Ko je Zoran Savić, novi SD Partizana? Zvezda ga prozivala da "otima" decu, želi igrače kao Danilović

Prava košarkaška "bomba" odjeknula je jutros, pošto naš proslavljeni reprezentativac, Zoran Savić, postaje novi sportski direktor Partizana! Vest koja je sigurno obradovala navijače crno-belih, koji proživljavaju jednu od najtežih sezona u istoriji.

Savić je u klupskom i reprezentativnom dresu osvojio faktički sve što se moglo osvojiti. Sa reprezentacijom je osvojio tri zlata na Evropskom prvenstvu, zlato na Svetskom prvenstvu i srebro na Olimpijskim igrama, što je realno bio maksimalan domet, jer je rival u finalu bio američki Drim tim.

Preporučujemo

Savić je bio veliki šampion, sa pobedničkim karakterom, koji je bio spreman čak i da žrtvuje karijeru zarad svog tima, pa nema sumnje da se navijači crno-belih nadaju da će kao funkcioner kluba vratiti Partizan na staze stare slave.

Sudeći po njegovim intervjuima, može se očekivati da se u Partizanu pakleno radi, da treninzi budu prioritet i da se na njima gradi moral i dalji uspeh ekipe, a verovatno će se posebna pažnja dati i selekciji ekipe. Igrači sa karakterom pobednika, onakvi poput Predraga Danilovića iz njegove generacije, biće verovatno prioritet.

Savić je po završetku karijere jedno vreme obavljao funkciju generalog menadžera, a na toj funkciji je imao sjajne rezultate u Skiperu, a potom i u Barseloni do 2008. Nakon toga Savić se upustio u vode košarkaških agenata, a zvanično je od 2010. godine postao FIBA agent.

Zvezda ga napala zbog odvođenja Vojislava Stojanovića u Italiju

Vojislav Stojanović; Foto: MN Press

Tokom tog perioda imao je i jedan sukob sa Crvenom zvezdom zbog košarkaša Vojislava Stojanovića, koji je važio za jednog od najvećih talenata Zvezde, ali je na kraju napustio klub i otišao u Italiju. Zvezda je tada dala saopštenje u kojem je napala upravo Zorana Savića, optuživši ga da joj "otima" decu rečima da "nije legenda, već mešetar koji treba da se stidi".

- KK Crvena zvezda Telekom, saopštava da je u četvrtak popodne dobio skandaloznu odluku FIBA u sporu sa italijanskim klubom Orlandina oko kompenzacije za svog nekadašnjeg igrača Vojislava Stojanovića.

- Odluka koju je donela FIBA, po kojoj za četvorogodišnje ulaganje u nekadašnjeg kadetskog, omladinskog i juniorskog reprezentativca Srbije , MVP-ja juniorske Evrolige, i projektovanog prvotimca našeg kluba iznosi 29.000 (slovima dvadeset devet hiljada) evra, smatramo presedanom i otimačinom, u kojoj su sve "maske pale".

- Da situacija bude još gora i apsurdnija, odvođenje dece iz Srbije, je orkestrirano od strane menadžera, a u konkretnom slučaju Zorana Savića, koga ne treba zvati legendom naše košarke, nego "mešetarom” koji treba da se stidi. On i njegov bratu, su direktno odveli Vojislava Stojanovića u anonimni italijanski klub Orlandina, time što su mu garantovali u ugovoru, da će navodno biti u prvoj petorci i da će imati garantovanih 25 minuta igre na svakoj utakmici? - navedeno je tada u saopštenju Zvezde koje je bilo usmereno na Zorana Savića.

Imao paklene treninge

Zoran Savić je kao košarkaš bio jedan od najspremnijih i najjačih na svetu; Foto: MN Press

Savić je kao igrač imao paklene treninge, pa nije isključeno da takve metode budu usvojene ponovo u Partizanu. Primera radi, kod Božidara Maljkovića u Jugoplastici, iako su u ekipi bili i neverovatni talenti poput Tonija Kukoča i Dina Rađe, svi su bili radni i vredni i trenirali su u paklenom ritmu koji je on opisao u intervjuu za Sport klub.

- Ekipa je imala izražene radne navike, mislim da smo se intenzitetom treninga odvajali od drugih, u toj sezoni ne mogu da se setim jednog loše urađenog treninga. Svi dođu ranije da se zagreju, ujutru trening od dva sata i 15 minuta, popodne od dva i po sata, i tako svakog dana. Sećam se da smo prvog januara imali trening u 10 ujutru jer smo već drugog igrali utakmicu.

- Kada vidim Božu sada, često mu kažem: “Da treba da ponovimo onu prvu godinu, ne znam da l‘ bih opet“. A on: “Bi, bi“. Toliko je bilo naporno, sećam se treninga na Igmanu, na čuvenoj skakaonici. Pa smo se trkali, obarali rekorde, od hotela do skakonice smo išli četiri puta bez stajanja. A verujte mi da kada obrneš samo jedan krug, zapitaš se: “Da li je ovoliki napor moguć uopšte?“

- Sada bi bilo teško, možda i nemoguće naterati igrače na tako nešto. Ali tada… Da ti Boža Maljković kaže da skočiš sa prvog sprata, ti skočiš sa prvog sprata jer znaš da će te to dovesti do uspeha.

