Toti ga je proglasio za najboljeg saigrača ikada, a Frans fudbal za najvećeg protraćenog talenta

Ugledni sportski magazin, Frans fudbal je u poslednjem izdanju odlučio da se pozabavi igračima koji su imali ogroman potencijal, a koji na kraju nisu uspeli da se pokažu svojim timovima. Naravno, izbor nije bio nimalo lak, bilo je tu brdo igrača između kojih su stručnjaci morali da biraju, ali je na kraju prvo mesto pripalo, ni manje ni više, nego Antoniju Kasanu.

On je iza sebe ostavio neke velike „glave“ svetskog fudbala poput Pola Gaskojna i Stena Boulsa, a na listi su se pored njih dvojice našli Antonio Anđelio, Dimitar Berbatov, Rašid Jekini, Mario Basler, Nikolas Anelka, Andrej van der Mejde i Adrijano. Može se reći da su svi oni mogli vrlo lako da pokupe ovo priznanje, ali su u Frans fudbalu ipak mislili da prvo mesto najbolje pristaje Kasanu.

Preporučujemo

Tako u ovom listu navode da je on bio jedan od onih koji je sa svojim potencijalom mogao da ostvari sve u fudbalu, ali na kraju nije uspeo. On je tokom karijere igrao u Romi, Real Madridu, Milanu i Interu, a bio je šampion najveće zemlje Apeninskog poluostrva sa Rosonerima, te je podigao pehar sa Kraljevićima. Međutim, samo u Romi je uspeo da bude jedan od najboljih.

- On je najbolji igrač sa kojim sam ikada igrao – izjavio je jednom prilikom Frančesko Toti.

Međutim, vremenom je postalo jasno da je Kasano svoj talenat uzalud protraćio. Za njega je Fabio Kapelo izmislio i termin „cassanate“, pre nego što ga  je isterao iz ekipe Real Madrida.

- Možemo li da pričamo o izgubljenom talentu za onoga ko je osvojio "skudeto" i Ligu jedan, postigao 150 golova, uključujući i jedan u finalu Evropskog prvenstva 2012. godine? Da, to je Antonio Kasano – pišu u Frans fudbalu.

Printskrin: Twittter

Odmah iza njega nalazi se Pol Gaskojn, za kojeg se može reći da su ga uništili poroci van fudbalskog terena. Najbolji je bio u dresu Totenhema između 1988. i 1992. godine, ali je alkoholizam i diskontinuitet nakon toga prevladao. Imao je dve teške povrede tokom karijere, a jednu je doživeo igrajući za Lacio.

Ni po završetku karijere njegov karakter se nije promenio. Imao je problema sa alkoholom, drogom, završavao je u zatvoru i ustanovama za lečenje. Nalazio se na ivici smrti i mnogi kažu da je sa nepunih 50 godina izgledao kao neko ko je napunio 70.

Na „podijumu“ se još nalazi Sten Bouls, koji je igrao za Siti tokom šezdesetih. Mnogi su ga smatrali za dobrog rivala Džordža Besta, ali su i njega poroci odveli u potpuno drugu stranu. Pušio je i do 60 cigareta dnevno, ali je pored svega ostao u srcima navijača Kvins Park Rendžersa.

(Telegraf.rs)