Potresan govor Nika Kranjčara na komemoraciji svom ocu: Priča, plače, pa nastavlja još emotivnije

Niko Kranjčar se oprostio od svog oca Zlatka Kranjčara, koji je preminuo u 65. godini života. Legendarni Cico nije pobedio problem s jetrom, zbog kojeg je bio u bolnici od sredine februara.

U čast legendarnog hrvatskog fudbalera i trenera, upriličena je komemoracija, na kojoj je posebno potresan i emotivan bio govor Nika Kranjčara, njegovog sina i takođe uspešnog hrvatskog fudbalera.

Preporučujemo

Prenosimo vam govor u celosti:

- E moj Cicek, gle, znam da me sad gledaš gore u nekoj nebeskoj karaki... i da se smeješ jer si uspeo da me izvučeš na pozornicu i naučiti da javno budem intiman, znam da se smeješ, jer znam da znaš koliko to ne volim. Ali smejem se i ja, znaš. Kažeš baš si odlučio da odeš gore, da svi govore "neka je tebi u spomen", zar ne? Bogu hvala ako su se prisetili svega, imali su šta i da kažu.

- Bio si mi idol, vodilja, prijatelj, bio si dobri duh i ovog našeg grada, to ćeš još dugo ostati. Sedim juče na balkonu ispred oltara što su ti ljudi napravili ispred naše zgrade i gledam dole. Ne vidi me niko, ali ja vidim curicu koja prilazi plavim i crvenim lampionima i tvojoj slici i pita "Tata, ko je bio ovaj čovek?" i tata krene... Cicek moj, roditelji, bake i deke, mladim generacijama objašnjavaju mladim ko si bio i šta si im značio. Ali znaš šta, meni si bio tata... - prekidao je govor na kratko Niko, pa nastavio još emotivnije, uz suze.

- Govorio si da je mene odgojila mama, da ti nemaš ništa s tim, ali, e, moj tata, nije ti to baš tako. Vodio si me na treninge u Rapid, dozvolio si mi da se zaljubim u fudbal. Prateći me iz prikrajka, pustio si me da se sam borim. Primerom si me naučio da volim svoje i poštujem tuđe, da cenim pripadnost, naučio si me kako da budem Purger i Hrvat. Ali najveća lekcija koju sam od tebe naučio jese da smo na ovom svetu svi jednaki. Svakome čoveku treba dati svoje vreme, pažnju i pomoć, ako mu je potrebna, ili barem osmeh, to nas ništa ne košta, je l' da - rekao je Kranjčar, koji se zaustavio gracajući u suzama ali je smogao snage da nastavi.

Zlatko kranjčar; Foto: Profimedia/AFP

- Vodeći me na sva druženja s prijateljima, pokazao si mi šta znači biti nekome prijatelj, sa velikim P, kao čoveka iskreno voleti i dati celog sebe. Ali, čuj, nemojmo se lagati, pokazao si mi kako je lepo se provesti, onako pošteno, kako bog zapoveda, zapevati, proveseliti se, zakartati... i živeti, Cicek moj. U trenutku živeti tu i sad. I ne brini, Neum sad prepričava vaše anegdote generacije 82, ponavlja sve tvoje uspehe i da si bio šmeker, vlasnik osmeha koji osvaja na prvu.

- Koliko boli da više nisi tu na zemlji i koliko mi već fališ. Za kraj ću ti reči ovo, hvala ti na ljubavi i podršci u mojim najlepšim i lošim trenucima, a tebi možda najtežim trenucima tada. Jedno znam sigurno, ti zapravo nisi otišao, jer si u svima nama previše ostao. Cicek, radio si to na svoj način. Volim te. Volimo te. Od sveg ti srca hvala. Tvoj sin - završio je Niko Kranjčar svoj potresni govor, koji nije ostavio ravnodušnim nikoga u sali u Zagrebu u hotelu Vestin.

(Telegraf.rs)