Sprovodi se direktiva vrhovnog vođe iz Pekinga: Kineski kapital se povlači iz evropskog fudbala!

Milioni ljubitelja fudbala u Kini u petak su bili neprijatno iznenađeni kada su shvatili da im nije omogućeno da gledaju meč Milana i Fiorentine preko platforme za strimovanje "PP", koja je u vlasništvu kompanije "Suning Holdings". Taj meč je skinut sa programa, a kasnije se saznao i razlog: pomenuta kompanija je obustavila isplatu agenciji "IMG" koja polaže prava na prenose mečeva Serije A od 2017. godine.

Samo pet meseci pre ovog događaja, desila se slična situacija vezana za prenose utakmica Premijer lige Engleske u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Naime, Pomenuta firma "PP Sports" raskinula ugovor sa najjačom engleskom ligom vredan 564 miliona funti, i to dve godine pre njegovog isteka, a u obrazloženju je navedeno da je cena ovog partnerstva bila previsoka čak i za Kineze.

Preporučujemo

U međuvremenu, vlasnici engleskih klubova Sautemptona i Vest Bromvič Albiona, kao i vlasnik Intera, sve su Kinezi, prema navodima medija su krenuli u proces prodaje svojih akvizicija, što, uz gore navedene slučajeve prekida saradnje kinskih kompanije sa TV kućama, znači samo jedno: kineski kapital se povlači iz evropskog fudbala.

Ovo je direktna odluka uprave Kineske Komunističke Partije koja vlada državom. Direktiva je stigla sa samog vrha - kineski kapital u evropskom fudbalu nije doneo željene rezultate i ekonomski rast kakav se očekivao.

- Stvari su se dramatično promenile, pa sada kineska vlada očekuje da se sve kompanije koje su proteklih godina investirale u evropski fudbal, povuku, i da nastave da ulažu u domaći fudbal - kaže profesor Sajmon Čedvik, iz "Emylon Business" škole.

Šta je tačno dovelo do povlačenja kineskog kapitala iz evropskog fudbala?

Vrhovni vođa partije i države Si Điping je još pre nekoliko godina, tačnije 2015, krenuo u sprovođenje ambicioznog plana da od Kine napravi moćnu fudbalsku zemlju, sa krajnjim ciljem da se na tlu najmnogljudnije zemlje sveta organizuje Svetsko prvenstvo, kao ultimativna potvrda i fudbalske moći ove države.

Dakle, trebalo je popularisati fudbal u Kini i podići kvalitet liga, to je bio prvi korak, i otud je deo strategije bio da se velike pare izdvajaju za dovođenje zvučnih imena u kineskih fudbal, a drugi da se investira u evropske fudbal. Takođe, i da se kinskom narodu približi najbolji fudbal kroz prenose najjačih liga na svetu, što takođe košta, ali kako je u pitanju strateški državni interes, novca je bilo bukvalno za sve moguće investicije.

Međutim, prema rečima profesora Čedvika, ova strategija se izjalovila.

Ispostavilo se da su investicije van Kine bile čist gubitak, a ništa bolje se nije pokazala ni taktika ulaganja astronomskih para u velike fudbalske zvezde u kineskom fudbalu. Argentinac Karlos Tevez je najbolji primer toga, jer je imao ugovor po kome je dobijao neverovatnih 660.000 nedeljno od Šangaj Šenhue. Zauzvrat, kinski fudbal kao celina nije dobio ono što se očekivalo - veću pažnju navijača, medije, veće interesovanje u globalu.

- Kineski fudbal je je sada u fazi ponovnog strateškog planiranja nakon što je doživeo težak udarac, a Tevez je simbol tog propadanja. To nije ono što je vlada predvidela kada je izložila ovu strategiju - kaže Čedvik.

Da se vlada Kine opasno opekla kada je ova strategija u pitanju, svedoči i to da su doneti neki novi propisi za kompanije koje su na bilo koji način želele da učestvuju u upravljanju klubovima van Kine. Tako je 2017. godine donet propis po kome investitori moraju da predstave tačno definisan razlog ako žele, na primer, da kupe fudbalski klub u Engleskoj. Kineska vlada na ovaj način želi da se osigura da kineski kapital koji se usmerava u sport - ostane u Kini.