Kada je upitan zašto se danas sve to promenilo, kaže da je to zbog modernog doba.

- Drugačije je i zato je vrlo teško uopšte porediti epohe. Razumem današnje igrače, teško je održati koncentraciju kada se milijardu stvari dešava okolo, informacije lete, Tviter, Instagram, svi daju svoje mišljenje… Utoliko je teže i trenerima da održe fokus u ekipi.

Takmičarski nastrojen čak i kada igra karte sa ženom

Zoran Savić tokom meča reprezentacije; Foto: MN Press

Navijači Partizana ne moraju da brinu kada je u pitanju takmičarski naboj, koji će dolaskom Zorana Savića biti podignut na maksimalan nivo.

Dešavalo se da se na jutarnjem treningu podelimo i da igramo, pa se dešavalo da oni koji izgube traže od trenera da se i popodne radi isto kako bi imali priliku da se revanširaju. Ne mogu da spavam, a da sam dvaput izgubio.

- Jednostavno, takmičarski sam nastrojen čime god da se bavim. Sa suprugom sam jednom u životu igrao karte, kada smo se venčali, izgubio sam, pocepao karte i od tada više nismo igrali. Ne volim da gubim, u Jugoplastici smo gubili po tri-četiri meča godišnje, posle niko ni sa kim ne priča sedam dana… Nikada se nisam navikao na poraze, nisam ih dobro podnosio i nikada za mene nisu postali nešto normalno, otuda i moja takva energija na terenu.

Da li će Partizan tražiti igrače s karakterom Danilovića?

Zoran Savić na treningu sa Divcem i Danilovićem; Foto: MN Press

Savić samtra da ekipa stvara pobednički mentalitet na treninzima, a da uvek tim mora da ima bar dva igrača koji izraženo ne vole da gube.

- Svako donosi individualni mentalitet, a moje je mišljenje da se timski pobednički mentalitet stvara treningom, kao i da moraš uvek u timu da imaš dva igrača koja to nose u sebi i koji izraženo ne vole da gube.

- Recimo, Saša Danilović mi je bio saigrač u Kinderu 1998. godine kada smo bili prvaci Evrope. Za njega kažu da je težak tip, ali on je jako dobar momak i s njim ako imaš problema, to će pre biti van terena nego na njemu. Na treningu hoće i da se posvađa sa saigračem jer mu nije dodao loptu ili je nešto loše uradio, ali na utakmici ga nikada niste videli da je prigovorio ijednu jedinu reč svom saigraču. Nikad. Prvi je koji će da stane iza svog saigrača i da ga zaštiti. To je ključni kvalitet, a da li će neko da se druži s njim van terena, to je individualno.

- Mi smo tu sezonu krenuli sa mnogo problema i poraza, ali na kraju nas je upravo taj pobednički mentalitet izneo – znaš da kada dođe velika utakmica, da će Danilović da odigra izvanredno. I kada odigra ispod svog nivoa, znaš da će tim biti kompetitivan. Takve igrače nije lako pronaći, to se vidi i po uspesima koje su on, ali i igrači poput Kukoča, Đorđevića i ostalih, pravili tokom karijere i posle nje. Ta energija vuče sve oko sebe - opisao je Savić svojevremeno.

Rizikovao karijeru zbog finala Evrolige

Foto: MN Press

Pred finale sa Kupa šampiona sa Jugopastikom 1990. godine, Savić je doživee tešku povredu, lekari su mu savetovali dva meseca gipsa, ali je on već posle sedam dana na svoju odgovornost skinuo gips i igrao finale, što najbolje govori o tome koliko je bio spreman da se žrtvuje za ekipu, čak i da rizikuje svoju karijeru.

- Te sezone sam doživeo tešku povredu pre Kupa Jugoslavije u Rijeci, pukla mi je skafoidna kost na ruci. I to je dobar primer osećanja pripadnosti ekipi – rekli su mi da dva meseca moram da nosim gips, ali pokojni fizioterapeut Joža Blažić, koji je bio genijalac, stavi mi lakši gips koji sam skinuo bukvalno noć pre fajnal-fora Kupa šampiona. Da sam slušao doktore, ne bih ni igrao…

- Danas to možda doktori ne bi ni dozvolili, ali meni nije padalo na pamet da kažem da ne mogu da igram, bilo bi mi nestvarno da ostavim ekipu u tom momentu i da tako završimo sezonu. Kad su mi saopštili to za dva meseca s gipsom, rekao sam: "Slušajte, ja za sedam dana imam finale Kupa". Čovjek me gleda i kaže: "Kakvo crno finale Kupa, može da ti istruhne ta kost, onda će morati da ti vade iz kuka, može da dođe do komplikacija".

Igrao sam na svoju odgovornost – sada sa ove distance vidim da ne da je bilo riskantno, nego je bila ludost, ali osvojili smo trofeje - rekao je Zoran Savić, a ovo je možda i najbolji opis i rečenica za završetak teksta o njemu.

(Telegraf.rs)