Slučaj Lazara Markovića i Partizana: Kako je jedan razgovor "oči u oči" promenio sve

Minula pobeda Partizana protiv Novog Pazara, deseta u nizu ako se računa u Kup Srbije (gol razlika - 24:2), ne samo da je donela tri boda i dodatno posigla samopouzdanje izabranicima Aleksandra Stanojevića, već je donela i nagoveštaje jednog velikog povratka na fudbalsku scenu. Lazar Marković je "vezao" četvrti meč  na kome je postigao gol, ali je od pomenute činjenice možda važnija ona da je na terenu bio apsolutni lider, igrač od koga praktično zavisi gotovo svaki napad crno-belih i koji je "vezivno tkivo" igre celog tima,

Pitanje je da li bismo danas uopšte diskutovali, analizirali Markovića da splet okolnosti nije režirao neke događaje u bliskoj prošlosti Partizana, da, za početak, Savo Milošević na početku jeseni nije napustio klupu, a posla se, na iznenađenje mnogih, prihvatio Aleksandar Stanojević.

Preporučujemo

Upravo je ta činjenica usko vezana i za niz događaja koji su kasnije bitno uticali i na odluke samog igrača, ali i na odluke kluba, koje su se "u hodu" promenile i praktično donele korist obema stranama, od koje sada ubiraju plodove.

Prva Markovićeva godina u Partizanu je dobro počela, iako nije prošao pripreme sa timom, jer se priključio praktično poslednjeg dana prelaznog roka i sve vreme je bio fizički u zaostatku za saigračima. Postigao je gol u prvom povratničkom meču protiv Proletera, a potom praktično sam rešio utakmicu u Ivanjici sa Javorom sa dva sjajna gola i nekoliko poteza koji su se danima vrteli na sportskim kanalima.

Potom je usledila povreda na treningu, zbog koje je Lazar odustvovao veći deo jeseni i vratio se na teren tek u prolećnom delu sezone, ali je bilo primetno, već na zimskim pripremama u Turskoj, da ni njega ni tadašnju struku ne drži entuzijazam sa početka saradnje i nešto debelo ne štima...

Markovića su često mučile povrede od povratka u Partizan; Foto: MN Press

U periodu koji je usledio, do početka pandemije, šansu je mahom dobijao sa klupe, uspeo je i tada da upiše dva gola, no, delovao je uvek kao da je na "pola gasa", u svojoj zoni komfora, iščekujući da se nešto dogodi, umesto da neospornim kvalitetom sam iskreira situacije za sebe i druge.

Sličan je bio početak i tekuće sezone, taj pomalo hladni odnos sa strukom verovatno je uticao i na sam odnos igrača ka treningu, što se manifestovalo povredom, koja ga je mučila i za vreme mandata Miloševića i po dolasku Stanojevića, sa kojim je svakodnevni rad, pak, dobio sasvim drugu dimenziju.

S obzirom na činjenicu da je Marković kao dečak od 17 godina upravo kod Stanojevića postao profesionalac "od glave do pete" 2011. godine, da se dobro poznaju, da je dete kluba, bilo je logično da dobije prednost i poverenje od prvog dana.

To se, naravno, i dogodilo, povezao je nekoliko mečeva kao starter, a onda je verovatno počeo da plaća danak pređašnjim događajima. Fizička sprema, problemi sa povredama, samim tim, logično, problemi sa formom, greške (Spartak, Proleter), uticali su i na minutažu, odluke struke o njegovom statusu.

Pozitivan nagoveštaj krajem jeseni

Aleksandar Stanojević pozvao je Markovića na sastanak "oči u oči"; Foto: MN Press

A onda se, u smiraju minule jeseni dogodio pozitivan zaokret, kome su jednako kumovali i Stanojević, ali i sam Marković na koga su trener, odnosno njegovi stavovi i iskren razgovor "licem u lice", očito, značajno uticali.

Stanojević je na sastanku bez zadrške rekao Markoviću šta mu zamera, šta bi trebalo da popravi, pre svega u odnosu prema radu, obavezama, pristupu generalno, a jednom od razgovora su prisustvovali i kapiten Vladimir Stojković i Milan Smiljanić, sa kojima Lazar provodi i najviše vremena. 

Baš tih dana u medijima su se pojavljivale spekulacije o "već dogovorenom", prevremenom rastanku Markovića i Partizana, o odlasku u arapski svet i poluamaterski fudbal sa samo 26 godina, što je verovatno dodatno uticalo na igrača.

Da se nešto značajno dogodilo moglo je da se nasluti već na pretposlednjoj utakmici jeseni sa Voždovcem, u kojoj je Marković ušao sa klupe i za 20 minuta postigao gol i pokazao više nego velika većina igrača tokom celog meča.

Lazar Marković u naletu tokom meča protiv Novog Pazara; Foto: Partizan.rs/Miroslav Todorović

Isto se ponovilo i na spuštanju zavese sa Mladošću iz Lučana, gde je ponovo pokazao vanserijsku klasu, a događaji koji su usledili tokom pauze u takmičenju su jasan znak da je sam fudbaler "prelomio u glavi" da pokaže koliko zaista vredi.

Marković je, za početak, odbio poziv reprezentacije Srbije za turneju u SAD, rekavši da želi da ostane uz ekipu i pripremi se valjano, jer je zbog povreda izgubio dobar deo jeseni.

Na pripremama u Turskoj nije propustio nijedan trening, a radilo se pakleno. Štaviše, za posmatrače sa strane delovalo je u nekim momentima kao da se radi o igraču na probi, koji "grize" da se izbori za ugovor, a ne o dokazanom fudbaleru.

Epilog takvog odnosa se naslućuje na početku prolećnog dela sezone, u kome Lazar sa kapitenskom trakom deluje inspirisano, lider je na terenu i igrač koji donosi veliku razliku Partizanu.

Što reče neko posmatrajući majstorske poteze napadača na meču sa Novim Pazarom: Samo da potraje, jer kvalitet i fudbalsko znanje nikada nisu bili upitni...

(Z. Ivković)