Ovo je najstariji golman u Srbiji: Predsednik je kluba, radi na pumpi, branio u Zvezdi kod Šekularca

"Iskustvo je na njegovoj strani". Ova konstatacija možda i najbolje odgovara opisu karijere, lika i dela Dušana "Duke" Dukića, golmana Borca iz Adrana, sela nadomak Kraljeva.

Telegraf je pre samo dve nedelje verovao da je locirao najstarijeg golmana u Srbiji, tada smo mislili da je to Slađan Todorović iz Kušiljeva (53), ali smo u međuvremenu saznali da postoji još stariji aktivni čuvar mreže - i to četiri godine stariji od Todorovića.

Pomenuti Dukić je novi rekorder Srbije među stativama - sa 57 godina! Čik da se javi neko da opovrgne njegovo dostignuće.

Svakog vikenda možete ga videti na utakmicama Raške okružne lige, petog ranga takmičenja u državi. "Duka" je živa legenda Borca, Adrana, Kraljeva i okoline, teško da bilo ko ko drži do sebe u Raškoj ne zna ko je čuveni Dušan Dukić, koga smo kontaktirali i zatekli ga na poslu - na pumpi gde radi kada ne stoji na golu na utakmicama ili treninzima.

Da, i dalje ide i na treninge.

- Ma kakvi, zdravlje je na mestu, mlad sam čovek, sportski se osećam - čio i vedar glas sa druge strane "žice" nam odgovara na pitanje "kako ste gospodine Dukiću?", baš kao da je u pitanju mladić.

Kaže, oseća se kao tinejdžer. Elan za sportom i fudbalom ga nije napustio ni nakon 47 godina trčanja za loptom. Neko se jednostavno rodi takav, da živi i da voli život. Da svakog dana uzima ono najbolje od života - svu pozitivnu energiju. To je Dušanova vodilja koja ga čini mlađim nego što mu piše u krštenici.

Karijera ovog neobičnog sportiste, veterana, krenula je davno iz Kraljeva, odvela ga je vrlo brzo čak i do "Marakane".

- Sve je počelo 1974. u Slogi iz Kraljeva, do 1980. sam bio tamo, a 0d 1980-82, u omladincima Zvezde - priča nam Dušan, intrigira nas ovim podatkom iz svoje karijere.

- Šekularac je tada bio trener. Bilo je mnogo zanimljivih trenutaka i anegdota sa njim. Sećam se, baš mi je Šeki jednom rekao: "karijera će da ti traje dokle god budeš živeo sportski", jer sam ja baš voleo da živim - oteo se vragolast smeh Dušanu.

- Znam zašto je to baš meni rekao. Ali, evo, iako tada možda nisam vodio računa o sebi, dugo već vodim isključivo zdrav i sportski život, i na kraju sam ipak doživeo duboku sportsku karijeru  - ponosno dodaje.

Imao je, kaže, privilegiju ne samo da trenira u Zvezdi, već i više od toga u tom trenutku - da gleda velikane na golu seniora.

- To je bilo vreme kad su golmani dolazili i odlazili. U tom periodu bili su Ljukovčan, Aleksandar "Dika" Stojanović, Simeunović. Za mene je bilo neverovatno samo otići i gledati njihov trening. Tu trener nije mogao da pogreši koga god da je birao.

Zvezda je bila dragoceno iskustvo za Dukića, ali je morao dalje, tražio je afirmaciju u mnogim drugim klubovima.

- Posle Zvezde, 1982-84. sam bio u Galenici, to je današnji Zemun. Posle toga sam otišao u Hrvatsku, u FK Karlovac, potom u sarajevski Kiseljak, a onda je usledio povratak u Kraljevo - u Slogu, pa u Metalac. Od tada sam promenio još sijaset klubova: Borac Adrani, Braća Vuković, Miločajac, mladost Oplanići, a u Borcu sam poslednje 3-4 godine kao aktivan igrač.

Nigde mu, kaže, nije bilo lepše nego kod kuće.

- Gde god sam bio tokom karijere, Borac je uvek bio moj klub. Tu sam, što se kaže, i srcem i dušom. Mada, bilo je još zaista lepih momenata u drugim klubovima.

Po lepom pamti i Karlovac, gde je služio JNA, ali je sve neuporedivo sa Kraljevom.

- Sa 22 godine sam morao u vojsku, mogao sam da biram ge ću, pa sam se odlučio za Karlovac, gde sam i igrao, i gde sam proveo zaista lep period. U tom klubu su inače ponikli braća Cvetković, Ranko Janjanin, to je bilo 1986. godine. Naravno, u Slogi iz Kraljeva mi je bilo najlepše, pored Borca. Tu sam mnogo naučio od trenerskih legendi Broćića, Abdulaha Gegića i Bogdana Pantelića, koji me je sve naučio i u fudbalu i u životu. Sloga je u to vreme, osamdesetih godina, bila klub za poštovanje, stabilan drugoligaš u bivšoj državi. Sloga i Borac su moji klubovi u srcu i krvi.

Danas, posle 1300 zvaničnih utakmica "u nogama", životnim i karijernim iskustvom, Dušan s pravom nosi epitet žive legende fudbala u Kraljevu i okolini.

- "Mali milion" ljudi me poznaje, svi klubovi u Raškom okrugu, a ima ih 58. Ne postoji mesto ili klub gde me neko ne zna. Pre nekoliko dana je ovde bio jedan lokalni portal, pisali su o meni, pa objavili na društvenim mrežama. Ova dva tri dana svi to šeruju, evo telefon mi se usijao.

Dušan Dukić je odnedavno i predsednik Borca. Logično, ko će drugi pored njega kada se rešavalo i to pitanje.

- Predsednik sam kluba od pre nekih dva meseca. Hoću da završum karijeru, ali mi ne dozvoljavaju. Što se tog dela posla tiče, svako ima svoj deo obaveza, uspevamo da obezbedimo neka sredstva. Imam dosta poznanstava, pa to tako ide uglavnom...

Priča o najstarijem golmanu u Srbiji ne bi bila potpuna bez osvrta na njegovu formu.

- Verujte mi, ja se osećam kao klinac od 18 godina. Mogu dve-tri utakmice bez problema da branim. Nemam nikakvih problema što se tiče fizičke spreme i koncentracije, a sad je tu i iskustvo. Zapravo, sad mnogo toga rešavam na iskustvo. Rezervni golman ima 25 ili 26 godina, isto je perspektivan, ali i on, kao i neki raniji, krenu sezonu, brane na pripremama ili u prvih par kola, ali ja kad stanem na gol - oni su završili za tu sezonu - trijumfalno kaže 57-godišnja uzdanica Borca.

(Telegraf.rs)