Vodeći stručnjaci na polju kineskih investicija po svetu, kažu da je motiv koji stoji iza ovih kineskih investicija uvek bilo učenje, a zatim klađenje na kinesko tržište. Dodaju i to da nikada nije bila dobra investicija kupiti fudbalski klub.

Pol Konvai, bivši investicioni bankar koji je učestvovao u eri značajnih kineskih javnih ulaganja 2006-10. godine, a sada je vlasnik Barnslija, Esbjerga, Tuna, Nansija i Ostendea, kaže da je kineskim poslovnim ljudima postalo znatno teže da zarade u inostranstvu.

- Očekuje se da će se većina stranih klubova pod kontrolom Kineza prodati u narednih nekoliko godina. To je jednostavno previše politički osetljiva priča. Ako volite fudbal, pritisak vlade je da se usredsredite lokalno jer je ideja države da se poboljša kvalitet lokalnog fudbala pa da se u perspektivi kvalitet poboljša i da se napadne Svetsko prvenstvo.

Kina i kineski investitori su avantura po Evropi i evropskim klubovima naučili da razlike u kulturi i razumevanju unutrašnjih struktura sporta možda ne odgovaraju onome što žele da postignu.

- Vlada Kine investicije u Sautemptonu, Vest Bromu, Aston Vili, Sošou i Slaviji Prag smatra finansijskim rasipanjem, tako da sada u suštini poziva sve ove investitore kući - kaže Čedvik.

Generalno, Čedvik veruje da su Kinezi precenili brzinu kojom rastu investicije u fudbal. Kao primer ističe PSŽ - projekat kojem je trebalo skoro deset godina da se uspostavi kao velesila u evropskom fudbalu.

- Neki su pretpostavljali da je kupovina klubova poput bilo kojeg drugog posla, ali očigledno nije. Pritisak na troškove je ogroman, a prihodi od zgrada su vrlo dugoročan projekat - kaže on.

Rouan Simons, koji u medijima i sportskoj industriji u Kini radi više od 30 godina i osnivač je "China ClubFootball-a", najveće nezavisne lokalne fudbalske mreže u Pekingu, ukazuje na još neke razloge zbog kojih Kinezi nisu uspeli da se pozicioniraju fudbalski u Evropi na duže staze.

- Veoma je malo kineskih igrača uspelo da se probije kroz Evropu, pa posedovanje kluba nije funkcionisalo kao ulaz za kineski talenat u evropski fudbal - kaže on.

Iako je kineska vlada vrlo jasna da želi da se kapital kineskih kompanija koristi za izgradnju fudbalske infrastrukture u zemlji, ona nikoga ne tera iz evropskog fudbala.

- Ako je kompanija u državnom vlasništvu, pojačava se pritisak da se izađe iz Evrope i umesto toga potroši novac u Kini. Ali u suprotnom, vlada je svesna da je globalno poslovanje komplikovano i da ne možete samo u kratkom roku izvući sve - kaže on.

Naravno, pandemija je još viđe otežala poziciju kineskih ulagača u evropski fudbal.

- Štaviše, zbog pandemije vlasnici klubova ne mogu da lete u Evropu i gledaju svoj tim. U normalnim okolnostima mogli bi da dovedu određene kontakte i poslovne partnere što sada ne mogu -  kaže Simons, pa dovršava misao o komplikovanom zadatku koji pred sobom imaju Kinezi.

- Ono što vidimo u osnovi je vremensko kašnjenje. Pre nekoliko godina Kina je počela da preispituje sav kapital koji odlazi iz Kine zbog ovih projekata. I ovaj vremenski period morao je proći kroz sistem. Potrebno je vreme da se pronađe kupac velikog kluba, što je jedan od razloga zašto smo u poslednje vreme videli mnogo pokušaja da se izađe iz investicija - kaže Simons.

(Telegraf.rs)