Euforija, grčevi, strepnja, urlici: Ove Lalatovićeve fotke sa Brda pršte od emocija

Šef stručnog štaba Vojvodine Nenad Lalatović  jedan je od retkih trenera koji tokom utakmice potroši psihofizičke energije koliko i njegovi igrači na terenu. I na Banovom Brdu, u možda najboljoj utakmici sezone, svakako najuzbudljivijoj, trener Novosađana se nije štedeo dok je komandovao ekipom.

Živ se iskidao dok je davao smernice svojim igračima.

Svakog trenutka se činilo da će uskočiti u teren, jer je toliko cupkao u restriktivnom prostoru, gestikulirao, živo vodio svoj tim bez rezervi. Prolazio je kroz burna emotivna stanja maltene od uvodnih minuta meča, sve do samog finiša. Ludački je sama utakmica "vozila" Lalatovića, beležio je skokove iz stanja nervoze u stanje strepnje, pa je slavio, obuzimala ga je i euforija, i tako u krug, sve do velikog pražnjenja koje je stiglo sa golom "Brđana" u 98. minutu.

Baš u tom završnom napadu Čukaričkog na gol Vojvodine, Lalatović je iz sebe izbacio sve što je imao, galamio je na sudiju što je ovaj produžio meč više no što je trebalo, Lalatov već promukli glas odjekivao je čitavim Brdom, grmeo je na svoje igrače da postave odbranu i odbiju poslednji nalet protivnika, koji je on sam dočekao u totalnom grču, ukočen i zgrčen dok je lopta padala na volej Čoloviću.

Emocije su u jednom trenutku toliko savladale Lalatovića da je čak i sprintao na teren, osetio je da to mora da uradi zbog svojih igrača da neko od njih ne dobije crveni karton kad su već krenuli u veliki preokret. Rizikovao je da bude isključen, prošao je sa žutim, pa se vratio na klupu i do kraja, kao i do tada, energično "gurao" svoje igrače.

Lalatović je čista emocija.

(Telegraf.rs)