Priča o najstarijem golmanu u Srbiji: Sa 53 godine se zbog korone vratio na gol kluba iz svog sela

Mnogo zanimljivih priča krije se u nižim ligama, a takava jedna dolazi nam iz Kušiljeva, gde je proteklog vikenda zvezda dana bio golman Slađan Todorović, koji se vratio na gol sa 53 godine.

Preporučujemo

Iskusni čuvar mreže, koji je svojevremeno branio za ovaj klub i u Drugoj ligi, a sada se posle više od 20 godina, ponovo vratio na gol branio za klub iz svog mesta.

- Vraćam se u mladost. Ovo je peti put da branim za Kušiljevo. Pomešana su mi osećanja, vraćam se sa 53 godine i kada pogledam, nije mi baš mesto među ovom decom, ali kad se mora, mora se. Da se pomogne koliko toliko klubu.

- Za sada smo u Zoni Zapad, za sada smo u sredini terena, nadam se da ćemo tu i da ostanemo. Ekipa je mlada, sastavljena od naših domaćih igrača, ima i nekoliko sa strane. Tu smo Marko Popović i ja kao iskusniji. i "vučemo". Nadam se da ću još jednu utakmicu i više neću, dok se ne vrati Martin Jug posle korone. Nadam se da će biti sve ok što se tiče mojih odbrana, koliko mogu i šta mogu. Videćemo na kraju utakmice šta će da bude - rekao je uoči meča.

Prema pričama očevidaca utakmice, kao što je sekretar kluba i Jovica Mladenović, koji je i administrator grupe FK Kušiljevo, Todorović je pokazao da i pored godina, klasa ostaje večna, pa je tako imao nekoliko sjajnih odbrana, od čega dva puta u situacijama jedan na jedam. Međutim, na kraju je meč završio sa četiri primljena gola, ali Jovica ističe da ni za jedan nije kriv, kao i da je razlog poraza od 4:1 to što je pri rezultatu 1:1 u 25. minutu crveni karton dobio Stefan Živković zbog udaranja protivnika, pa je FK Levač na kraju iskoristio brojčanu prednost u drugom poluvremenu.

Pozvali smo i Slađana lično, da nam on prenese utiske o utakmici, ali i da nam kaže nešto više o svojoj karijeri.

- Sa 15 godina počeo karijeru kao golman u FK Napredak iz Kušiljeva, koji se kasnije ugasio, a nekada je u sezoni 1997/98, bio drugoligaš i branio sam te sezone. Kasnijesam bio u FK Građanski, sa kojim sam takođe došao od opštinske do druge lige. Gde god sam bio u selu, uvek smo bili prvi. Do 40 godine sam branio aktivno, u karijeri sam odbranio preko 100 penala, a sada su me registrovali na brzinu, jer ovaj dečko koji brani ima koronu - počeo je priču za Telegraf, a zatim opisao i sam meč.

- Sve bi bilo dobro, mislim da bismo i pobedili ovaj meč, odbranio sam i dva zicera, ali isključili su nam igrača u 25. minutu na 1:1, nismo ni bili kompletni zbog korone i nismo izdržali u drugom poluvremenu, teško je sa 10 igrača.

Slađan ističe da je svojevremeno imao ponude velikih klubova u Srbiji, kao i nekoliko ponuda za inostrane angažmane, ali je ostao veran svom Kušiljevu.

Slađan Todorović iz mlađih dana; Foto: Facebook.com/FK Kusiljevo

- Mene znaju svi redom ovde, mogao sam da idem u Rad, u Grčku, Pobedu Prilep, Radnički iz Kragujevca, ali Napredak iz Kušiljeva mi je napravio kuću od 250 kvadrata, i dobio sam posao da radim u elektrani od 18 godine, uvek sam bio za to da je bolje vrabac u ruci nego golub na grani.

- Kada bih sve sabrao, nije mi se isplatilo da rizikujem, jer sve što su mi davali imao sam u svom selu. U Grčkoj su mi nudili 30.000 nemačkih maraka za godinu dana, a ja sam u Kušiljevu imao oko 22k na godišnjem nivou, 15.000 u Kušiljevu kao golman plus posao, pa sam sa tim dolazio na oko 22.000 maraka godišnje. Šta bih imao da sam prihvatio sada? A ja sada imam tolike godine staža, i platu od 1.200 evra - kaže Slađan.

Slađan je imao i čast da ga je trenirao Vladan Radača, najstariji debitant za reprezentaciju i istoriji jugoslovenskog fudbala, koji je debitovao 11. novemgra 1987. protiv Engleske kada je zamenio Maura Ravnića. Imao je u tom momentu 32 godine i četiri meseca.

Do 33 godine sam redovno trenirao, posle samo u nedelju i aktivno sam branio do 40. godine. Učinio sam im sa 47 godina isto jednom tako da branim dve utakmice kada je bio neki problem, tako me "povampire" na svakih pet godine - uz osmeh završava za Telegraf razgovor Slađan, koji će braniti i narednog vikenda protiv Sloge iz Despotovca.

(Telegraf.rs)