja sam čovek sporta, obožavam sve sportove, košarku, boks, vaterpolo, bilo šta... ako poredite sa fudbalom, mislim da je to pogrešno. Fudbal ima jak uticaj na društvo. To je sport mase. Lako je iskontrolisati halu, bilo koji drugi događaj, ali kada je stadion u pitanju, kada je navijačka strast u pitanju, fudbal je mnogo teži.

- A svedoci smo gde živimo, u kom podneblju. Ovo je mesto jedne bivše velike zemlje, i tu su strasti još valovite kada su navijači u pitanju. Bilo ih je i onda. Ali sve što se izdešavalo na tlu bivše nam zemlje, mislim da još nije spremno za tako nešto. Postavlja se pitanje organizacije, gde će biti sedište toga, ko će rukovoditi, mnogo je komplikovano. Možda regionalna liga u nekom periodu uspe, ali ne tako brzo. Da li će doći do nje ne znam, ako većina bude za to, naravno da ću podržati.

- Ali u ovom momentu mlatimo praznu slamu, rekla kazala, neko će iz Zagreba reći jedno, iz Sarajeva, Ljubljane, iz svih centara će dati neko svoje mišljenje, pa ćete vi mediji imati materijala da vrtite tu priču, ali u praksi je dosta teže. Mislim da su ljudi dosta neiskreni, jer sam siguran da žele da zadrže svoje nacionalne lige. Da li hrvatska liga, naša Linglong, crnogorska liga... Svi hoće da imaju svoj fudbal, svoju ligu. A ovo je lepa tema da se priča, a po meni je malo teže ostvariva.

(Dušan Uštević)